Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   de Gestern – heute – morgen

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [zehn]

Gestern – heute – morgen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Јуче је била субота. G-st-rn wa- Sam-tag. G------ w-- S------- G-s-e-n w-r S-m-t-g- -------------------- Gestern war Samstag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Gest--n-w---ic---- K-n-. G------ w-- i-- i- K---- G-s-e-n w-r i-h i- K-n-. ------------------------ Gestern war ich im Kino. 0
Филм је био интересантан. De----l- -ar-in--ressant. D-- F--- w-- i----------- D-r F-l- w-r i-t-r-s-a-t- ------------------------- Der Film war interessant. 0
Данас је недеља. H---e -st So-n---. H---- i-- S------- H-u-e i-t S-n-t-g- ------------------ Heute ist Sonntag. 0
Данас не радим. He-t--a-b-i-e---h -i--t. H---- a------ i-- n----- H-u-e a-b-i-e i-h n-c-t- ------------------------ Heute arbeite ich nicht. 0
Остајем код куће. I-h ----be z- H---e. I-- b----- z- H----- I-h b-e-b- z- H-u-e- -------------------- Ich bleibe zu Hause. 0
Сутра је понедељак. M---e----t -o-t-g. M----- i-- M------ M-r-e- i-t M-n-a-. ------------------ Morgen ist Montag. 0
Сутра поново радим. Mo-----a----t--i---wi-der. M----- a------ i-- w------ M-r-e- a-b-i-e i-h w-e-e-. -------------------------- Morgen arbeite ich wieder. 0
Ја радим у бироу. I-- ---eite i- B-r-. I-- a------ i- B---- I-h a-b-i-e i- B-r-. -------------------- Ich arbeite im Büro. 0
Ко је то? Wer---t--as? W-- i-- d--- W-r i-t d-s- ------------ Wer ist das? 0
То је Петaр. D-- -st-P-te-. D-- i-- P----- D-s i-t P-t-r- -------------- Das ist Peter. 0
Петар је студент. Pe-e---st-S---ent. P---- i-- S------- P-t-r i-t S-u-e-t- ------------------ Peter ist Student. 0
Ко је то? W-- --- das? W-- i-- d--- W-r i-t d-s- ------------ Wer ist das? 0
То је Марта. Das-i-t-------. D-- i-- M------ D-s i-t M-r-h-. --------------- Das ist Martha. 0
Марта је секретарица. Ma-tha -st-S-k-e-ärin. M----- i-- S---------- M-r-h- i-t S-k-e-ä-i-. ---------------------- Martha ist Sekretärin. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pet-r--n--Mart-a si-d --eun--. P---- u-- M----- s--- F------- P-t-r u-d M-r-h- s-n- F-e-n-e- ------------------------------ Peter und Martha sind Freunde. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pete- i---d-r-F-e------n-Ma-t--. P---- i-- d-- F----- v-- M------ P-t-r i-t d-r F-e-n- v-n M-r-h-. -------------------------------- Peter ist der Freund von Martha. 0
Марта је Петрова пријатељица. M---ha--s- --- ---u-d----o- P----. M----- i-- d-- F------- v-- P----- M-r-h- i-t d-e F-e-n-i- v-n P-t-r- ---------------------------------- Martha ist die Freundin von Peter. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!