Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   lt Vakar — šiandien — rytoj

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dešimt]

Vakar — šiandien — rytoj

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Јуче је била субота. V-kar---v- šeš---i----. V____ b___ š___________ V-k-r b-v- š-š-a-i-n-s- ----------------------- Vakar buvo šeštadienis. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Va-a---aš) -uvau ki-e. V____ (___ b____ k____ V-k-r (-š- b-v-u k-n-. ---------------------- Vakar (aš) buvau kine. 0
Филм је био интересантан. F-l--s ---o---o--s. F_____ b___ į______ F-l-a- b-v- į-o-u-. ------------------- Filmas buvo įdomus. 0
Данас је недеља. Š-andi-n ---a)-sek--d--n--. Š_______ (____ s___________ Š-a-d-e- (-r-) s-k-a-i-n-s- --------------------------- Šiandien (yra) sekmadienis. 0
Данас не радим. Šia-di-n-(--)----irbu. Š_______ (___ n_______ Š-a-d-e- (-š- n-d-r-u- ---------------------- Šiandien (aš) nedirbu. 0
Остајем код куће. (-š) --e-- - -----na-i-. (___ l____ / b___ n_____ (-š- l-e-u / b-n- n-m-e- ------------------------ (Aš) lieku / būnu namie. 0
Сутра је понедељак. Ryto- ----- --rm----n--. R____ (____ p___________ R-t-j (-u-) p-r-a-i-n-s- ------------------------ Rytoj (bus) pirmadienis. 0
Сутра поново радим. R-toj (a-) vėl----b--u-/ dirbu. R____ (___ v__ d______ / d_____ R-t-j (-š- v-l d-r-s-u / d-r-u- ------------------------------- Rytoj (aš) vėl dirbsiu / dirbu. 0
Ја радим у бироу. (--- dirb---i-r-. (___ d____ b_____ (-š- d-r-u b-u-e- ----------------- (Aš) dirbu biure. 0
Ко је то? K-- ---? K__ j___ K-s j-s- -------- Kas jis? 0
То је Петaр. T---Pėt--i-. T__ P_______ T-i P-t-r-s- ------------ Tai Pėteris. 0
Петар је студент. P-ter-s (-r---st--e----. P______ (____ s_________ P-t-r-s (-r-) s-u-e-t-s- ------------------------ Pėteris (yra) studentas. 0
Ко је то? Kas --? K__ j__ K-s j-? ------- Kas ji? 0
То је Марта. Ta---a-t-. T__ M_____ T-i M-r-a- ---------- Tai Marta. 0
Марта је секретарица. M-r-a (-r-)-sekre----. M____ (____ s_________ M-r-a (-r-) s-k-e-o-ė- ---------------------- Marta (yra) sekretorė. 0
Петар и Марта су пријатељи. P-t---- i--M--ta-y-- --a-gai. P______ i_ M____ y__ d_______ P-t-r-s i- M-r-a y-a d-a-g-i- ----------------------------- Pėteris ir Marta yra draugai. 0
Петар је Мартин пријатељ. P---------a-Mar----d-au--s. P______ y__ M_____ d_______ P-t-r-s y-a M-r-o- d-a-g-s- --------------------------- Pėteris yra Martos draugas. 0
Марта је Петрова пријатељица. M---- y---P----i- --au-ė. M____ y__ P______ d______ M-r-a y-a P-t-r-o d-a-g-. ------------------------- Marta yra Pėterio draugė. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!