Վ--ն-ավ-ր-է-ա----ղ -ո---ը:
Վ________ է ա_____ լ______
Վ-ա-գ-վ-ր է ա-ն-ե- լ-ղ-լ-:
--------------------------
Վտանգավոր է այնտեղ լողալը: 0 V-----vor-- -ynt-g---og-alyV________ e a______ l______V-a-g-v-r e a-n-e-h l-g-a-y---------------------------Vtangavor e ayntegh loghaly
Կար-լ-՞-է-ա--տեղ -ովան-----ր---:
Կ______ է ա_____ հ______ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- հ-վ-ն-ց վ-ր-ե-:
--------------------------------
Կարելի՞ է այստեղ հովանոց վարձել: 0 K-re-i- e--y-tegh-h-v-not------d--lK______ e a______ h________ v______K-r-l-՞ e a-s-e-h h-v-n-t-’ v-r-z-l-----------------------------------Kareli՞ e aystegh hovanots’ vardzel
Կ-ր-լ-- ----ս--ղ պ--կ-լ-թ-ռ--արձե-:
Կ______ է ա_____ պ_________ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- պ-ռ-ե-ա-ո- վ-ր-ե-:
-----------------------------------
Կարելի՞ է այստեղ պառկելաթոռ վարձել: 0 K----i՞-e---stegh ------lat---r--v-r-z-lK______ e a______ p_____________ v______K-r-l-՞ e a-s-e-h p-r-k-l-t-v-r- v-r-z-l----------------------------------------Kareli՞ e aystegh parrkelat’vorr vardzel
Հնար-վ------այ--եղ-նա-ակ վա-ձե-:
Հ________ է ա_____ ն____ վ______
Հ-ա-ա-ո-ր է ա-ս-ե- ն-վ-կ վ-ր-ե-:
--------------------------------
Հնարավո՞ր է այստեղ նավակ վարձել: 0 H--ra-o՞r e-ays-e-- n-va- var---lH________ e a______ n____ v______H-a-a-o-r e a-s-e-h n-v-k v-r-z-l---------------------------------Hnaravo՞r e aystegh navak vardzel
Կ--ե--- է ջրա-ահո-կ -ա--ել:
Կ______ է ջ________ վ______
Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ա-ո-կ վ-ր-ե-:
---------------------------
Կարելի՞ է ջրադահուկ վարձել: 0 K--eli՞-e jrada--- va--z-lK______ e j_______ v______K-r-l-՞ e j-a-a-u- v-r-z-l--------------------------Kareli՞ e jradahuk vardzel
Որ-ե-- է --հուկ-յ---ճ----ուղ--:
Ո_____ է դ_________ ճ__________
Ո-տ-՞- է դ-հ-ւ-ա-ի- ճ-պ-ն-ւ-ի-:
-------------------------------
Որտե՞ղ է դահուկային ճոպանուղին: 0 V-r---gh-- da--ka-i- -h-p--ug-inV_______ e d________ c__________V-r-e-g- e d-h-k-y-n c-o-a-u-h-n--------------------------------Vorte՞gh e dahukayin chopanughin
Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi.
To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora.
Slike također mogu brže prenositi emocije.
Stoga se u reklamama koristi jako puno slika.
Slike funkcioniraju drugačije od jezika.
Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito.
To znači da cijela slika ima određeni učinak.
U jeziku je potrebno više riječi.
Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim.
Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik.
S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike.
Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti.
Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik.
Kad se nešto snimi, možemo gledati slike.
Međutim, poruka filma nije konkretna.
Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna.
Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija.
Dobar primjer za to su piktogrami.
Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi.
Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije.
Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja.
Na njemu je prikazana prekrižena cigareta.
Slike globalizacijom postaju sve važnije.
Jezik slika se također mora naučiti.
On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle.
Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika.
Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika.
Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika.
Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom.
To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi.
Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu.
Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju.
I na turski su utjecali drugi jezici.
U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog.
Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika.
Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika.
Gramatika poznaje ukupno šest padeža.
Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura.
To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima.
Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo.
Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.