Рјечник

sr У школи   »   be У школе

4 [четири]

У школи

У школи

4 [чатыры]

4 [chatyry]

У школе

[U shkole]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Где смо ми? Дзе мы? Д-- м-- Д-е м-? ------- Дзе мы? 0
D-- --? D-- m-- D-e m-? ------- Dze my?
Ми смо у школи. Мы ---ко-е. М- ў ш----- М- ў ш-о-е- ----------- Мы ў школе. 0
M--u-s-ko--. M- u s------ M- u s-k-l-. ------------ My u shkole.
Iмамо наставу. У на- з--я--і. У н-- з------- У н-с з-н-т-і- -------------- У нас заняткі. 0
U -------y-t--. U n-- z-------- U n-s z-n-a-k-. --------------- U nas zanyatkі.
Ово су ученици. Гэ-а -у--і. Г--- в----- Г-т- в-ч-і- ----------- Гэта вучні. 0
G-t- vu-h--. G--- v------ G-t- v-c-n-. ------------ Geta vuchnі.
Ово је учитељица. Гэ-а н---а---ца. Г--- н---------- Г-т- н-с-а-н-ц-. ---------------- Гэта настаўніца. 0
G-t---a----nі---. G--- n----------- G-t- n-s-a-n-t-a- ----------------- Geta nastaunіtsa.
Ово је разред. Гэт- кл--. Г--- к---- Г-т- к-а-. ---------- Гэта клас. 0
Get- -la-. G--- k---- G-t- k-a-. ---------- Geta klas.
Шта радимо? Шт- -- -о-і-? Ш-- м- р----- Ш-о м- р-б-м- ------------- Што мы робім? 0
S--o-m- -o---? S--- m- r----- S-t- m- r-b-m- -------------- Shto my robіm?
Учимо. М---уч--с-. М- в------- М- в-ч-м-я- ----------- Мы вучымся. 0
M----ch-----. M- v--------- M- v-c-y-s-a- ------------- My vuchymsya.
Учимо језик. М- ---уч--м--ову. М- в------- м---- М- в-в-ч-е- м-в-. ----------------- Мы вывучаем мову. 0
M- vyvuchaem -o--. M- v-------- m---- M- v-v-c-a-m m-v-. ------------------ My vyvuchaem movu.
Учим енглески. Я---вуч-- -----й--ую-м-в-. Я в------ а--------- м---- Я в-в-ч-ю а-г-і-с-у- м-в-. -------------------------- Я вывучаю англійскую мову. 0
Y--vyv-ch--- a---іys-u---m-v-. Y- v-------- a---------- m---- Y- v-v-c-a-u a-g-і-s-u-u m-v-. ------------------------------ Ya vyvuchayu anglіyskuyu movu.
Учиш шпански. Ты вы-уч--ш ---а-ск-- м---. Т- в------- і-------- м---- Т- в-в-ч-е- і-п-н-к-ю м-в-. --------------------------- Ты вывучаеш іспанскую мову. 0
Ty -yvu--a-sh---pa-sk-yu -ovu. T- v--------- і--------- m---- T- v-v-c-a-s- і-p-n-k-y- m-v-. ------------------------------ Ty vyvuchaesh іspanskuyu movu.
Он учи немачки. Ён--ы-у--е-нямецкую---в-. Ё- в------ н------- м---- Ё- в-в-ч-е н-м-ц-у- м-в-. ------------------------- Ён вывучае нямецкую мову. 0
E--vy-uc--e -y--et--uy--m-v-. E- v------- n---------- m---- E- v-v-c-a- n-a-e-s-u-u m-v-. ----------------------------- En vyvuchae nyametskuyu movu.
Учимо француски. Мы -ы--------р-нц-зс--- -ову. М- в------- ф---------- м---- М- в-в-ч-е- ф-а-ц-з-к-ю м-в-. ----------------------------- Мы вывучаем французскую мову. 0
M--v----h--- ---nt--zsk--u m-v-. M- v-------- f------------ m---- M- v-v-c-a-m f-a-t-u-s-u-u m-v-. -------------------------------- My vyvuchaem frantsuzskuyu movu.
Учите италијански. В- -ы-учае-- італь---к---мову. В- в-------- і---------- м---- В- в-в-ч-е-е і-а-ь-н-к-ю м-в-. ------------------------------ Вы вывучаеце італьянскую мову. 0
V- vy-uc-a--s- -t--’-a-s--y- ----. V- v---------- і------------ m---- V- v-v-c-a-t-e і-a-’-a-s-u-u m-v-. ---------------------------------- Vy vyvuchaetse іtal’yanskuyu movu.
Они уче руски. Я-ы ---уч--ц--руску--м--у. Я-- в-------- р----- м---- Я-ы в-в-ч-ю-ь р-с-у- м-в-. -------------------------- Яны вывучаюць рускую мову. 0
Yan---yv--hay-ts’-ru-k--- -o-u. Y--- v----------- r------ m---- Y-n- v-v-c-a-u-s- r-s-u-u m-v-. ------------------------------- Yany vyvuchayuts’ ruskuyu movu.
Учити језике је интересантно. Вы--чац- --в----кав-. В------- м--- ц------ В-в-ч-ц- м-в- ц-к-в-. --------------------- Вывучаць мовы цікава. 0
V-v-----s- --vy--s-kav-. V--------- m--- t------- V-v-c-a-s- m-v- t-і-a-a- ------------------------ Vyvuchats’ movy tsіkava.
Желимо разумети људе. Мы хоч-- -аз--е-- л--зе-. М- х---- р------- л------ М- х-ч-м р-з-м-ц- л-д-е-. ------------------------- Мы хочам разумець людзей. 0
My-khocha--raz-----’---u--ey. M- k------ r-------- l------- M- k-o-h-m r-z-m-t-’ l-u-z-y- ----------------------------- My khocham razumets’ lyudzey.
Желимо разговарати са људима. М--хоч-м-р---а-л--ь - люд---і. М- х---- р--------- з л------- М- х-ч-м р-з-а-л-ц- з л-д-ь-і- ------------------------------ Мы хочам размаўляць з людзьмі. 0
M- k-o--am -azmaul--ts’ -----d-’--. M- k------ r----------- z l-------- M- k-o-h-m r-z-a-l-a-s- z l-u-z-m-. ----------------------------------- My khocham razmaulyats’ z lyudz’mі.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.