Zbirka izraza

hr U pošti   »   be У паштовым аддзяленні

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [пяцьдзесят дзевяць]

59 [pyats’dzesyat dzevyats’]

У паштовым аддзяленні

[U pashtovym addzyalennі]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Gdje je najbliža pošta? Д------хо-з-ц-- б-і-эйш-- а----л---- -ошты? Д-- з---------- б-------- а--------- п----- Д-е з-а-о-з-ц-а б-і-э-ш-е а-д-я-е-н- п-ш-ы- ------------------------------------------- Дзе знаходзіцца бліжэйшае аддзяленне пошты? 0
Dz--z--k-o-z-t-t-a-b--zheys-ae addz-a----e---sht-? D-- z------------- b---------- a---------- p------ D-e z-a-h-d-і-s-s- b-і-h-y-h-e a-d-y-l-n-e p-s-t-? -------------------------------------------------- Dze znakhodzіtstsa blіzheyshae addzyalenne poshty?
Je li daleko do najbliže pošte? Ц---а-ё----- бл--э---га-ад--я--нн----шты? Ц- д----- д- б--------- а--------- п----- Ц- д-л-к- д- б-і-э-ш-г- а-д-я-е-н- п-ш-ы- ----------------------------------------- Ці далёка да бліжэйшага аддзялення пошты? 0
T-- --leka -a-b-іzhe--h-g---d-zy--enn----osh--? T-- d----- d- b----------- a----------- p------ T-і d-l-k- d- b-і-h-y-h-g- a-d-y-l-n-y- p-s-t-? ----------------------------------------------- Tsі daleka da blіzheyshaga addzyalennya poshty?
Gdje je najbliži poštanski sandučić? Д-е з--ходз-ц-- ----э-ша- ----овая-с--ы--? Д-- з---------- б-------- п------- с------ Д-е з-а-о-з-ц-а б-і-э-ш-я п-ш-о-а- с-р-н-? ------------------------------------------ Дзе знаходзіцца бліжэйшая паштовая скрыня? 0
D-e --ak-o-z--st-a --і-h--s-ay---a--t--a-- --ry--a? D-- z------------- b----------- p--------- s------- D-e z-a-h-d-і-s-s- b-і-h-y-h-y- p-s-t-v-y- s-r-n-a- --------------------------------------------------- Dze znakhodzіtstsa blіzheyshaya pashtovaya skrynya?
Trebam nekoliko poštanskih marki. М-е---т-эб-ы--не--л-кі па-т-вы- -а-ак. М-- п-------- н------- п------- м----- М-е п-т-э-н-я н-к-л-к- п-ш-о-ы- м-р-к- -------------------------------------- Мне патрэбныя некалькі паштовых марак. 0
Mne patre----a -----’-- pa-hto-yk- m--a-. M-- p--------- n------- p--------- m----- M-e p-t-e-n-y- n-k-l-k- p-s-t-v-k- m-r-k- ----------------------------------------- Mne patrebnyya nekal’kі pashtovykh marak.
Za razglednicu i pismo. Для ---т-ў-і і----та. Д-- п------- і л----- Д-я п-ш-о-к- і л-с-а- --------------------- Для паштоўкі і ліста. 0
D-y-----h----- і l-st-. D--- p-------- і l----- D-y- p-s-t-u-і і l-s-a- ----------------------- Dlya pashtoukі і lіsta.
Kolika je poštarina za Ameriku? К--------ш-уе-пе-асыл---ў-Амеры-у? К----- к----- п-------- ў А------- К-л-к- к-ш-у- п-р-с-л-а ў А-е-ы-у- ---------------------------------- Колькі каштуе перасылка ў Амерыку? 0
Kol’-- --sh----pe-a--l-- - ------u? K----- k------ p-------- u A------- K-l-k- k-s-t-e p-r-s-l-a u A-e-y-u- ----------------------------------- Kol’kі kashtue perasylka u Ameryku?
Koliko je težak paket? К-л-к- -ажы-- п-сылка? К----- в----- п------- К-л-к- в-ж-ц- п-с-л-а- ---------------------- Колькі важыць пасылка? 0
Kol’-і v-z-y-s’ --syl--? K----- v------- p------- K-l-k- v-z-y-s- p-s-l-a- ------------------------ Kol’kі vazhyts’ pasylka?
Mogu li ga poslati zračnom poštom? Ц---аг--я---п-а---ь ----віяп-шт-й? Ц- м--- я а-------- я- а---------- Ц- м-г- я а-п-а-і-ь я- а-і-п-ш-а-? ---------------------------------- Ці магу я адправіць яе авіяпоштай? 0
T-і m-gu -- -dpra-іt----a-e---іy---sht--? T-- m--- y- a--------- y--- a------------ T-і m-g- y- a-p-a-і-s- y-y- a-і-a-o-h-a-? ----------------------------------------- Tsі magu ya adpravіts’ yaye avіyaposhtay?
Koliko dugo traje dok stigne? Я---оўг- -на -удзе-іс--? Я- д---- я-- б---- і---- Я- д-ў-а я-а б-д-е і-ц-? ------------------------ Як доўга яна будзе ісці? 0
Yak -o-ga---na bu--e --t--? Y-- d---- y--- b---- і----- Y-k d-u-a y-n- b-d-e і-t-і- --------------------------- Yak douga yana budze іstsі?
Gdje mogu telefonirati? Дзе я--агу--а----фа-а-а-ь? Д-- я м--- п-------------- Д-е я м-г- п-т-л-ф-н-в-ц-? -------------------------- Дзе я магу патэлефанаваць? 0
D-e ----agu --telef-na---s’? D-- y- m--- p--------------- D-e y- m-g- p-t-l-f-n-v-t-’- ---------------------------- Dze ya magu patelefanavats’?
Gdje je najbliža telefonska govornica? Дзе-з-----зі-ца-б--жэ--а--т-л-ф-н-а- б-д-а? Д-- з---------- б-------- т--------- б----- Д-е з-а-о-з-ц-а б-і-э-ш-я т-л-ф-н-а- б-д-а- ------------------------------------------- Дзе знаходзіцца бліжэйшая тэлефонная будка? 0
D-e-znak----іts--- b-і---y--a-a ---e---na-a--ud--? D-- z------------- b----------- t---------- b----- D-e z-a-h-d-і-s-s- b-і-h-y-h-y- t-l-f-n-a-a b-d-a- -------------------------------------------------- Dze znakhodzіtstsa blіzheyshaya telefonnaya budka?
Imate li telefonske kartice? У --с-ё-----э-еф-------а----? У В-- ё--- т--------- к------ У В-с ё-ц- т-л-ф-н-ы- к-р-к-? ----------------------------- У Вас ёсць тэлефонныя карткі? 0
U V---y---s- ----f--ny-- k---k-? U V-- y----- t---------- k------ U V-s y-s-s- t-l-f-n-y-a k-r-k-? -------------------------------- U Vas yosts’ telefonnyya kartkі?
Imate li telefonski imenik? У --с ё-ц--тэле----- да--дн-к? У В-- ё--- т-------- д-------- У В-с ё-ц- т-л-ф-н-ы д-в-д-і-? ------------------------------ У Вас ёсць тэлефонны даведнік? 0
U-V-s------’ -e-e-o----dav-d-і-? U V-- y----- t-------- d-------- U V-s y-s-s- t-l-f-n-y d-v-d-і-? -------------------------------- U Vas yosts’ telefonny davednіk?
Znate li pozivni broj za Austriju? Ці-------е-В- -о---ў---ы-? Ц- в------ В- к-- А------- Ц- в-д-е-е В- к-д А-с-р-і- -------------------------- Ці ведаеце Вы код Аўстрыі? 0
Ts- v-d-ets- Vy-k-d --s---і? T-- v------- V- k-- A------- T-і v-d-e-s- V- k-d A-s-r-і- ---------------------------- Tsі vedaetse Vy kod Austryі?
Trenutak, pogledat ću. Х--л------- --г-я-ж-. Х-------- я п-------- Х-і-і-к-, я п-г-я-ж-. --------------------- Хвілінку, я пагляджу. 0
Kh-і-і--u,-ya pagly---hu. K--------- y- p---------- K-v-l-n-u- y- p-g-y-d-h-. ------------------------- Khvіlіnku, ya paglyadzhu.
Veza je stalno zauzeta. Л-н------сь-ча--з-----я. Л---- ў---- ч-- з------- Л-н-я ў-е-ь ч-с з-н-т-я- ------------------------ Лінія ўвесь час занятая. 0
L-n--a --------as--a-y---ya. L----- u---- c--- z--------- L-n-y- u-e-’ c-a- z-n-a-a-a- ---------------------------- Lіnіya uves’ chas zanyataya.
Koji ste broj birali? Я-- н-м-р Вы н--р-л-? Я-- н---- В- н------- Я-і н-м-р В- н-б-а-і- --------------------- Які нумар Вы набралі? 0
Y-kі -um-r ----a-r--і? Y--- n---- V- n------- Y-k- n-m-r V- n-b-a-і- ---------------------- Yakі numar Vy nabralі?
Morate prvo birati nulu! Тр-ба -----т-- на---ць-нуль! Т---- с------- н------ н---- Т-э-а с-а-а-к- н-б-а-ь н-л-! ---------------------------- Трэба спачатку набраць нуль! 0
T-eba -pa-h---u n-b---s’-nul’! T---- s-------- n------- n---- T-e-a s-a-h-t-u n-b-a-s- n-l-! ------------------------------ Treba spachatku nabrats’ nul’!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Osjećaji također govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi diljem svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Znanstvenici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Europljana je drugačija od mimike Azijata. Također s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Europljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!