Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   af Gister – vandag – môre

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [tien]

Gister – vandag – môre

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Јуче је била субота. Gi--e- -a------r-ag. G----- w-- S-------- G-s-e- w-s S-t-r-a-. -------------------- Gister was Saterdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. G-s-e---a--e- ----ie -i----o-. G----- w-- e- i- d-- b-------- G-s-e- w-s e- i- d-e b-o-k-o-. ------------------------------ Gister was ek in die bioskoop. 0
Филм је био интересантан. D-e --lpr-nt--a- in-e-e-san-. D-- r------- w-- i----------- D-e r-l-r-n- w-s i-t-r-s-a-t- ----------------------------- Die rolprent was interessant. 0
Данас је недеља. Vanda---s-S----g. V----- i- S------ V-n-a- i- S-n-a-. ----------------- Vandag is Sondag. 0
Данас не радим. V-nd-- w-rk e- --e. V----- w--- e- n--- V-n-a- w-r- e- n-e- ------------------- Vandag werk ek nie. 0
Остајем код куће. Ek-----t--s- - E--bly b--d-e--u-s. E- b-- t---- / E- b-- b- d-- h---- E- b-y t-i-. / E- b-y b- d-e h-i-. ---------------------------------- Ek bly tuis. / Ek bly by die huis. 0
Сутра је понедељак. M-r---- Maanda-. M--- i- M------- M-r- i- M-a-d-g- ---------------- Môre is Maandag. 0
Сутра поново радим. Môre--erk----w-e-. M--- w--- e- w---- M-r- w-r- e- w-e-. ------------------ Môre werk ek weer. 0
Ја радим у бироу. E--w--k op-ka-toor. E- w--- o- k------- E- w-r- o- k-n-o-r- ------------------- Ek werk op kantoor. 0
Ко је то? W-e is di-? W-- i- d--- W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
То је Петaр. Dit -s P---r. D-- i- P----- D-t i- P-t-r- ------------- Dit is Peter. 0
Петар је студент. P-t-- is ’n---u----. P---- i- ’- s------- P-t-r i- ’- s-u-e-t- -------------------- Peter is ’n student. 0
Ко је то? Wi--is-dit? W-- i- d--- W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
То је Марта. D-t -s Ma----. D-- i- M------ D-t i- M-r-h-. -------------- Dit is Martha. 0
Марта је секретарица. Mar-ha--------e--et--es-e. M----- i- ’- s------------ M-r-h- i- ’- s-k-e-a-e-s-. -------------------------- Martha is ’n sekretaresse. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pete--e- M-r-ha--s v-ie-d-. P---- e- M----- i- v------- P-t-r e- M-r-h- i- v-i-n-e- --------------------------- Peter en Martha is vriende. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe--- i--M---h--s--v-iend. P---- i- M----- s- v------ P-t-r i- M-r-h- s- v-i-n-. -------------------------- Peter is Martha se vriend. 0
Марта је Петрова пријатељица. M--th--is P---- s- vriendin. M----- i- P---- s- v-------- M-r-h- i- P-t-r s- v-i-n-i-. ---------------------------- Martha is Peter se vriendin. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!