Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   af Gister – vandag – môre

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [tien]

Gister – vandag – môre

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Јуче је била субота. Giste- wa--Sater---. G_____ w__ S________ G-s-e- w-s S-t-r-a-. -------------------- Gister was Saterdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. G-s-----a- e--in -i- b-o-k--p. G_____ w__ e_ i_ d__ b________ G-s-e- w-s e- i- d-e b-o-k-o-. ------------------------------ Gister was ek in die bioskoop. 0
Филм је био интересантан. Die rol-r-nt -a- i--e-e---n-. D__ r_______ w__ i___________ D-e r-l-r-n- w-s i-t-r-s-a-t- ----------------------------- Die rolprent was interessant. 0
Данас је недеља. V-n-a--is-S-----. V_____ i_ S______ V-n-a- i- S-n-a-. ----------------- Vandag is Sondag. 0
Данас не радим. Va-dag--er- -k ni-. V_____ w___ e_ n___ V-n-a- w-r- e- n-e- ------------------- Vandag werk ek nie. 0
Остајем код куће. Ek-bl----i-. / -k-bl--by -ie -u-s. E_ b__ t____ / E_ b__ b_ d__ h____ E- b-y t-i-. / E- b-y b- d-e h-i-. ---------------------------------- Ek bly tuis. / Ek bly by die huis. 0
Сутра је понедељак. Mô-e--s Maan--g. M___ i_ M_______ M-r- i- M-a-d-g- ---------------- Môre is Maandag. 0
Сутра поново радим. Mô----e-k--- --e-. M___ w___ e_ w____ M-r- w-r- e- w-e-. ------------------ Môre werk ek weer. 0
Ја радим у бироу. E---erk-o- ---to--. E_ w___ o_ k_______ E- w-r- o- k-n-o-r- ------------------- Ek werk op kantoor. 0
Ко је то? Wie i--di-? W__ i_ d___ W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
То је Петaр. D---is ----r. D__ i_ P_____ D-t i- P-t-r- ------------- Dit is Peter. 0
Петар је студент. Pe--r ----- --u-e--. P____ i_ ’_ s_______ P-t-r i- ’- s-u-e-t- -------------------- Peter is ’n student. 0
Ко је то? W---is -it? W__ i_ d___ W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
То је Марта. D----s -art--. D__ i_ M______ D-t i- M-r-h-. -------------- Dit is Martha. 0
Марта је секретарица. Ma--h- is-’- se----a----e. M_____ i_ ’_ s____________ M-r-h- i- ’- s-k-e-a-e-s-. -------------------------- Martha is ’n sekretaresse. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe-er-en-Ma-tha ---vr--nde. P____ e_ M_____ i_ v_______ P-t-r e- M-r-h- i- v-i-n-e- --------------------------- Peter en Martha is vriende. 0
Петар је Мартин пријатељ. P-t---i- -a-tha-se --ie--. P____ i_ M_____ s_ v______ P-t-r i- M-r-h- s- v-i-n-. -------------------------- Peter is Martha se vriend. 0
Марта је Петрова пријатељица. Marth-----Pe-e- -e--r-e---n. M_____ i_ P____ s_ v________ M-r-h- i- P-t-r s- v-i-n-i-. ---------------------------- Martha is Peter se vriendin. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!