Zbirka izraza

hr Veznici 1   »   hy Conjunctions 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [իննսունչորս]

94 [innsunch’vors]

Conjunctions 1

[bard storadasakan 1]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski armenski igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. Սպ----- մ---- ա----- դ-----: Սպասիր, մինչև անձրևը դադարի: 0
Sp----- m-------- a------- d----iSpasir, minch’yev andzrevy dadari
Čekaj dok ne budem gotov. Սպ----- մ---- ե- պ------ լ----: Սպասիր, մինչև ես պատրաստ լինեմ: 0
Sp----- m-------- y-- p------ l---mSpasir, minch’yev yes patrast linem
Čekaj dok se on ne vrati. Սպ----- մ---- ե- հ-- վ---------: Սպասիր, մինչև ես հետ վերադառնամ: 0
Sp----- m-------- y-- h-- v---------mSpasir, minch’yev yes het veradarrnam
Čekam dok mi se kosa ne osuši. Ես ս------ ե-- մ---- մ----- չ------: Ես սպասում եմ, մինչև մազերս չորանան: 0
Ye- s----- y--- m-------- m----- c--------nYes spasum yem, minch’yev mazers ch’voranan
Čekam dok film ne završi. Ես ս------ ե-- մ---- ֆ---- ա------: Ես սպասում եմ, մինչև ֆիլմը ավարտվի: 0
Ye- s----- y--- m-------- f---- a-----iYes spasum yem, minch’yev filmy avartvi
Čekam dok ne bude zeleno svjetlo na semaforu. Ես ս------ ե-- մ---- լ--------- կ---- լ---: Ես սպասում եմ, մինչև լուսանշանը կանաչ լինի: 0
Ye- s----- y--- m-------- l--------- k------ l--iYes spasum yem, minch’yev lusanshany kanach’ lini
Kada putuješ na godišnji odmor? Ե՞-- ե- ա--------- գ----: Ե՞րբ ես արձակուրդի գնում: 0
Ye--- y-- a--------- g--mYe՞rb yes ardzakurdi gnum
Još prije ljetnih praznika? Ամ------ ա------------- ա----: Ամառային արձակուրդներից առա՞ջ: 0
Am------- a--------------- a----jAmarrayin ardzakurdnerits’ arra՞j
Da, još prije nego što počnu ljetni praznici. Այ-- մ---- ա------- ա------------ ս------: Այո, մինչև ամառային արձակուրդների սկսվելը: 0
Ay-- m-------- a-------- a------------ s-----yAyo, minch’yev amarrayin ardzakurdneri sksvely
Popravi krov prije nego što dođe zima. Վե--------- տ------ մ---- ձ---- ս-----: Վերանորոգիր տանիքը, մինչև ձմռան սկիզբը: 0
Ve--------- t------- m-------- d------ s----yVeranorogir tanik’y, minch’yev dzmrran skizby
Operi ruke prije nego što sjedneš za stol. Լվ- ձ------- մ--- դ-- ս---- ն----: Լվա ձեռքերդ, մինչ դու սեղան նստես: 0
Lv- d----------- m----- d- s----- n---sLva dzerrk’yerd, minch’ du seghan nstes
Zatvori prozor prije nego što izađeš. Փա--- լ---------- մ---- դ-- գ---: Փակիր լուսամուտը, մինչև դու գնաս: 0
P’---- l-------- m-------- d- g--sP’akir lusamuty, minch’yev du gnas
Kada ćeš doći kući? Ե՞-- ե- տ--- գ----: Ե՞րբ ես տուն գալիս: 0
Ye--- y-- t-- g---sYe՞rb yes tun galis
Poslije nastave? Դա--- հ----: Դասից հետո՞: 0
Da----- h---՞Dasits’ heto՞
Da, nakon što nastava završi. Այ-- դ---- հ---: Այո, դասից հետո: 0
Ay-- d------ h--oAyo, dasits’ heto
Nakon što je imao nesreću, nije više mogao raditi. Վթ---- հ--- ն- ա---- չ--------- ա------: Վթարից հետո նա այլևս չկարողացավ աշխատել: 0
Vt------- h--- n- a----- c-------------- a-------lVt’arits’ heto na aylevs ch’karoghats’av ashkhatel
Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. Աշ------- կ--------- հ--- ն- մ----- Ա------: Աշխատանքը կորցնելուց հետո նա մեկնեց Ամերիկա: 0
As---------- k------------ h--- n- m------- A-----aAshkhatank’y korts’neluts’ heto na meknets’ Amerika
Nakon što je otišao u Ameriku, postao je bogat. Ամ----- մ-------- հ--- ն- հ--------: Ամերիկա մեկնելուց հետո նա հարստացավ: 0
Am----- m--------- h--- n- h---------vAmerika mekneluts’ heto na harstats’av

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju što pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Tko uči dva jezika istodobno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, bitno je oba jezika međusobno usporediti. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pomno analizirati. Možete, primjerice, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen intenzivno se pozabaviti s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jako različitih jezika ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od uspoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici uspoređuju s materinjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Također je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...