Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   hy ինչ որ բան հիմնավորել 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [յոթանասունհինգ]

75 [yot’anasunhing]

ինչ որ բան հիմնավորել 1

[inch’ vor ban himnavorel 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Zašto ne dolazite? Ինչո-- չ----ալիս: Ի_____ չ__ գ_____ Ի-չ-ւ- չ-ք գ-լ-ս- ----------------- Ինչու՞ չեք գալիս: 0
I-c-’u- ---yek----l-s I______ c______ g____ I-c-’-՞ c-’-e-’ g-l-s --------------------- Inch’u՞ ch’yek’ galis
Vrijeme je tako loše. Ե----կը -ատն--: Ե______ վ___ է_ Ե-ա-ա-ը վ-տ- է- --------------- Եղանակը վատն է: 0
Yeg-ana-- ---- e Y________ v___ e Y-g-a-a-y v-t- e ---------------- Yeghanaky vatn e
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. Ես չեմ--ալի-,---ո---տև---ա-ա----ա----: Ե_ չ__ գ_____ ո_______ ե______ վ___ է_ Ե- չ-մ գ-լ-ս- ո-ո-հ-տ- ե-ա-ա-ը վ-տ- է- -------------------------------------- Ես չեմ գալիս, որովհետև եղանակը վատն է: 0
Ye-----y-m ---is,----o--ete- yeg---a-y v--n e Y__ c_____ g_____ v_________ y________ v___ e Y-s c-’-e- g-l-s- v-r-v-e-e- y-g-a-a-y v-t- e --------------------------------------------- Yes ch’yem galis, vorovhetev yeghanaky vatn e
Zašto on ne dolazi? Ի-չ-ւ- չ--ն- --լի-: Ի_____ չ_ ն_ գ_____ Ի-չ-ւ- չ- ն- գ-լ-ս- ------------------- Ինչու՞ չէ նա գալիս: 0
I--h’------e na---l-s I______ c___ n_ g____ I-c-’-՞ c-’- n- g-l-s --------------------- Inch’u՞ ch’e na galis
On nije pozvan. Ն- -ր--իր-ա- չէ: Ն_ հ________ չ__ Ն- հ-ա-ի-վ-ծ չ-: ---------------- Նա հրավիրված չէ: 0
N--hravir-a-s----e N_ h_________ c___ N- h-a-i-v-t- c-’- ------------------ Na hravirvats ch’e
On ne dolazi jer nije pozvan. Ն--չ---ա-իս---ր-վհե----ա--րավ--վ---չէ: Ն_ չ_ գ_____ ո_______ ն_ հ________ չ__ Ն- չ- գ-լ-ս- ո-ո-հ-տ- ն- հ-ա-ի-վ-ծ չ-: -------------------------------------- Նա չի գալիս, որովհետև նա հրավիրված չէ: 0
N- ch’--g-l--,-v-ro----ev na h---ir-at--ch-e N_ c___ g_____ v_________ n_ h_________ c___ N- c-’- g-l-s- v-r-v-e-e- n- h-a-i-v-t- c-’- -------------------------------------------- Na ch’i galis, vorovhetev na hravirvats ch’e
Zašto ne dolaziš? Ինչո-՞-չե- -ալիս: Ի_____ չ__ գ_____ Ի-չ-ւ- չ-ս գ-լ-ս- ----------------- Ինչու՞ չես գալիս: 0
I-ch’-՞-c-’y-- -alis I______ c_____ g____ I-c-’-՞ c-’-e- g-l-s -------------------- Inch’u՞ ch’yes galis
Nemam vremena. Ե- ժ--ա--կ-չ-ւնեմ: Ե_ ժ______ չ______ Ե- ժ-մ-ն-կ չ-ւ-ե-: ------------------ Ես ժամանակ չունեմ: 0
Ye- ----anak-c--unem Y__ z_______ c______ Y-s z-a-a-a- c-’-n-m -------------------- Yes zhamanak ch’unem
Ne dolazim jer nemam vremena. Ես չ-մ--ալի-,-ո-ով--տ- --մանակ ---նեմ: Ե_ չ__ գ_____ ո_______ ժ______ չ______ Ե- չ-մ գ-լ-ս- ո-ո-հ-տ- ժ-մ-ն-կ չ-ւ-ե-: -------------------------------------- Ես չեմ գալիս, որովհետև ժամանակ չունեմ: 0
Yes-c---em--alis----ro-he-ev-----an---ch--nem Y__ c_____ g_____ v_________ z_______ c______ Y-s c-’-e- g-l-s- v-r-v-e-e- z-a-a-a- c-’-n-m --------------------------------------------- Yes ch’yem galis, vorovhetev zhamanak ch’unem
Zašto ne ostaneš? Ի-չո-- --- մ----: Ի_____ չ__ մ_____ Ի-չ-ւ- չ-ս մ-ո-մ- ----------------- Ինչու՞ չես մնում: 0
Inc-’u- ch’-e--m-um I______ c_____ m___ I-c-’-՞ c-’-e- m-u- ------------------- Inch’u՞ ch’yes mnum
Moram još raditi. Ե--պ-տք-է դ-- աշ-ատե-: Ե_ պ___ է դ__ ա_______ Ե- պ-տ- է դ-ռ ա-խ-տ-մ- ---------------------- Ես պետք է դեռ աշխատեմ: 0
Ye---e--’-e der- -s--h---m Y__ p____ e d___ a________ Y-s p-t-’ e d-r- a-h-h-t-m -------------------------- Yes petk’ e derr ashkhatem
Ne ostajem jer moram još raditi. Ես --մ-մն-ւ-, ո-ովհ--և ես-պե------ե- աշխատ-մ: Ե_ չ__ մ_____ ո_______ ե_ պ___ է դ__ ա_______ Ե- չ-մ մ-ո-մ- ո-ո-հ-տ- ե- պ-տ- է դ-ռ ա-խ-տ-մ- --------------------------------------------- Ես չեմ մնում, որովհետև ես պետք է դեռ աշխատեմ: 0
Yes -h’-----num--vo-o-h---- --s--et------e--------at-m Y__ c_____ m____ v_________ y__ p____ e d___ a________ Y-s c-’-e- m-u-, v-r-v-e-e- y-s p-t-’ e d-r- a-h-h-t-m ------------------------------------------------------ Yes ch’yem mnum, vorovhetev yes petk’ e derr ashkhatem
Zašto već odlazite? Ի---ւ՞ -ք ---ե- գն---: Ի_____ ե_ ա____ գ_____ Ի-չ-ւ- ե- ա-դ-ն գ-ո-մ- ---------------------- Ինչու՞ եք արդեն գնում: 0
In-h’-- yek- a--en gn-m I______ y___ a____ g___ I-c-’-՞ y-k- a-d-n g-u- ----------------------- Inch’u՞ yek’ arden gnum
Umoran / umorna sam. Ես ----ա- --: Ե_ հ_____ ե__ Ե- հ-գ-ա- ե-: ------------- Ես հոգնած եմ: 0
Ye- ----a-s --m Y__ h______ y__ Y-s h-g-a-s y-m --------------- Yes hognats yem
Odlazim jer sam umoran / umorna. Ե--գն-ւ- --, որ-վ-ետ---ոգ----ե-: Ե_ գ____ ե__ ո_______ հ_____ ե__ Ե- գ-ո-մ ե-, ո-ո-հ-տ- հ-գ-ա- ե-: -------------------------------- Ես գնում եմ, որովհետև հոգնած եմ: 0
Yes -nu----m- vo-ovh---v hog-a-s -em Y__ g___ y___ v_________ h______ y__ Y-s g-u- y-m- v-r-v-e-e- h-g-a-s y-m ------------------------------------ Yes gnum yem, vorovhetev hognats yem
Zašto već odlazite? Ին------ք-ա-դ-----ում: Ի_____ ե_ ա____ գ_____ Ի-չ-ւ- ե- ա-դ-ն գ-ո-մ- ---------------------- Ինչու՞ եք արդեն գնում: 0
I-ch-u--y--’-ar-en --um I______ y___ a____ g___ I-c-’-՞ y-k- a-d-n g-u- ----------------------- Inch’u՞ yek’ arden gnum
Već je kasno. Արդեն -----: Ա____ ո__ է_ Ա-դ-ն ո-շ է- ------------ Արդեն ուշ է: 0
Ard-n ush-e A____ u__ e A-d-n u-h e ----------- Arden ush e
Odlazim zato jer je već kasno. Ես -նու----, ո-ով---և ա---ն -ւ--է: Ե_ գ____ ե__ ո_______ ա____ ո__ է_ Ե- գ-ո-մ ե-, ո-ո-հ-տ- ա-դ-ն ո-շ է- ---------------------------------- Ես գնում եմ, որովհետև արդեն ուշ է: 0
Ye---nu- --m,----ovh--e--a-d-- ush-e Y__ g___ y___ v_________ a____ u__ e Y-s g-u- y-m- v-r-v-e-e- a-d-n u-h e ------------------------------------ Yes gnum yem, vorovhetev arden ush e

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...