Zbirka izraza

hr U robnoj kući   »   hy հանրախանութում

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [հիսուներկու]

52 [hisunerku]

հանրախանութում

[hanrakhanut’um]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Idemo li u jednu robnu kuću? Գ-ա՞ն- --ն--խ-նո-թ: Գ_____ հ___________ Գ-ա-ն- հ-ն-ա-ա-ո-թ- ------------------- Գնա՞նք հանրախանութ: 0
G---n-’ h-----h---t’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Moram obaviti kupnju. Ե--պ-տ-----նու--եր-ա-ե-: Ե_ պ___ է գ_______ ա____ Ե- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- ա-ե-: ------------------------ Ես պետք է գնումներ անեմ: 0
Y-s---tk’ e-gn-mn-- an-m Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Hoću puno toga kupiti. Ե--շա-----ւմն----ւնե--անե---: Ե_ շ__ գ_______ ո____ ա______ Ե- շ-տ գ-ո-մ-ե- ո-ն-մ ա-ե-ո-: ----------------------------- Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: 0
Y-s sha- gn-mn-- -n-- ane-u Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Gdje su uredski artikli? Ո--ե-ղ -ն գ--նական -իտ-ւ-քն-րը: Ո_____ ե_ գ_______ պ___________ Ո-տ-՞- ե- գ-ե-ա-ա- պ-տ-ւ-ք-ե-ը- ------------------------------- Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: 0
Vor------y---gren-ka--pi--y--nery V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam omotnice i papir za pisma. Ին-------ե- եվ թ-թ-ր -- -----ժե-տ: Ի__ ծ______ ե_ թ____ ե_ ա_________ Ի-ձ ծ-ա-ն-ր ե- թ-թ-ր ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------- Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: 0
I-d--ts----e- -e- t’gh--y-r y-- anhr-zh-s-t I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Trebam kemijske i flomastere. Ին- -րի--ե--- ֆ--մ-ս-երնե---- ա-հ---եշտ: Ի__ գ______ և ֆ___________ ե_ ա_________ Ի-ձ գ-ի-ն-ր և ֆ-ո-ա-տ-ր-ե- ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------------- Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: 0
I-d--g----’ner ----flom-st-r-er -en -nh----e-ht I___ g________ y__ f___________ y__ a__________ I-d- g-i-h-n-r y-v f-o-a-t-r-e- y-n a-h-a-h-s-t ----------------------------------------------- Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht
Gdje je namještaj? Ո-տ--ղ----ա---յ-ը: Ո_____ է կ________ Ո-տ-՞- է կ-հ-ւ-ք-: ------------------ Որտե՞ղ է կահույքը: 0
Vor-e՞---- -ah----y V_______ e k_______ V-r-e-g- e k-h-y-’- ------------------- Vorte՞gh e kahuyk’y
Trebam ormar i komodu. Ի-ձ-պ--ար-- --զարդ--ե--ն-- -ն-րաժ-շտ: Ի__ պ______ և զ_________ է ա_________ Ի-ձ պ-հ-ր-ն և զ-ր-ա-ե-ա- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------- Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: 0
In---pa--ra- -e- --rd--egha--e a----z-e--t I___ p______ y__ z__________ e a__________ I-d- p-h-r-n y-v z-r-a-e-h-n e a-h-a-h-s-t ------------------------------------------ Indz paharan yev zardaseghan e anhrazhesht
Trebam pisaći stol i police. Ի-ձ--ր-ս-ղա- և--ար--ն-ր------ր-ժ--տ: Ի__ գ_______ և դ_______ է ա_________ Ի-ձ գ-ա-ե-ա- և դ-ր-կ-ե- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------ Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: 0
I-d--gr-se-ha--y-v -a---n---e anh-a-he--t I___ g________ y__ d_______ e a__________ I-d- g-a-e-h-n y-v d-r-k-e- e a-h-a-h-s-t ----------------------------------------- Indz graseghan yev darakner e anhrazhesht
Gdje su igračke? Ո---՞- --------ի--ե-ը: Ո_____ ե_ խ___________ Ո-տ-՞- ե- խ-ղ-լ-ք-ե-ը- ---------------------- Որտե՞ղ են խաղալիքները: 0
Vor--՞-- -en---ag-alik’-ery V_______ y__ k_____________ V-r-e-g- y-n k-a-h-l-k-n-r- --------------------------- Vorte՞gh yen khaghalik’nery
Trebam lutku i medvjedića. Ի-- ա---աժ-շ- է տ-կնիկ --ար----: Ի__ ա________ է տ_____ և ա______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է տ-կ-ի- և ա-ջ-ւ-: -------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: 0
I--z anhr-zhes-- e--i---- y-v----uk I___ a__________ e t_____ y__ a____ I-d- a-h-a-h-s-t e t-k-i- y-v a-j-k ----------------------------------- Indz anhrazhesht e tiknik yev arjuk
Trebam nogometnu loptu i šah. Ի-ձ---հր-ժ--տ-է-ֆուտ-ո----նդ-կ-և շախմատ: Ի__ ա________ է ֆ_______ գ____ և շ______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է ֆ-ւ-բ-լ- գ-դ-կ և շ-խ-ա-: ---------------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: 0
I--z----r--h-sht-----tb-li-gnd-k ----s---h-at I___ a__________ e f______ g____ y__ s_______ I-d- a-h-a-h-s-t e f-t-o-i g-d-k y-v s-a-h-a- --------------------------------------------- Indz anhrazhesht e futboli gndak yev shakhmat
Gdje je alat? Որտե՞---ն --------ր-: Ո_____ ե_ գ__________ Ո-տ-՞- ե- գ-ր-ի-ն-ր-: --------------------- Որտե՞ղ են գործիքները: 0
Vort-՞g--yen----t-i-’--ry V_______ y__ g___________ V-r-e-g- y-n g-r-s-k-n-r- ------------------------- Vorte՞gh yen gortsik’nery
Trebam čekić i kliješta. Ին--հար-ավ---է--ո-ր--և --ց--: Ի__ հ_______ է մ____ և ա_____ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է մ-ւ-ճ և ա-ց-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: 0
I-d- h----vo- e--ur-h-y-v -k-ts--n I___ h_______ e m____ y__ a_______ I-d- h-r-a-o- e m-r-h y-v a-’-s-a- ---------------------------------- Indz harkavor e murch yev ak’ts’an
Trebam bušilicu i odvijač. Ի----------- է --պտուտա-ահան: Ի__ հ_______ է և պ___________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է և պ-ո-տ-կ-հ-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: 0
I--- h--k---r-- y-- p--ta-a--n I___ h_______ e y__ p_________ I-d- h-r-a-o- e y-v p-u-a-a-a- ------------------------------ Indz harkavor e yev ptutakahan
Gdje je nakit? Ո-տ--- ե- զ--դե--: Ո_____ ե_ զ_______ Ո-տ-՞- ե- զ-ր-ե-ը- ------------------ Որտե՞ղ են զարդերը: 0
Vor--՞-- ye- z-rde-y V_______ y__ z______ V-r-e-g- y-n z-r-e-y -------------------- Vorte՞gh yen zardery
Trebam lančić i narukvicu. Ինձ հ----վ-- են---թա-----արան---: Ի__ հ_______ ե_ շ___ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- շ-թ- և ա-ա-ա-ջ-ն- --------------------------------- Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: 0
I-dz--a--avo---en -h--t’a-y------ran-an I___ h_______ y__ s______ y__ a________ I-d- h-r-a-o- y-n s-g-t-a y-v a-a-a-j-n --------------------------------------- Indz harkavor yen shght’a yev aparanjan
Trebam prsten i naušnice. Ինձ---րկ--ո- -ն -ատա-ի և-ակ-ն-ողեր: Ի__ հ_______ ե_ մ_____ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- մ-տ-ն- և ա-ա-ջ-ղ-ր- ----------------------------------- Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: 0
I----har-a-or-yen---t----ye- --an-o-her I___ h_______ y__ m_____ y__ a_________ I-d- h-r-a-o- y-n m-t-n- y-v a-a-j-g-e- --------------------------------------- Indz harkavor yen matani yev akanjogher

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti kvocijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, primjerice, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Također bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Također imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičnim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polutka mozga. To područje kontrolira jezične procese. K tomu žene koriste obje polutke pri obradi jezika. Njihove dvije polutke mozga također bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezične obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti učinkovitije obrađivati jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena ovisi i o hormonima. Drugi pak kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Budući da se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobivaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje diljem svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Dali si znao?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 milijuna ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tomu je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!