Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   ad Тыгъуас – неп – неущ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [пшIы]

10 [pshIy]

Тыгъуас – неп – неущ

[Tyguas – nep – neushh]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Јуче је била субота. Т----асэ -эм--тыг-. Т------- ш--------- Т-г-у-с- ш-м-э-ы-ъ- ------------------- Тыгъуасэ шэмбэтыгъ. 0
T---a----sh-emb--t-g. T------- s----------- T-g-a-j- s-j-m-j-t-g- --------------------- Tyguasje shjembjetyg.
Јуче сам био / била у биоскопу. Тыг-у-сэ-сэ--ино----щ-I--ъ. Т------- с- к---- с-------- Т-г-у-с- с- к-н-м с-щ-I-г-. --------------------------- Тыгъуасэ сэ кином сыщыIагъ. 0
Ty---sje--je-k---m ---h--Ia-. T------- s-- k---- s--------- T-g-a-j- s-e k-n-m s-s-h-I-g- ----------------------------- Tyguasje sje kinom syshhyIag.
Филм је био интересантан. Фильм-р гъ-шIэг---ыг--. Ф------ г-------------- Ф-л-м-р г-э-I-г-о-ы-ъ-. ----------------------- Фильмыр гъэшIэгъоныгъэ. 0
F-l'-y--gj----j-go-ygj-. F------ g--------------- F-l-m-r g-e-h-j-g-n-g-e- ------------------------ Fil'myr gjeshIjegonygje.
Данас је недеља. Н-п-----ау--ф. Н--- т-------- Н-п- т-ь-у-а-. -------------- Непэ тхьаумаф. 0
Ne-j- -h'aum-f. N---- t-------- N-p-e t-'-u-a-. --------------- Nepje th'aumaf.
Данас не радим. Неп--с-------шI-рэ-. Н--- с- I-- c------- Н-п- с- I-ф c-I-р-п- -------------------- Непэ сэ Ioф cшIэрэп. 0
Ne-je--je---f ---I-erjep. N---- s-- I-- c---------- N-p-e s-e I-f c-h-j-r-e-. ------------------------- Nepje sje Iof cshIjerjep.
Остајем код куће. С- у----с-къи-э-т. С- у--- с--------- С- у-э- с-к-и-э-т- ------------------ Сэ унэм сыкъинэщт. 0
S-- -nj----y-injeshht. S-- u---- s----------- S-e u-j-m s-k-n-e-h-t- ---------------------- Sje unjem sykinjeshht.
Сутра је понедељак. Не----л---. Н--- б----- Н-у- б-ы-э- ----------- Неущ блыпэ. 0
Ne--hh -l-p-e. N----- b------ N-u-h- b-y-j-. -------------- Neushh blypje.
Сутра поново радим. Неущ-Iо----ныр---уб-э--ы-т. Н--- I-------- с----------- Н-у- I-ф-I-н-р с-у-л-ж-ы-т- --------------------------- Неущ IофшIэныр сыублэжьыщт. 0
N----h I--s---en-r s-u-l---h-----t. N----- I---------- s--------------- N-u-h- I-f-h-j-n-r s-u-l-e-h-y-h-t- ----------------------------------- Neushh IofshIjenyr syubljezh'yshht.
Ја радим у бироу. Сэ---и-ым--оф щ-----э. С- о----- I-- щ------- С- о-и-ы- I-ф щ-с-ш-э- ---------------------- Сэ офисым Iоф щысэшIэ. 0
Sje --i--- -----hh-s--sh--e. S-- o----- I-- s------------ S-e o-i-y- I-f s-h-s-e-h-j-. ---------------------------- Sje ofisym Iof shhysjeshIje.
Ко је то? Хэт м--? Х-- м--- Х-т м-р- -------- Хэт мыр? 0
H--- myr? H--- m--- H-e- m-r- --------- Hjet myr?
То је Петaр. М-р-Пёт-. М-- П---- М-р П-т-. --------- Мыр Пётр. 0
M---Pjo-r. M-- P----- M-r P-o-r- ---------- Myr Pjotr.
Петар је студент. П--- с--д-н-. П--- с------- П-т- с-у-е-т- ------------- Пётр студент. 0
P--tr-st---nt. P---- s------- P-o-r s-u-e-t- -------------- Pjotr student.
Ко је то? Хэт-м-р? Х-- м--- Х-т м-р- -------- Хэт мыр? 0
Hj-t -y-? H--- m--- H-e- m-r- --------- Hjet myr?
То је Марта. Мы- ----а. М-- М----- М-р М-р-а- ---------- Мыр Марта. 0
Myr M----. M-- M----- M-r M-r-a- ---------- Myr Marta.
Марта је секретарица. Мар-- -екрета--. М---- с--------- М-р-э с-к-е-а-ь- ---------------- Мартэ секретарь. 0
Ma--je --kre--r'. M----- s--------- M-r-j- s-k-e-a-'- ----------------- Martje sekretar'.
Петар и Марта су пријатељи. П-т---э --р-э-э---ны-----ъу-. П------ М------ з------------ П-т-э-э М-р-э-э з-н-б-ж-г-у-. ----------------------------- Пётрэрэ Мартэрэ зэныбджэгъух. 0
Pjo-----j- M-rt----- z--n--dz-----h. P--------- M-------- z-------------- P-o-r-e-j- M-r-j-r-e z-e-y-d-h-e-u-. ------------------------------------ Pjotrjerje Martjerje zjenybdzhjeguh.
Петар је Мартин пријатељ. П-т--Ма-тэ и-ы-----ъ-. П--- М---- и---------- П-т- М-р-э и-ы-д-э-ъ-. ---------------------- Пётр Мартэ иныбджэгъу. 0
P--t- -artj--i--bd-h-egu. P---- M----- i----------- P-o-r M-r-j- i-y-d-h-e-u- ------------------------- Pjotr Martje inybdzhjegu.
Марта је Петрова пријатељица. М-р-- П--р-и----ж-гъ-. М---- П--- и---------- М-р-э П-т- и-ы-д-э-ъ-. ---------------------- Мартэ Пётр иныбджэгъу. 0
M----e -jot--in-bdz--egu. M----- P---- i----------- M-r-j- P-o-r i-y-d-h-e-u- ------------------------- Martje Pjotr inybdzhjegu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!