Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   el Χθες – σήμερα – αύριο

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [δέκα]

10 [déka]

Χθες – σήμερα – αύριο

[Chthes – sḗmera – aúrio]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Јуче је била субота. Χθες-ή-αν Σ-β-α--. Χ--- ή--- Σ------- Χ-ε- ή-α- Σ-β-α-ο- ------------------ Χθες ήταν Σάββατο. 0
C--he- ḗ-an-S-bbat-. C----- ḗ--- S------- C-t-e- ḗ-a- S-b-a-o- -------------------- Chthes ḗtan Sábbato.
Јуче сам био / била у биоскопу. Χ-ες---γ--σ--ε-ά. Χ--- π--- σ------ Χ-ε- π-γ- σ-ν-μ-. ----------------- Χθες πήγα σινεμά. 0
C--h-- -ḗ-a--in-má. C----- p--- s------ C-t-e- p-g- s-n-m-. ------------------- Chthes pḗga sinemá.
Филм је био интересантан. Η -αι-ί- -τ----ν-ιαφέ-ου--. Η τ----- ή--- ε------------ Η τ-ι-ί- ή-α- ε-δ-α-έ-ο-σ-. --------------------------- Η ταινία ήταν ενδιαφέρουσα. 0
Ē---inía -ta-------p-é---sa. Ē t----- ḗ--- e------------- Ē t-i-í- ḗ-a- e-d-a-h-r-u-a- ---------------------------- Ē tainía ḗtan endiaphérousa.
Данас је недеља. Σήμε-α --ν-ι-Κ---ακή. Σ----- ε---- Κ------- Σ-μ-ρ- ε-ν-ι Κ-ρ-α-ή- --------------------- Σήμερα είναι Κυριακή. 0
Sḗ--ra ---a--Kyriak-. S----- e---- K------- S-m-r- e-n-i K-r-a-ḗ- --------------------- Sḗmera eínai Kyriakḗ.
Данас не радим. Σήμ-ρ----ν---υλεύ-. Σ----- δ-- δ------- Σ-μ-ρ- δ-ν δ-υ-ε-ω- ------------------- Σήμερα δεν δουλεύω. 0
S--e-a --- doule-ō. S----- d-- d------- S-m-r- d-n d-u-e-ō- ------------------- Sḗmera den douleúō.
Остајем код куће. Θα----ν------σ--τι. Θ- μ---- σ-- σ----- Θ- μ-ί-ω σ-ο σ-ί-ι- ------------------- Θα μείνω στο σπίτι. 0
Th- --í----t- -pít-. T-- m---- s-- s----- T-a m-í-ō s-o s-í-i- -------------------- Tha meínō sto spíti.
Сутра је понедељак. Α---ο-ε-ν-- Δ-υτέ--. Α---- ε---- Δ------- Α-ρ-ο ε-ν-ι Δ-υ-έ-α- -------------------- Αύριο είναι Δευτέρα. 0
Aú-io-eí-a--Deu----. A---- e---- D------- A-r-o e-n-i D-u-é-a- -------------------- Aúrio eínai Deutéra.
Сутра поново радим. Αύ-ι- δ-----ω ----. Α---- δ------ π---- Α-ρ-ο δ-υ-ε-ω π-λ-. ------------------- Αύριο δουλεύω πάλι. 0
Aúrio-d-----ō páli. A---- d------ p---- A-r-o d-u-e-ō p-l-. ------------------- Aúrio douleúō páli.
Ја радим у бироу. Δ-υλ-ύ- --ο-γ-α-ε-ο. Δ------ σ-- γ------- Δ-υ-ε-ω σ-ο γ-α-ε-ο- -------------------- Δουλεύω στο γραφείο. 0
Do-leú--s-o gra-he-o. D------ s-- g-------- D-u-e-ō s-o g-a-h-í-. --------------------- Douleúō sto grapheío.
Ко је то? Ποι-- -ίναι-αυτ--; Π---- ε---- α----- Π-ι-ς ε-ν-ι α-τ-ς- ------------------ Ποιος είναι αυτός; 0
P-ios-eí-ai a--ó-? P---- e---- a----- P-i-s e-n-i a-t-s- ------------------ Poios eínai autós?
То је Петaр. Α-τός ε-ν---- -έτ--. Α---- ε---- ο Π----- Α-τ-ς ε-ν-ι ο Π-τ-ρ- -------------------- Αυτός είναι ο Πέτερ. 0
A-tós-eín-i o--éte-. A---- e---- o P----- A-t-s e-n-i o P-t-r- -------------------- Autós eínai o Péter.
Петар је студент. Ο-Πέ--ρ--ί--- φ-ιτ-τής. Ο Π---- ε---- φ-------- Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι φ-ι-η-ή-. ----------------------- Ο Πέτερ είναι φοιτητής. 0
O-P-ter-e-n-i p-oitē--s. O P---- e---- p--------- O P-t-r e-n-i p-o-t-t-s- ------------------------ O Péter eínai phoitētḗs.
Ко је то? Π--α είν-ι-α-τή; Π--- ε---- α---- Π-ι- ε-ν-ι α-τ-; ---------------- Ποια είναι αυτή; 0
P--a---na- au-ḗ? P--- e---- a---- P-i- e-n-i a-t-? ---------------- Poia eínai autḗ?
То је Марта. Αυ---εί--- ---ά-τ-. Α--- ε---- η Μ----- Α-τ- ε-ν-ι η Μ-ρ-α- ------------------- Αυτή είναι η Μάρτα. 0
A----eína------r--. A--- e---- ē M----- A-t- e-n-i ē M-r-a- ------------------- Autḗ eínai ē Márta.
Марта је секретарица. Η--άρ-- ε-----γρ----τέα-. Η Μ---- ε---- γ---------- Η Μ-ρ-α ε-ν-ι γ-α-μ-τ-α-. ------------------------- Η Μάρτα είναι γραμματέας. 0
Ē M---a-e--ai g-a--at-a-. Ē M---- e---- g---------- Ē M-r-a e-n-i g-a-m-t-a-. ------------------------- Ē Márta eínai grammatéas.
Петар и Марта су пријатељи. Ο Π-τ---κα--η Μά-τ--είναι--ίλ-ι. Ο Π---- κ-- η Μ---- ε---- φ----- Ο Π-τ-ρ κ-ι η Μ-ρ-α ε-ν-ι φ-λ-ι- -------------------------------- Ο Πέτερ και η Μάρτα είναι φίλοι. 0
O -é--r k-----M-r-a-eí-ai -hílo-. O P---- k-- ē M---- e---- p------ O P-t-r k-i ē M-r-a e-n-i p-í-o-. --------------------------------- O Péter kai ē Márta eínai phíloi.
Петар је Мартин пријатељ. Ο-----ρ----α- ο-φ-λος της------. Ο Π---- ε---- ο φ---- τ-- Μ----- Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι ο φ-λ-ς τ-ς Μ-ρ-α- -------------------------------- Ο Πέτερ είναι ο φίλος της Μάρτα. 0
O Péte- --n-i --ph-lo- tēs --r-a. O P---- e---- o p----- t-- M----- O P-t-r e-n-i o p-í-o- t-s M-r-a- --------------------------------- O Péter eínai o phílos tēs Márta.
Марта је Петрова пријатељица. Η Μ-ρτα ---α----φ-λ- --υ-Πέ---. Η Μ---- ε---- η φ--- τ-- Π----- Η Μ-ρ-α ε-ν-ι η φ-λ- τ-υ Π-τ-ρ- ------------------------------- Η Μάρτα είναι η φίλη του Πέτερ. 0
Ē Má-t--e-nai-- -hí-- -ou --t--. Ē M---- e---- ē p---- t-- P----- Ē M-r-a e-n-i ē p-í-ē t-u P-t-r- -------------------------------- Ē Márta eínai ē phílē tou Péter.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!