Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   hy Public transportation

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [երեսունվեց]

36 [yeresunvets’]

Public transportation

[hanrayin transport]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski armenski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? Որ---- է կ------: Որտե՞ղ է կանգառը: 0
Vo------ e k------yVorte՞gh e kangarry
Koji autobus vozi u centar? Ո՞- ա-------- է մ------ դ--- ք----- կ------: Ո՞ր ավտոբուսն է մեկնում դեպի քաղաքի կենտրոն: 0
VO-- a------- e m----- d--- k-------- k-----nVO՞r avtobusn e meknum depi k’aghak’i kentron
Koju liniju moram uzeti? Ո՞- հ----- ա-------- է հ------- վ------: Ո՞ր համարի ավտոբուսն է հարկավոր վերցնել: 0
VO-- h----- a------- e h------- v-------lVO՞r hamari avtobusn e harkavor verts’nel
Moram li presjedati? Պե--- է փ---- ա--------: Պե՞տք է փոխել ավտոբուսը: 0
Pe---- e p------- a------yPe՞tk’ e p’vokhel avtobusy
Gdje moram presjesti? Որ--- ղ է պ--- ա-------- փ----: Որտե՞ ղ է պետք ավտոբուսը փոխել: 0
Vo---- g- e p---- a------- p------lVorte՞ gh e petk’ avtobusy p’vokhel
Koliko košta karta? Ի՞-- ա--- մ-- տ----: Ի՞նչ արժե մեկ տոմսը: 0
I՞---- a---- m-- t---yI՞nch’ arzhe mek tomsy
Koliko stanica ima do centra? Քա--- կ----- է մ---- ք----- կ------: Քանի՞ կանգառ է մինչև քաղաքի կենտրոն: 0
K’---- k------ e m-------- k-------- k-----nK’ani՞ kangarr e minch’yev k’aghak’i kentron
Morate ovdje izaći. Դո-- պ--- է ա----- ի----: Դուք պետք է այստեղ իջնեք: 0
Du-- p---- e a------ i----’Duk’ petk’ e aystegh ijnek’
Morate izaći otraga. Դո-- պ--- է հ---- դ---- ի----: Դուք պետք է հետևի դռնից իջնեք: 0
Du-- p---- e h----- d------- i----’Duk’ petk’ e hetevi drrnits’ ijnek’
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Հա---- մ----- կ-- հ--- ր-----: Հաջորդ մետրոն կգա հինգ րոպեից: 0
Ha---- m----- k-- h--- r------’Hajord metron kga hing ropeits’
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Հա---- տ------- կ-- տ--- ր-----: Հաջորդ տրամվայը կգա տասը րոպեից: 0
Ha---- t------- k-- t--- r------’Hajord tramvayy kga tasy ropeits’
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Հա---- ա-------- կ-- տ------- ր-----: Հաջորդ ավտոբուսը կգա տասնհինգ րոպեից: 0
Ha---- a------- k-- t------- r------’Hajord avtobusy kga tasnhing ropeits’
Kada vozi zadnji metro? Ե՞-- է մ------ վ----- մ------ գ-----: Ե՞րբ է մեկնում վերջին մետրոյի գնացքը: 0
Ye--- e m----- v----- m------ g-------yYe՞rb e meknum verjin metroyi gnats’k’y
Kada vozi zadnji tramvaj? Ե՞-- է մ------ վ----- տ-------: Ե՞րբ է մեկնում վերջին տրամվայը: 0
Ye--- e m----- v----- t------yYe՞rb e meknum verjin tramvayy
Kada vozi zadnji autobus? Ե՞-- է մ------ վ----- ա--------: Ե՞րբ է մեկնում վերջին ավտոբուսը: 0
Ye--- e m----- v----- a------yYe՞rb e meknum verjin avtobusy
Imate li putnu kartu? Վա-------- ի------- ո-----: Վարորդական իրավունք ունե՞ք: 0
Va-------- i------- u----’Varordakan iravunk’ une՞k’
Putnu kartu? – Ne, nemam. Տո---- ո- չ-----: Տո՞մս, ոչ չունեմ: 0
To---- v---- c-----mTo՞ms, voch’ ch’unem
Onda morate platiti kaznu. Այ- դ------ տ------ ե- վ-------: Այդ դեպքում տուգանք եք վճարելու: 0
Ay- d------ t------ y--- v------uAyd depk’um tugank’ yek’ vcharelu

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!