Рјечник

sr У школи   »   cs Ve škole

4 [четири]

У школи

У школи

4 [čtyři]

Ve škole

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Где смо ми? K-e-j--e? K-- j---- K-e j-m-? --------- Kde jsme? 0
Ми смо у школи. J--e -e š--l-. J--- v- š----- J-m- v- š-o-e- -------------- Jsme ve škole. 0
Iмамо наставу. Má-e vy-č-v-ní. M--- v--------- M-m- v-u-o-á-í- --------------- Máme vyučování. 0
Ово су ученици. To-j-o--ž-ci. T- j--- ž---- T- j-o- ž-c-. ------------- To jsou žáci. 0
Ово је учитељица. T- -- --itelk-. T- j- u-------- T- j- u-i-e-k-. --------------- To je učitelka. 0
Ово је разред. T---e---ída. T- j- t----- T- j- t-í-a- ------------ To je třída. 0
Шта радимо? C- --l-m-? C- d------ C- d-l-m-? ---------- Co děláme? 0
Учимо. U--me --. U---- s-- U-í-e s-. --------- Učíme se. 0
Учимо језик. U-ím- ---jazy-. U---- s- j----- U-í-e s- j-z-k- --------------- Učíme se jazyk. 0
Учим енглески. J--s--uč-m a-glicky. J- s- u--- a-------- J- s- u-í- a-g-i-k-. -------------------- Já se učím anglicky. 0
Учиш шпански. T- -e--číš -p--ěl---. T- s- u--- š--------- T- s- u-í- š-a-ě-s-y- --------------------- Ty se učíš španělsky. 0
Он учи немачки. On -e--čí---me-k-. O- s- u-- n------- O- s- u-í n-m-c-y- ------------------ On se učí německy. 0
Учимо француски. My -e u--m- -ran-ouzs-y. M- s- u---- f----------- M- s- u-í-e f-a-c-u-s-y- ------------------------ My se učíme francouzsky. 0
Учите италијански. Vy -- uč--e i--lsky. V- s- u---- i------- V- s- u-í-e i-a-s-y- -------------------- Vy se učíte italsky. 0
Они уче руски. O-- ---u-í -us--. O-- s- u-- r----- O-i s- u-í r-s-y- ----------------- Oni se učí rusky. 0
Учити језике је интересантно. U-it se----yk- je-z-j--av-. U--- s- j----- j- z-------- U-i- s- j-z-k- j- z-j-m-v-. --------------------------- Učit se jazyky je zajímavé. 0
Желимо разумети људе. Ch--me--o--m---li-e-. C----- r------ l----- C-c-m- r-z-m-t l-d-m- --------------------- Chceme rozumět lidem. 0
Желимо разговарати са људима. C--em-----v-- s ----i. C----- m----- s l----- C-c-m- m-u-i- s l-d-i- ---------------------- Chceme mluvit s lidmi. 0

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.