Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   hy Possessive pronouns 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [վաթսունվեց]

66 [vat’sunvets’]

Possessive pronouns 1

[andznakan deranunner 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
ja – moj / moja / moje ե- --իմ ե- - ի- ե- - ի- ------- ես - իմ 0
y-s --im y-- - i- y-s - i- -------- yes - im
Ne mogu naći moj ključ. Ե--իմ -անալ-- չե- գտ-ում: Ե- ի- բ------ չ-- գ------ Ե- ի- բ-ն-լ-ն չ-մ գ-ն-ւ-: ------------------------- Ես իմ բանալին չեմ գտնում: 0
Yes-im--a--li- c------gtnum Y-- i- b------ c----- g---- Y-s i- b-n-l-n c-’-e- g-n-m --------------------------- Yes im banalin ch’yem gtnum
Ne mogu naći moju putnu kartu. Ե---մ -ո-սը-չ-- -տ-ու-: Ե- ի- տ---- չ-- գ------ Ե- ի- տ-մ-ը չ-մ գ-ն-ւ-: ----------------------- Ես իմ տոմսը չեմ գտնում: 0
Yes-i--toms--ch’ye--gtnum Y-- i- t---- c----- g---- Y-s i- t-m-y c-’-e- g-n-m ------------------------- Yes im tomsy ch’yem gtnum
ti – tvoj / tvoja / tvoje դու - -ո դ-- - ք- դ-ւ - ք- -------- դու - քո 0
du -----o d- - k--- d- - k-v- --------- du - k’vo
Jesi li našao tvoj ključ? Դ-ւ -ո-բան---ն գտե՞լ -ս: Դ-- ք- բ------ գ---- ե-- Դ-ւ ք- բ-ն-լ-ն գ-ե-լ ե-: ------------------------ Դու քո բանալին գտե՞լ ես: 0
D---’-o-b--a--- gt--l-y-s D- k--- b------ g---- y-- D- k-v- b-n-l-n g-e-l y-s ------------------------- Du k’vo banalin gte՞l yes
Jesi li našao tvoju putnu kartu? Դ-- ք----մ-ը-գտ--լ--ս: Դ-- ք- տ---- գ---- ե-- Դ-ւ ք- տ-մ-ը գ-ե-լ ե-: ---------------------- Դու քո տոմսը գտե՞լ ես: 0
D-----o -o-s- ---՞l-yes D- k--- t---- g---- y-- D- k-v- t-m-y g-e-l y-s ----------------------- Du k’vo tomsy gte՞l yes
on – njegov / njegova / njegovo նա-- ն-ա ն- - ն-- ն- - ն-ա -------- նա - նրա 0
n- ---ra n- - n-- n- - n-a -------- na - nra
Znaš li gdje je njegov ključ? Դո--գ----ս-ն-ա բ---լին -րտ----: Դ-- գ----- ն-- բ------ ո---- է- Դ-ւ գ-տ-՞- ն-ա բ-ն-լ-ն ո-տ-ղ է- ------------------------------- Դու գիտե՞ս նրա բանալին որտեղ է: 0
D- gi-e-- -r---a----n -or-e-h-e D- g----- n-- b------ v------ e D- g-t-՞- n-a b-n-l-n v-r-e-h e ------------------------------- Du gite՞s nra banalin vortegh e
Znaš li gdje je njegova putna karta? Դու -ի-------ա տոմսը-ո-տ-ղ -: Դ-- գ----- ն-- տ---- ո---- է- Դ-ւ գ-տ-՞- ն-ա տ-մ-ը ո-տ-ղ է- ----------------------------- Դու գիտե՞ս նրա տոմսը որտեղ է: 0
Du gi--՞s n-- tomsy---r--gh e D- g----- n-- t---- v------ e D- g-t-՞- n-a t-m-y v-r-e-h e ----------------------------- Du gite՞s nra tomsy vortegh e
ona – njen / njena / njeno նա-- -ր ն- - ի- ն- - ի- ------- նա - իր 0
n- - -r n- - i- n- - i- ------- na - ir
Njen novac je nestao. Նր--գ--մարը --ա: Ն-- գ------ չ--- Ն-ա գ-ւ-ա-ը չ-ա- ---------------- Նրա գումարը չկա: 0
Nr- g--a---ch--a N-- g----- c---- N-a g-m-r- c-’-a ---------------- Nra gumary ch’ka
Njena kreditna kartica je također nestala. Ե- ի---ա---յ-ն --րտ- -- ---: Ե- ի- վ------- ք---- է- չ--- Ե- ի- վ-ր-ա-ի- ք-ր-ն է- չ-ա- ---------------------------- Եվ իր վարկային քարտն էլ չկա: 0
Y----- v-r---i- k’a-t- -l ---ka Y-- i- v------- k----- e- c---- Y-v i- v-r-a-i- k-a-t- e- c-’-a ------------------------------- Yev ir varkayin k’artn el ch’ka
mi – naš / naša / naše մե-- ---եր մ--- - մ-- մ-ն- - մ-ր ---------- մենք - մեր 0
men-’-- -er m---- - m-- m-n-’ - m-r ----------- menk’ - mer
Naš djed je bolestan. Մ-ր-պապի-----վ-ն- է: Մ-- պ----- հ----- է- Մ-ր պ-պ-կ- հ-վ-ն- է- -------------------- Մեր պապիկը հիվանդ է: 0
Mer -a-i-y -i-an--e M-- p----- h----- e M-r p-p-k- h-v-n- e ------------------- Mer papiky hivand e
Naša baka je zdrava. Մե--տա-իկ--առ-ղջ-է: Մ-- տ----- ա---- է- Մ-ր տ-տ-կ- ա-ո-ջ է- ------------------- Մեր տատիկը առողջ է: 0
Me- -ati-y-arr-g-j e M-- t----- a------ e M-r t-t-k- a-r-g-j e -------------------- Mer tatiky arroghj e
vi – vaš / vaša / vaše դ-ւ--- ձեր դ--- - ձ-- դ-ւ- - ձ-ր ---------- դուք - ձեր 0
duk’ - ---r d--- - d--- d-k- - d-e- ----------- duk’ - dzer
Djeco, gdje je vaš tata? Ո----- - ձեր-հա---կ-: Ո----- է ձ-- հ------- Ո-տ-՞- է ձ-ր հ-յ-ի-ը- --------------------- Որտե՞ղ է ձեր հայրիկը: 0
V-rte-g- - dz---ha-ri-y V------- e d--- h------ V-r-e-g- e d-e- h-y-i-y ----------------------- Vorte՞gh e dzer hayriky
Djeco, gdje je vaša mama? Որտե-ղ --ձ-- -այրի-ը: Ո----- է ձ-- մ------- Ո-տ-՞- է ձ-ր մ-յ-ի-ը- --------------------- Որտե՞ղ է ձեր մայրիկը: 0
Vo--e----- ---r---y-i-y V------- e d--- m------ V-r-e-g- e d-e- m-y-i-y ----------------------- Vorte՞gh e dzer mayriky

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!