Zbirka izraza

hr Čavrljanje 1   »   el Κουβεντούλα 1

20 [dvadeset]

Čavrljanje 1

Čavrljanje 1

20 [είκοσι]

20 [eíkosi]

Κουβεντούλα 1

[Koubentoúla 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Raskomotite se! Βολευ----ε! Β---------- Β-λ-υ-ε-τ-! ----------- Βολευτείτε! 0
Bo--u--í-e! B---------- B-l-u-e-t-! ----------- Boleuteíte!
Osjećajte se kao kod kuće! Σα----ο σπί-- σας. Σ-- σ-- σ---- σ--- Σ-ν σ-ο σ-ί-ι σ-ς- ------------------ Σαν στο σπίτι σας. 0
San -t--s--ti-s--. S-- s-- s---- s--- S-n s-o s-í-i s-s- ------------------ San sto spíti sas.
Što želite popiti? Τ--θ---έλ-τ- -α-π---τ-; Τ- θ- θ----- ν- π------ Τ- θ- θ-λ-τ- ν- π-ε-τ-; ----------------------- Τι θα θέλατε να πιείτε; 0
Ti t-a th-lat--n- p--íte? T- t-- t------ n- p------ T- t-a t-é-a-e n- p-e-t-? ------------------------- Ti tha thélate na pieíte?
Volite li glazbu? Αγ----ε-τ---ο---κ-; Α------ τ- μ------- Α-α-ά-ε τ- μ-υ-ι-ή- ------------------- Αγαπάτε τη μουσική; 0
Agapát- tē -ou-ik-? A------ t- m------- A-a-á-e t- m-u-i-ḗ- ------------------- Agapáte tē mousikḗ?
Volim klasičnu glazbu. Μου α-έ-ε- --κλ----ή-μ--σ-κή. Μ-- α----- η κ------ μ------- Μ-υ α-έ-ε- η κ-α-ι-ή μ-υ-ι-ή- ----------------------------- Μου αρέσει η κλασική μουσική. 0
Mou -r-sei-ē k-asi---m-u-i-ḗ. M-- a----- ē k------ m------- M-u a-é-e- ē k-a-i-ḗ m-u-i-ḗ- ----------------------------- Mou arései ē klasikḗ mousikḗ.
Ovdje su moji CD-i. Ε-ώ-ε---ι-τ---D μου. Ε-- ε---- τ- C- μ--- Ε-ώ ε-ν-ι τ- C- μ-υ- -------------------- Εδώ είναι τα CD μου. 0
E-ṓ-e---i ta -D -ou. E-- e---- t- C- m--- E-ṓ e-n-i t- C- m-u- -------------------- Edṓ eínai ta CD mou.
Svirate li neki instrument? Παί-ε----ά-ο-- -ρ----; Π------ κ----- ό------ Π-ί-ε-ε κ-π-ι- ό-γ-ν-; ---------------------- Παίζετε κάποιο όργανο; 0
Paí-e-e-k-poio órgano? P------ k----- ó------ P-í-e-e k-p-i- ó-g-n-? ---------------------- Paízete kápoio órgano?
Ovdje je moja gitara. Εδ- εί-αι η-κ-θ-----ο-. Ε-- ε---- η κ----- μ--- Ε-ώ ε-ν-ι η κ-θ-ρ- μ-υ- ----------------------- Εδώ είναι η κιθάρα μου. 0
E----í----- k---á-- mo-. E-- e---- ē k------ m--- E-ṓ e-n-i ē k-t-á-a m-u- ------------------------ Edṓ eínai ē kithára mou.
Pjevate li rado? Σα- α--σ-ι-να --α--υδάτε; Σ-- α----- ν- τ---------- Σ-ς α-έ-ε- ν- τ-α-ο-δ-τ-; ------------------------- Σας αρέσει να τραγουδάτε; 0
S-- a--s---n- tra-o-dá--? S-- a----- n- t---------- S-s a-é-e- n- t-a-o-d-t-? ------------------------- Sas arései na tragoudáte?
Imate li djece? Έ-ε-ε---ιδιά; Έ---- π------ Έ-ε-ε π-ι-ι-; ------------- Έχετε παιδιά; 0
Éch-te -a--i-? É----- p------ É-h-t- p-i-i-? -------------- Échete paidiá?
Imate li psa? Έ---- σκύ--; Έ---- σ----- Έ-ε-ε σ-ύ-ο- ------------ Έχετε σκύλο; 0
Éc--te -ký-o? É----- s----- É-h-t- s-ý-o- ------------- Échete skýlo?
Imate li mačku? Έχ-τ--γ-τα; Έ---- γ---- Έ-ε-ε γ-τ-; ----------- Έχετε γάτα; 0
É--ete---t-? É----- g---- É-h-t- g-t-? ------------ Échete gáta?
Ovdje su moje knjige. Εδ- είν-- -----βλί- -ο-. Ε-- ε---- τ- β----- μ--- Ε-ώ ε-ν-ι τ- β-β-ί- μ-υ- ------------------------ Εδώ είναι τα βιβλία μου. 0
Edṓ-e-n----a -i-lí- -ou. E-- e---- t- b----- m--- E-ṓ e-n-i t- b-b-í- m-u- ------------------------ Edṓ eínai ta biblía mou.
Upravo čitam ovu knjigu. Τώ-- δ---άζω-------- -ι--ίο. Τ--- δ------ α--- τ- β------ Τ-ρ- δ-α-ά-ω α-τ- τ- β-β-ί-. ---------------------------- Τώρα διαβάζω αυτό το βιβλίο. 0
T-ra -i-b-z- -ut---- -i----. T--- d------ a--- t- b------ T-r- d-a-á-ō a-t- t- b-b-í-. ---------------------------- Tṓra diabázō autó to biblío.
Što rado čitate? Τι--ας---έ--- ν- ---β-ζετε; Τ- σ-- α----- ν- δ--------- Τ- σ-ς α-έ-ε- ν- δ-α-ά-ε-ε- --------------------------- Τι σας αρέσει να διαβάζετε; 0
Ti s---a---e---- d---áz--e? T- s-- a----- n- d--------- T- s-s a-é-e- n- d-a-á-e-e- --------------------------- Ti sas arései na diabázete?
Idete li rado na koncert? Σα- αρ---ι -- -ηγ-ί--τ--σε-σ-ν--λί--; Σ-- α----- ν- π-------- σ- σ--------- Σ-ς α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ε-ε σ- σ-ν-υ-ί-ς- ------------------------------------- Σας αρέσει να πηγαίνετε σε συναυλίες; 0
Sas a----i na----aínet-----synaulíes? S-- a----- n- p-------- s- s--------- S-s a-é-e- n- p-g-í-e-e s- s-n-u-í-s- ------------------------------------- Sas arései na pēgaínete se synaulíes?
Idete li rado u kazalište? Σα- α-έ-ε- -- ----ίν-τε-στο θέ-τ-ο; Σ-- α----- ν- π-------- σ-- θ------ Σ-ς α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ε-ε σ-ο θ-α-ρ-; ----------------------------------- Σας αρέσει να πηγαίνετε στο θέατρο; 0
Sas a-ései -a --g---e-e sto---é----? S-- a----- n- p-------- s-- t------- S-s a-é-e- n- p-g-í-e-e s-o t-é-t-o- ------------------------------------ Sas arései na pēgaínete sto théatro?
Idete li rado u operu? Σ-- -ρ-σει ν- -η----ε----την όπερα; Σ-- α----- ν- π-------- σ--- ό----- Σ-ς α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ε-ε σ-η- ό-ε-α- ----------------------------------- Σας αρέσει να πηγαίνετε στην όπερα; 0
S-s aré-e- na p-g-í--te----n--p-r-? S-- a----- n- p-------- s--- ó----- S-s a-é-e- n- p-g-í-e-e s-ē- ó-e-a- ----------------------------------- Sas arései na pēgaínete stēn ópera?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam materinjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tomu su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono usporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-kromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je također jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju tatu nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se materinji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Dali si znao?
Talijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Talijanski je materisnki jezik za oko 70 milijuna ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali talijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije talijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore talijanski. Tamo se često talijanski pomiješao sa španjolskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost talijanskog je puno različitih narječja. Neki znanstvenici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis talijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je talijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik glazbe, dizajna i kulinarstva?