Zbirka izraza

hr U pošti   »   hy At the post office

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [հիսունինը]

59 [hisuniny]

At the post office

[p’vostum]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Gdje je najbliža pošta? Ո-տե---է-----կ--փ-ս--: Ո----- է մ----- փ----- Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ը- ---------------------- Որտե՞ղ է մոտակա փոստը: 0
V-r-e-g- e-----k------s-y V------- e m----- p------ V-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-y ------------------------- Vorte՞gh e motaka p’vosty
Je li daleko do najbliže pošte? Մոտ-կ----ս-ը -եռ-- - ա-ստ---ց: Մ----- փ---- հ---- է ա-------- Մ-տ-կ- փ-ս-ը հ-ռ-ւ է ա-ս-ե-ի-: ------------------------------ Մոտակա փոստը հեռու է այստեղից: 0
Mot-k----v--ty h---u-e ----eg-its’ M----- p------ h---- e a---------- M-t-k- p-v-s-y h-r-u e a-s-e-h-t-’ ---------------------------------- Motaka p’vosty herru e aysteghits’
Gdje je najbliži poštanski sandučić? Ո-տե՞--է-մոտ-կա ----ա-կղը: Ո----- է մ----- փ--------- Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ա-կ-ը- -------------------------- Որտե՞ղ է մոտակա փոստարկղը: 0
Vo-t--gh - -otaka-p-v-s---k--y V------- e m----- p----------- V-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-a-k-h- ------------------------------ Vorte՞gh e motaka p’vostarkghy
Trebam nekoliko poštanskih marki. Ինձ--- ք--ի -ա-ակ-ն-- ---ա--ա--ր: Ի-- մ- ք--- ն-------- է հ-------- Ի-ձ մ- ք-ն- ն-մ-կ-ն-շ է հ-ր-ա-ո-: --------------------------------- Ինձ մի քանի նամականիշ է հարկավոր: 0
In-- -i---ani---ma---i---- harka--r I--- m- k---- n--------- e h------- I-d- m- k-a-i n-m-k-n-s- e h-r-a-o- ----------------------------------- Indz mi k’ani namakanish e harkavor
Za razglednicu i pismo. Մի բ----- և--ա-ակի հա-ա-: Մ- բ----- և ն----- հ----- Մ- բ-ց-կ- և ն-մ-կ- հ-մ-ր- ------------------------- Մի բացիկի և նամակի համար: 0
M-------i-i--ev-nama-i-h---r M- b------- y-- n----- h---- M- b-t-’-k- y-v n-m-k- h-m-r ---------------------------- Mi bats’iki yev namaki hamar
Kolika je poštarina za Ameriku? Ի-նչ-ա-ժե-փ-ս-այ-ն--րժե-ը---ն---Ա-ե---ա: Ի--- ա--- փ------- ա----- մ---- Ա------- Ի-ն- ա-ժ- փ-ս-ա-ի- ա-ժ-ք- մ-ն-և Ա-ե-ի-ա- ---------------------------------------- Ի՞նչ արժե փոստային արժեքը մինչև Ամերիկա: 0
I՞-c-- a--he--’v-s-a--n -r-h--’y ---c----v -me-ika I----- a---- p--------- a------- m-------- A------ I-n-h- a-z-e p-v-s-a-i- a-z-e-’- m-n-h-y-v A-e-i-a -------------------------------------------------- I՞nch’ arzhe p’vostayin arzhek’y minch’yev Amerika
Koliko je težak paket? Ծ-ն---ը ---չ ծան--ւթյ------նի: Ծ------ ի--- ծ---------- ո---- Ծ-ն-ո-ը ի-ն- ծ-ն-ո-թ-ո-ն ո-ն-: ------------------------------ Ծանրոցը ի՞նչ ծանրություն ունի: 0
T--------y -՞n-h’ ---n-u--yu--uni T--------- i----- t---------- u-- T-a-r-t-’- i-n-h- t-a-r-t-y-n u-i --------------------------------- Tsanrots’y i՞nch’ tsanrut’yun uni
Mogu li ga poslati zračnom poštom? Կ-ր--ղ ե--օ-ա-ին-ճ--ապ-ր-ո- ուղ--կ--: Կ----- ե- օ----- ճ--------- ո-------- Կ-ր-՞- ե- օ-ա-ի- ճ-ն-պ-ր-ո- ո-ղ-ր-ե-: ------------------------------------- Կարո՞ղ եմ օդային ճանապարհով ուղարկել: 0
K----g- ye- oda------an-pa-hov -g-ar-el K------ y-- o----- c---------- u------- K-r-՞-h y-m o-a-i- c-a-a-a-h-v u-h-r-e- --------------------------------------- Karo՞gh yem odayin chanaparhov ugharkel
Koliko dugo traje dok stigne? Ի--քա՞ն-կ-և- մ-ն-և-հ---ի: Ի------ կ--- մ---- հ----- Ի-չ-ա-ն կ-և- մ-ն-և հ-ս-ի- ------------------------- Ինչքա՞ն կտևի մինչև հասնի: 0
I-ch--’--n--t--i--inch’-ev h--ni I--------- k---- m-------- h---- I-c-’-’-՞- k-e-i m-n-h-y-v h-s-i -------------------------------- Inch’k’a՞n ktevi minch’yev hasni
Gdje mogu telefonirati? Որ-եղ--ց---ր---եմ-զա-գ-հ-րե-: Ո------- կ---- ե- զ---------- Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- զ-ն-ա-ա-ե-: ----------------------------- Որտեղի՞ց կարող եմ զանգահարել: 0
Vo---g---t-’---rog- -em--anga----l V----------- k----- y-- z--------- V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m z-n-a-a-e- ---------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem zangaharel
Gdje je najbliža telefonska govornica? Ո-տե՞ղ է-մ---կ---եռա-ո----իկ-: Ո----- է մ----- հ------------- Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- հ-ռ-խ-ս-խ-ի-ը- ------------------------------ Որտե՞ղ է մոտակա հեռախոսախցիկը: 0
Vo-t---h ------ka ---r-k---a-------y V------- e m----- h----------------- V-r-e-g- e m-t-k- h-r-a-h-s-k-t-’-k- ------------------------------------ Vorte՞gh e motaka herrakhosakhts’iky
Imate li telefonske kartice? Հեռ-խ--- -ա--եր ուն--ք: Հ------- ք----- ո------ Հ-ռ-խ-ս- ք-ր-ե- ո-ն-՞-: ----------------------- Հեռախոսի քարտեր ունե՞ք: 0
Her-a-ho---k’ar--r une՞-’ H--------- k------ u----- H-r-a-h-s- k-a-t-r u-e-k- ------------------------- Herrakhosi k’arter une՞k’
Imate li telefonski imenik? Հեռ--ո-- -----նե-- գիր--ո---՞-: Հ------- հ-------- գ--- ո------ Հ-ռ-խ-ս- հ-մ-ր-ե-ի գ-ր- ո-ն-՞-: ------------------------------- Հեռախոսի համարների գիրք ունե՞ք: 0
H-------s- ha--r--ri -irk’---e՞k’ H--------- h-------- g---- u----- H-r-a-h-s- h-m-r-e-i g-r-’ u-e-k- --------------------------------- Herrakhosi hamarneri girk’ une՞k’
Znate li pozivni broj za Austriju? Ա---ր-այ---ի-ք-ղաքայ-ն---դը-գ-տե՞-: Ա-------- մ----------- կ--- գ------ Ա-ս-ր-ա-ի մ-ջ-ա-ա-ա-ի- կ-դ- գ-տ-՞-: ----------------------------------- Ավստրիայի միջքաղաքային կոդը գիտե՞ք: 0
Avstr-a-- mij--a-ha--ayin -o-- ------’ A-------- m-------------- k--- g------ A-s-r-a-i m-j-’-g-a-’-y-n k-d- g-t-՞-’ -------------------------------------- Avstriayi mijk’aghak’ayin kody gite՞k’
Trenutak, pogledat ću. Մեկ --յ--յ-ն- -ս----ե-: Մ-- վ-------- ե- ն----- Մ-կ վ-յ-կ-ա-, ե- ն-յ-մ- ----------------------- Մեկ վայրկյան, ես նայեմ: 0
M-k va-rk------es na-em M-- v-------- y-- n---- M-k v-y-k-a-, y-s n-y-m ----------------------- Mek vayrkyan, yes nayem
Veza je stalno zauzeta. Գիծը-մ--- --աղ--ծ--: Գ--- մ--- զ------ է- Գ-ծ- մ-շ- զ-ա-վ-ծ է- -------------------- Գիծը միշտ զբաղված է: 0
G---y--ish- z--ghvats e G---- m---- z-------- e G-t-y m-s-t z-a-h-a-s e ----------------------- Gitsy misht zbaghvats e
Koji ste broj birali? Ո-ր--եռա--ս-հա--րն -ք զ----հ-ր-լ: Ո-- հ------------- ե- զ---------- Ո-ր հ-ռ-խ-ս-հ-մ-ր- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: --------------------------------- Ո՞ր հեռախոսահամարն եք զանգահարել: 0
VO՞- -err----sah-ma---ye-------a-a-el V--- h--------------- y--- z--------- V-՞- h-r-a-h-s-h-m-r- y-k- z-n-a-a-e- ------------------------------------- VO՞r herrakhosahamarn yek’ zangaharel
Morate prvo birati nulu! Դու--պե-- է -կզբում---- -ա---եք: Դ--- պ--- է ս------ զ-- հ------- Դ-ւ- պ-տ- է ս-զ-ո-մ զ-ո հ-վ-ք-ք- -------------------------------- Դուք պետք է սկզբում զրո հավաքեք: 0
Du-’ p-t-’-e -kz-u- z-- havak’y--’ D--- p---- e s----- z-- h--------- D-k- p-t-’ e s-z-u- z-o h-v-k-y-k- ---------------------------------- Duk’ petk’ e skzbum zro havak’yek’

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Osjećaji također govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi diljem svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Znanstvenici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Europljana je drugačija od mimike Azijata. Također s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Europljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!