Zbirka izraza

hr Pridjevi 3   »   hy ածականներ 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [ութանասուն]

80 [ut’anasun]

ածականներ 3

[atsakanner 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Ona ima psa. Նա շ-ւ-----ի: Ն_ շ___ ո____ Ն- շ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա շուն ունի: 0
N---h-n-u-i N_ s___ u__ N- s-u- u-i ----------- Na shun uni
Pas je velik. Շ-ւ-ը--եծ է: Շ____ մ__ է_ Շ-ւ-ը մ-ծ է- ------------ Շունը մեծ է: 0
S-----m--- e S____ m___ e S-u-y m-t- e ------------ Shuny mets e
Ona ima velikog psa. Ն---եծ շո-ն ո-նի: Ն_ մ__ շ___ ո____ Ն- մ-ծ շ-ւ- ո-ն-: ----------------- Նա մեծ շուն ունի: 0
Na--e-s -hun uni N_ m___ s___ u__ N- m-t- s-u- u-i ---------------- Na mets shun uni
Ona ima kuću. Նա--ուն----ի: Ն_ տ___ ո____ Ն- տ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա տուն ունի: 0
N--t-- --i N_ t__ u__ N- t-n u-i ---------- Na tun uni
Kuća je mala. Տու-ը -ոքր-է: Տ____ փ___ է_ Տ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Տունը փոքր է: 0
Tu-- p--o-’r-e T___ p______ e T-n- p-v-k-r e -------------- Tuny p’vok’r e
Ona ima malu kuću. Նա-փոքր-տու- --ն-: Ն_ փ___ տ___ ո____ Ն- փ-ք- տ-ւ- ո-ն-: ------------------ Նա փոքր տուն ունի: 0
Na-p’-ok’---un--ni N_ p______ t__ u__ N- p-v-k-r t-n u-i ------------------ Na p’vok’r tun uni
On živi u hotelu. Ն- հյո-ր--ո-----է ---ու-: Ն_ հ___________ է ա______ Ն- հ-ո-ր-ն-ց-ւ- է ա-ր-ւ-: ------------------------- Նա հյուրանոցում է ապրում: 0
N- -y--an-t-’u--e -p-um N_ h___________ e a____ N- h-u-a-o-s-u- e a-r-m ----------------------- Na hyuranots’um e aprum
Hotel je jeftin. Հ--ւ------ էժ-- -: Հ_________ է___ է_ Հ-ո-ր-ն-ց- է-ա- է- ------------------ Հյուրանոցը էժան է: 0
Hyu-ano---- ezh---e H__________ e____ e H-u-a-o-s-y e-h-n e ------------------- Hyuranots’y ezhan e
On živi u jeftinom hotelu. Նա -----մ-է----ն--յ---ա-ոցում: Ն_ ա_____ է է___ հ____________ Ն- ա-ր-ւ- է է-ա- հ-ո-ր-ն-ց-ւ-: ------------------------------ Նա ապրում է էժան հյուրանոցում: 0
N----rum-e ezha--h---a------m N_ a____ e e____ h___________ N- a-r-m e e-h-n h-u-a-o-s-u- ----------------------------- Na aprum e ezhan hyuranots’um
On ima auto. Նա--------ու-ի: Ն_ մ_____ ո____ Ն- մ-ք-ն- ո-ն-: --------------- Նա մեքենա ունի: 0
N---e-’y----u-i N_ m_______ u__ N- m-k-y-n- u-i --------------- Na mek’yena uni
Auto je skup. Մ--են---թ-ն- է: Մ______ թ___ է_ Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
Mek-ye-an--’----e M________ t____ e M-k-y-n-n t-a-k e ----------------- Mek’yenan t’ank e
On ima skupo auto. Ն- -ա-կ մ-ք--ա -ւնի: Ն_ թ___ մ_____ ո____ Ն- թ-ն- մ-ք-ն- ո-ն-: -------------------- Նա թանկ մեքենա ունի: 0
N- t’----m-k----a--ni N_ t____ m_______ u__ N- t-a-k m-k-y-n- u-i --------------------- Na t’ank mek’yena uni
On čita roman. Նա --------ր-ում: Ն_ վ__ է կ_______ Ն- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------- Նա վեպ է կարդում: 0
Na-ve--e -a-d-m N_ v__ e k_____ N- v-p e k-r-u- --------------- Na vep e kardum
Roman je dosadan. Վ--ը-ձա-ձ-ալ---: Վ___ ձ_______ է_ Վ-պ- ձ-ն-ր-լ- է- ---------------- Վեպը ձանձրալի է: 0
Ve-y -z--dz--li-e V___ d_________ e V-p- d-a-d-r-l- e ----------------- Vepy dzandzrali e
On čita dosadan roman. Նա--ի ձ--ձ-ալի --պ-է կա---ւ-: Ն_ մ_ ձ_______ վ__ է կ_______ Ն- մ- ձ-ն-ր-լ- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------------------- Նա մի ձանձրալի վեպ է կարդում: 0
N- m---z-ndz--li -e--e kar-um N_ m_ d_________ v__ e k_____ N- m- d-a-d-r-l- v-p e k-r-u- ----------------------------- Na mi dzandzrali vep e kardum
Ona gleda film. Ն- ֆ--մ-է ն-յո--: Ն_ ֆ___ է ն______ Ն- ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է նայում: 0
N- -i-m e n--um N_ f___ e n____ N- f-l- e n-y-m --------------- Na film e nayum
Film je napet. Ֆիլ---հ----ր--ր է: Ֆ____ հ________ է_ Ֆ-լ-ը հ-տ-ք-ք-ր է- ------------------ Ֆիլմը հետաքրքիր է: 0
Fi-m- heta--r-’-- e F____ h__________ e F-l-y h-t-k-r-’-r e ------------------- Filmy hetak’rk’ir e
Ona gleda napet film. Նա-մ--հե-ա--քիր-ֆի-- է-ն---ւ-: Ն_ մ_ հ________ ֆ___ է ն______ Ն- մ- հ-տ-ք-ք-ր ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ------------------------------ Նա մի հետաքրքիր ֆիլմ է նայում: 0
N- ---h-tak-rk’ir f-l- e nayum N_ m_ h__________ f___ e n____ N- m- h-t-k-r-’-r f-l- e n-y-m ------------------------------ Na mi hetak’rk’ir film e nayum

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Akademski jezik

Akademski jezik je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Također se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na europskom tlu je u znanosti dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da akademici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, znanost se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranome jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...