Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   hy to need – to want to

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [վաթսունինը]

69 [vat’suniny]

to need – to want to

[karik’ unenal yev ts’ankanal]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Trebam krevet. Ես--ն-ո--ու կ---ք ու-ե-: Ե- ա------- կ---- ո----- Ե- ա-կ-ղ-ո- կ-ր-ք ո-ն-մ- ------------------------ Ես անկողնու կարիք ունեմ: 0
Yes a---ghnu--ar-k- un-m Y-- a------- k----- u--- Y-s a-k-g-n- k-r-k- u-e- ------------------------ Yes ankoghnu karik’ unem
Hoću spavati. Ե--ո-զո-մ-եմ քնե-: Ե- ո----- ե- ք---- Ե- ո-զ-ւ- ե- ք-ե-: ------------------ Ես ուզում եմ քնել: 0
Y-s---um-y-- k-n-l Y-- u--- y-- k---- Y-s u-u- y-m k-n-l ------------------ Yes uzum yem k’nel
Ima li ovdje krevet? Ա-ստ-ղ մա-ճա-ա- կ-՞: Ա----- մ------- կ--- Ա-ս-ե- մ-հ-ա-ա- կ-՞- -------------------- Այստեղ մահճակալ կա՞: 0
A-s-egh--ahc-ak---ka՞ A------ m-------- k-- A-s-e-h m-h-h-k-l k-՞ --------------------- Aystegh mahchakal ka՞
Trebam lampu. Ես ճ-ագ--կա-իք---ն-մ: Ե- ճ---- կ---- ո----- Ե- ճ-ա-ի կ-ր-ք ո-ն-մ- --------------------- Ես ճրագի կարիք ունեմ: 0
Y-s-c-rag-----i-’ --em Y-- c----- k----- u--- Y-s c-r-g- k-r-k- u-e- ---------------------- Yes chragi karik’ unem
Hoću čitati. Ես-ուզում--- -արդալ: Ե- ո----- ե- կ------ Ե- ո-զ-ւ- ե- կ-ր-ա-: -------------------- Ես ուզում եմ կարդալ: 0
Ye-----------k----l Y-- u--- y-- k----- Y-s u-u- y-m k-r-a- ------------------- Yes uzum yem kardal
Ima li ovdje lampa? Այս--- ճ--գ---՞: Ա----- ճ--- կ--- Ա-ս-ե- ճ-ա- կ-՞- ---------------- Այստեղ ճրագ կա՞: 0
Ay---g--chrag ka՞ A------ c---- k-- A-s-e-h c-r-g k-՞ ----------------- Aystegh chrag ka՞
Trebam telefon. Ես ------ս---ա-իք-ու--մ: Ե- հ------- կ---- ո----- Ե- հ-ռ-խ-ս- կ-ր-ք ո-ն-մ- ------------------------ Ես հեռախոսի կարիք ունեմ: 0
Y-s her-ak--si--a-ik- un-m Y-- h--------- k----- u--- Y-s h-r-a-h-s- k-r-k- u-e- -------------------------- Yes herrakhosi karik’ unem
Želim telefonirati. Ես------մ--- -անգ---ր-լ: Ե- ո----- ե- զ---------- Ե- ո-զ-ւ- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: ------------------------ Ես ուզում եմ զանգահարել: 0
Ye---z-m y------ga---el Y-- u--- y-- z--------- Y-s u-u- y-m z-n-a-a-e- ----------------------- Yes uzum yem zangaharel
Ima li ovdje telefon? Ա---եղ-հե---ոս-կ--: Ա----- հ------ կ--- Ա-ս-ե- հ-ռ-խ-ս կ-՞- ------------------- Այստեղ հեռախոս կա՞: 0
Ay---gh herr-kh---k-՞ A------ h-------- k-- A-s-e-h h-r-a-h-s k-՞ --------------------- Aystegh herrakhos ka՞
Trebam jednu kameru. Ինձ --տոխ-ի- ---ա-կ-վ--: Ի-- ֆ------- է հ-------- Ի-ձ ֆ-տ-խ-ի- է հ-ր-ա-ո-: ------------------------ Ինձ ֆոտոխցիկ է հարկավոր: 0
I--z--o-----s’------ar--vor I--- f---------- e h------- I-d- f-t-k-t-’-k e h-r-a-o- --------------------------- Indz fotokhts’ik e harkavor
Hoću fotografirati. Ե--ո--ո-------------ա-ե-: Ե- ո----- ե- լ----------- Ե- ո-զ-ւ- ե- լ-ւ-ա-կ-ր-լ- ------------------------- Ես ուզում եմ լուսանկարել: 0
Y-s-uzum -e---u-ank-rel Y-- u--- y-- l--------- Y-s u-u- y-m l-s-n-a-e- ----------------------- Yes uzum yem lusankarel
Ima li ovdje fotoaparat? Այս-եղ ֆ--ոխց-- --՞: Ա----- ֆ------- կ--- Ա-ս-ե- ֆ-տ-խ-ի- կ-՞- -------------------- Այստեղ ֆոտոխցիկ կա՞: 0
Ay--e----o--kh-s--k --՞ A------ f---------- k-- A-s-e-h f-t-k-t-’-k k-՞ ----------------------- Aystegh fotokhts’ik ka՞
Trebam računalo. Ի-- հ---կա--իչ-է ան---ժ-շտ: Ի-- հ--------- է ա--------- Ի-ձ հ-մ-կ-ր-ի- է ա-հ-ա-ե-տ- --------------------------- Ինձ համակարգիչ է անհրաժեշտ: 0
I-d- ----k---i-h’ e a--r--h--ht I--- h----------- e a---------- I-d- h-m-k-r-i-h- e a-h-a-h-s-t ------------------------------- Indz hamakargich’ e anhrazhesht
Hoću poslati e-mail. Ես ո---ւմ -- --M--l ուղա--ե-: Ե- ո----- ե- E----- ո-------- Ե- ո-զ-ւ- ե- E-M-i- ո-ղ-ր-ե-: ----------------------------- Ես ուզում եմ E-Mail ուղարկել: 0
Y---uz---y---E-M-il -g----el Y-- u--- y-- E----- u------- Y-s u-u- y-m E-M-i- u-h-r-e- ---------------------------- Yes uzum yem E-Mail ugharkel
Ima li ovdje računalo? Ա--տեղ--ա--կ----- կ--: Ա----- հ--------- կ--- Ա-ս-ե- հ-մ-կ-ր-ի- կ-՞- ---------------------- Այստեղ համակարգիչ կա՞: 0
Ayste-h -a--k--g---’-ka՞ A------ h----------- k-- A-s-e-h h-m-k-r-i-h- k-՞ ------------------------ Aystegh hamakargich’ ka՞
Trebam kemijsku. Ին--գ-ի- --հար-ավո-: Ի-- գ--- է հ-------- Ի-ձ գ-ի- է հ-ր-ա-ո-: -------------------- Ինձ գրիչ է հարկավոր: 0
Indz-g----’-e-harka-or I--- g----- e h------- I-d- g-i-h- e h-r-a-o- ---------------------- Indz grich’ e harkavor
Hoću nešto napisati. Ես ո--ո-մ -- ի-չ ---բա---ր-լ: Ե- ո----- ե- ի-- ո- բ-- գ---- Ե- ո-զ-ւ- ե- ի-չ ո- բ-ն գ-ե-: ----------------------------- Ես ուզում եմ ինչ որ բան գրել: 0
Ye- -z-m yem ---h--vor b-n-g-el Y-- u--- y-- i---- v-- b-- g--- Y-s u-u- y-m i-c-’ v-r b-n g-e- ------------------------------- Yes uzum yem inch’ vor ban grel
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? Ա-ս-եղ-թու---- գ-իչ--ա՞: Ա----- թ---- և գ--- կ--- Ա-ս-ե- թ-ւ-թ և գ-ի- կ-՞- ------------------------ Այստեղ թուղթ և գրիչ կա՞: 0
Ay----h-t’ug----y-- gr-c-’ ka՞ A------ t------ y-- g----- k-- A-s-e-h t-u-h-’ y-v g-i-h- k-՞ ------------------------------ Aystegh t’ught’ yev grich’ ka՞

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...