Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   hy Vacation activities

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [քառասունութ]

48 [k’arrasunut’]

Vacation activities

[aktiv ardzakurd]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Je li plaža čista? Լ----- -աք-ւր--: Լ----- մ----- է- Լ-ղ-փ- մ-ք-ւ- է- ---------------- Լողափը մաքուր է: 0
Lo-h-p’y -ak’-r-e L------- m----- e L-g-a-’- m-k-u- e ----------------- Loghap’y mak’ur e
Može li se tamo kupati? Կարո՞----ք --ն-եղ լ-ղա-: Կ----- ե-- ա----- լ----- Կ-ր-՞- ե-ք ա-ն-ե- լ-ղ-լ- ------------------------ Կարո՞ղ ենք այնտեղ լողալ: 0
K--o՞----enk- a-n---- l-g-al K------ y---- a------ l----- K-r-՞-h y-n-’ a-n-e-h l-g-a- ---------------------------- Karo՞gh yenk’ ayntegh loghal
Nije li opasno tamo se kupati? Վ---գա-------յ-տեղ լ-ղալ-: Վ-------- է ա----- լ------ Վ-ա-գ-վ-ր է ա-ն-ե- լ-ղ-լ-: -------------------------- Վտանգավոր է այնտեղ լողալը: 0
V-ang---r-e -y-t------g---y V-------- e a------ l------ V-a-g-v-r e a-n-e-h l-g-a-y --------------------------- Vtangavor e ayntegh loghaly
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Կա--լի--է-ա-ստե-----ա--- վա-ձե-: Կ------ է ա----- հ------ վ------ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- հ-վ-ն-ց վ-ր-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ հովանոց վարձել: 0
Kar-----e-a-ste-h h-v-n-ts- v--dzel K------ e a------ h-------- v------ K-r-l-՞ e a-s-e-h h-v-n-t-’ v-r-z-l ----------------------------------- Kareli՞ e aystegh hovanots’ vardzel
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? Կար-լի՞---այ-տեղ-պ-------ոռ վ-րձել: Կ------ է ա----- պ--------- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- պ-ռ-ե-ա-ո- վ-ր-ե-: ----------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ պառկելաթոռ վարձել: 0
Kare--՞-- -y--e-- ---r-e-a---o-- -ard-el K------ e a------ p------------- v------ K-r-l-՞ e a-s-e-h p-r-k-l-t-v-r- v-r-z-l ---------------------------------------- Kareli՞ e aystegh parrkelat’vorr vardzel
Može li se ovdje posuditi čamac? Հ-արավո՞ր---ա--տե- ----- -ա-ձե-: Հ-------- է ա----- ն---- վ------ Հ-ա-ա-ո-ր է ա-ս-ե- ն-վ-կ վ-ր-ե-: -------------------------------- Հնարավո՞ր է այստեղ նավակ վարձել: 0
H---av-՞r-e ayste-h----ak--ar-zel H-------- e a------ n---- v------ H-a-a-o-r e a-s-e-h n-v-k v-r-z-l --------------------------------- Hnaravo՞r e aystegh navak vardzel
Ja bih rado surfao / surfala. Ես--ց-նկ--այի-ս---ի-գո- -----ե-: Ե- կ--------- ս-------- զ------- Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ր-ի-գ-վ զ-ա-վ-լ- -------------------------------- Ես կցանկանայի սերֆինգով զբաղվել: 0
Y-- -t--an---a-- -e--ingo- zbag--el Y-- k----------- s-------- z------- Y-s k-s-a-k-n-y- s-r-i-g-v z-a-h-e- ----------------------------------- Yes kts’ankanayi serfingov zbaghvel
Ja bih rado ronio / ronila. Ե--կ------այ- -ո---ել: Ե- կ--------- ս------- Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ւ-վ-լ- ---------------------- Ես կցանկանայի սուզվել: 0
Y---k--------a-i------l Y-- k----------- s----- Y-s k-s-a-k-n-y- s-z-e- ----------------------- Yes kts’ankanayi suzvel
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Ես կ-անկ-ն-----ր--ահ--կն-ր------ղվե-: Ե- կ--------- ջ------------- զ------- Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ջ-ա-ա-ո-կ-ե-ո- զ-ա-վ-լ- ------------------------------------- Ես կցանկանայի ջրադահուկներով զբաղվել: 0
Ye--kts’-n--n--- j--d-hu---ro----agh--l Y-- k----------- j------------ z------- Y-s k-s-a-k-n-y- j-a-a-u-n-r-v z-a-h-e- --------------------------------------- Yes kts’ankanayi jradahuknerov zbaghvel
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Կա-ե-ի----սե--ի----տա-տ---վ-ր--լ: Կ------ է ս------- տ----- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ս-ր-ի-գ- տ-խ-ա- վ-ր-ե-: --------------------------------- Կարելի՞ է սերֆինգի տախտակ վարձել: 0
Ka---i------rf-n-i -a-ht---var--el K------ e s------- t------ v------ K-r-l-՞ e s-r-i-g- t-k-t-k v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e serfingi takhtak vardzel
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Կ-ր--ի՞-է --աս--զա---հ-գո-ստ ----ել: Կ------ է ջ--------- հ------ վ------ Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ո-զ-կ- հ-գ-ւ-տ վ-ր-ե-: ------------------------------------ Կարելի՞ է ջրասուզակի հագուստ վարձել: 0
Ka----՞ - -ra-uzak---a-----v--d--l K------ e j-------- h----- v------ K-r-l-՞ e j-a-u-a-i h-g-s- v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e jrasuzaki hagust vardzel
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Կա--լ-՞-- ջր-դահ--- վա-ձե-: Կ------ է ջ-------- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ա-ո-կ վ-ր-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ջրադահուկ վարձել: 0
K--el-՞-e-jr--ahuk-------l K------ e j------- v------ K-r-l-՞ e j-a-a-u- v-r-z-l -------------------------- Kareli՞ e jradahuk vardzel
Ja sam tek početnik. Ես--կ-ն----մ: Ե- ս----- ե-- Ե- ս-ս-ա- ե-: ------------- Ես սկսնակ եմ: 0
Yes--k-n----em Y-- s----- y-- Y-s s-s-a- y-m -------------- Yes sksnak yem
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ե- -ի--- կ---ի ը-դուն---ւ--ու-----ու--մ: Ե- մ---- կ---- ը----------------- ո----- Ե- մ-ջ-ն կ-ր-ի ը-դ-ւ-ա-ո-թ-ո-ն-ե- ո-ն-մ- ---------------------------------------- Ես միջին կարգի ընդունակություններ ունեմ: 0
Y-- -ij-- -argi---du---ut’-unner --em Y-- m---- k---- y--------------- u--- Y-s m-j-n k-r-i y-d-n-k-t-y-n-e- u-e- ------------------------------------- Yes mijin kargi yndunakut’yunner unem
Snalazim se već s tim. Ե- դա ----գ---մ: Ե- դ- լ-- գ----- Ե- դ- լ-վ գ-տ-մ- ---------------- Ես դա լավ գիտեմ: 0
Ye-----l-- --tem Y-- d- l-- g---- Y-s d- l-v g-t-m ---------------- Yes da lav gitem
Gdje je žičara? Որտ-՞ղ է դ-հու--------պ---ւ---: Ո----- է դ--------- ճ---------- Ո-տ-՞- է դ-հ-ւ-ա-ի- ճ-պ-ն-ւ-ի-: ------------------------------- Որտե՞ղ է դահուկային ճոպանուղին: 0
Vort---- e d-h-kay----h-p------n V------- e d-------- c---------- V-r-e-g- e d-h-k-y-n c-o-a-u-h-n -------------------------------- Vorte՞gh e dahukayin chopanughin
Imaš li sa sobom skije? Դ-հ-ւկն-ր---ո՞-դ -ն: Դ--------- մ---- ե-- Դ-հ-ւ-ն-ր- մ-՞-դ ե-: -------------------- Դահուկները մո՞տդ են: 0
D-h--n-ry--o՞t- yen D-------- m---- y-- D-h-k-e-y m-՞-d y-n ------------------- Dahuknery mo՞td yen
Imaš li skijaške cipele sa sobom? Դահո-կ----շ--ները մո------: Դ------ կ-------- մ---- ե-- Դ-հ-ւ-ի կ-շ-կ-ե-ը մ-՞-դ ե-: --------------------------- Դահուկի կոշիկները մո՞տդ են: 0
D-h--- --s------- -o՞-d --n D----- k--------- m---- y-- D-h-k- k-s-i-n-r- m-՞-d y-n --------------------------- Dahuki koshiknery mo՞td yen

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.