Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   es Ayer – hoy – mañana

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [diez]

Ayer – hoy – mañana

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Јуче је била субота. A-er-fu- --ba-o. A--- f-- s------ A-e- f-e s-b-d-. ---------------- Ayer fue sábado.
Јуче сам био / била у биоскопу. A-er------e----el --ne. A--- e----- e- e- c---- A-e- e-t-v- e- e- c-n-. ----------------------- Ayer estuve en el cine.
Филм је био интересантан. L--p-l--u-----e-in-eres----. L- p------- f-- i----------- L- p-l-c-l- f-e i-t-r-s-n-e- ---------------------------- La película fue interesante.
Данас је недеља. H-- -s ----n--. H-- e- d------- H-y e- d-m-n-o- --------------- Hoy es domingo.
Данас не радим. Hoy--o-t-a--j-. H-- n- t------- H-y n- t-a-a-o- --------------- Hoy no trabajo.
Остајем код куће. Me---ed---n-ca-a. M- q---- e- c---- M- q-e-o e- c-s-. ----------------- Me quedo en casa.
Сутра је понедељак. Ma--na-e----n--. M----- e- l----- M-ñ-n- e- l-n-s- ---------------- Mañana es lunes.
Сутра поново радим. M--a-a-vuel-o-a t-ab--ar. M----- v----- a t-------- M-ñ-n- v-e-v- a t-a-a-a-. ------------------------- Mañana vuelvo a trabajar.
Ја радим у бироу. T-ab--o-----n- -f-ci-a. T------ e- u-- o------- T-a-a-o e- u-a o-i-i-a- ----------------------- Trabajo en una oficina.
Ко је то? ¿--i----- é--e? ¿----- e- é---- ¿-u-é- e- é-t-? --------------- ¿Quién es éste?
То је Петaр. Éste--s-Pe--o. É--- e- P----- É-t- e- P-d-o- -------------- Éste es Pedro.
Петар је студент. P--ro e- e---d----e. P---- e- e---------- P-d-o e- e-t-d-a-t-. -------------------- Pedro es estudiante.
Ко је то? ¿Qu-én----ést-? ¿----- e- é---- ¿-u-é- e- é-t-? --------------- ¿Quién es ésta?
То је Марта. É-ta--s Mar-a. É--- e- M----- É-t- e- M-r-a- -------------- Ésta es Marta.
Марта је секретарица. M-rta----se--e-a--a. M---- e- s---------- M-r-a e- s-c-e-a-i-. -------------------- Marta es secretaria.
Петар и Марта су пријатељи. Pe----y ---t---o- -ovi-s. P---- y M---- s-- n------ P-d-o y M-r-a s-n n-v-o-. ------------------------- Pedro y Marta son novios.
Петар је Мартин пријатељ. P-dr------l--o--o d--M-r--. P---- e- e- n---- d- M----- P-d-o e- e- n-v-o d- M-r-a- --------------------------- Pedro es el novio de Marta.
Марта је Петрова пријатељица. M-rta e--la-no--a--e --d--. M---- e- l- n---- d- P----- M-r-a e- l- n-v-a d- P-d-o- --------------------------- Marta es la novia de Pedro.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!