Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   lt Vakar — šiandien — rytoj

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dešimt]

Vakar — šiandien — rytoj

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Јуче је била субота. Va--r--u-o-š-----ienis. V---- b--- š----------- V-k-r b-v- š-š-a-i-n-s- ----------------------- Vakar buvo šeštadienis. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Va--r-(--) bu--- ---e. V---- (--- b---- k---- V-k-r (-š- b-v-u k-n-. ---------------------- Vakar (aš) buvau kine. 0
Филм је био интересантан. F---a--b-vo-į-----. F----- b--- į------ F-l-a- b-v- į-o-u-. ------------------- Filmas buvo įdomus. 0
Данас је недеља. Šiandien----a) s-kma-i--is. Š------- (---- s----------- Š-a-d-e- (-r-) s-k-a-i-n-s- --------------------------- Šiandien (yra) sekmadienis. 0
Данас не радим. Š-an---n-(aš)--e----u. Š------- (--- n------- Š-a-d-e- (-š- n-d-r-u- ---------------------- Šiandien (aš) nedirbu. 0
Остајем код куће. (A-) l---u-/-bū-- nami-. (--- l---- / b--- n----- (-š- l-e-u / b-n- n-m-e- ------------------------ (Aš) lieku / būnu namie. 0
Сутра је понедељак. R--o- -bus)-pirm--i-n-s. R---- (---- p----------- R-t-j (-u-) p-r-a-i-n-s- ------------------------ Rytoj (bus) pirmadienis. 0
Сутра поново радим. R-t-- (a-) -ėl-----s-u / di---. R---- (--- v-- d------ / d----- R-t-j (-š- v-l d-r-s-u / d-r-u- ------------------------------- Rytoj (aš) vėl dirbsiu / dirbu. 0
Ја радим у бироу. (A-) -irb--biur-. (--- d---- b----- (-š- d-r-u b-u-e- ----------------- (Aš) dirbu biure. 0
Ко је то? Kas----? K-- j--- K-s j-s- -------- Kas jis? 0
То је Петaр. T----ė---is. T-- P------- T-i P-t-r-s- ------------ Tai Pėteris. 0
Петар је студент. P-ter-- --r-) -t---nt--. P------ (---- s--------- P-t-r-s (-r-) s-u-e-t-s- ------------------------ Pėteris (yra) studentas. 0
Ко је то? Ka- --? K-- j-- K-s j-? ------- Kas ji? 0
То је Марта. T-i----ta. T-- M----- T-i M-r-a- ---------- Tai Marta. 0
Марта је секретарица. Mar-a --ra------et---. M---- (---- s--------- M-r-a (-r-) s-k-e-o-ė- ---------------------- Marta (yra) sekretorė. 0
Петар и Марта су пријатељи. P-teri- -r----t---ra-d-a-g--. P------ i- M---- y-- d------- P-t-r-s i- M-r-a y-a d-a-g-i- ----------------------------- Pėteris ir Marta yra draugai. 0
Петар је Мартин пријатељ. P-te-is--ra-M----s --a--as. P------ y-- M----- d------- P-t-r-s y-a M-r-o- d-a-g-s- --------------------------- Pėteris yra Martos draugas. 0
Марта је Петрова пријатељица. Marta-y----ė-e--o---au--. M---- y-- P------ d------ M-r-a y-a P-t-r-o d-a-g-. ------------------------- Marta yra Pėterio draugė. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!