Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   be Учора – сёння – заўтра

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [Дзесяць]

10 [Dzesyats’]

Учора – сёння – заўтра

Uchora – sennya – zautra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Јуче је била субота. У-о-- была---б-та. У____ б___ с______ У-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Учора была субота. 0
Uc-o-a --l--su-o--. U_____ b___ s______ U-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Uchora byla subota.
Јуче сам био / била у биоскопу. У-ор- я -------ыл--у - ў-----. У____ я б__ / б___ у / ў к____ У-о-а я б-ў / б-л- у / ў к-н-. ------------------------------ Учора я быў / была у / ў кіно. 0
Uc---a y- by- ---y-a---- u-kі--. U_____ y_ b__ / b___ u / u k____ U-h-r- y- b-u / b-l- u / u k-n-. -------------------------------- Uchora ya byu / byla u / u kіno.
Филм је био интересантан. Ф-льм б-ў---кав-. Ф____ б__ ц______ Ф-л-м б-ў ц-к-в-. ----------------- Фільм быў цікавы. 0
F-l’--b-u -s-----. F____ b__ t_______ F-l-m b-u t-і-a-y- ------------------ Fіl’m byu tsіkavy.
Данас је недеља. Сё--я-н-дзел-. С____ н_______ С-н-я н-д-е-я- -------------- Сёння нядзеля. 0
Senny------z----. S_____ n_________ S-n-y- n-a-z-l-a- ----------------- Sennya nyadzelya.
Данас не радим. Сё-ня - -- -р--у-. С____ я н_ п______ С-н-я я н- п-а-у-. ------------------ Сёння я не працую. 0
S----a--- ne p-ats-yu. S_____ y_ n_ p________ S-n-y- y- n- p-a-s-y-. ---------------------- Sennya ya ne pratsuyu.
Остајем код куће. Я--ас-а--я--ома. Я з_______ д____ Я з-с-а-с- д-м-. ---------------- Я застаюся дома. 0
Y--za-tay-----d--a. Y_ z_________ d____ Y- z-s-a-u-y- d-m-. ------------------- Ya zastayusya doma.
Сутра је понедељак. За-тра п-ня--ел-к. З_____ п__________ З-ў-р- п-н-д-е-а-. ------------------ Заўтра панядзелак. 0
Z-u-----anya--ela-. Z_____ p___________ Z-u-r- p-n-a-z-l-k- ------------------- Zautra panyadzelak.
Сутра поново радим. З-ўтр--я ---ў-п-а-ую. З_____ я з___ п______ З-ў-р- я з-о- п-а-у-. --------------------- Заўтра я зноў працую. 0
Z-u--a ---z-o-----t-uyu. Z_____ y_ z___ p________ Z-u-r- y- z-o- p-a-s-y-. ------------------------ Zautra ya znou pratsuyu.
Ја радим у бироу. Я---а-ую-- -ф--е. Я п_____ ў о_____ Я п-а-у- ў о-і-е- ----------------- Я працую ў офісе. 0
Ya--r-t--y- --o----. Y_ p_______ u o_____ Y- p-a-s-y- u o-і-e- -------------------- Ya pratsuyu u ofіse.
Ко је то? Х-о гэ-а? Х__ г____ Х-о г-т-? --------- Хто гэта? 0
Kht-----a? K___ g____ K-t- g-t-? ---------- Khto geta?
То је Петaр. Г-та -----. Г___ П_____ Г-т- П-т-р- ----------- Гэта Петэр. 0
Ge-a P--e-. G___ P_____ G-t- P-t-r- ----------- Geta Peter.
Петар је студент. Петэ----студ-нт. П____ – с_______ П-т-р – с-у-э-т- ---------------- Петэр – студэнт. 0
Pet-- --stu-ent. P____ – s_______ P-t-r – s-u-e-t- ---------------- Peter – student.
Ко је то? Х-- г-т-? Х__ г____ Х-о г-т-? --------- Хто гэта? 0
Khto-get-? K___ g____ K-t- g-t-? ---------- Khto geta?
То је Марта. Г-та --р--. Г___ М_____ Г-т- М-р-а- ----------- Гэта Марта. 0
G--a M--t-. G___ M_____ G-t- M-r-a- ----------- Geta Marta.
Марта је секретарица. М--т- –-сак-ата--а. М____ – с__________ М-р-а – с-к-а-а-к-. ------------------- Марта – сакратарка. 0
Mart- –-s--r-t--ka. M____ – s__________ M-r-a – s-k-a-a-k-. ------------------- Marta – sakratarka.
Петар и Марта су пријатељи. П-тэр ---а-т- –--яб--. П____ і М____ – с_____ П-т-р і М-р-а – с-б-ы- ---------------------- Петэр і Марта – сябры. 0
P-t---і ----a - sya-r-. P____ і M____ – s______ P-t-r і M-r-a – s-a-r-. ----------------------- Peter і Marta – syabry.
Петар је Мартин пријатељ. П-тэ- – ся----М-рт-. П____ – с____ М_____ П-т-р – с-б-р М-р-ы- -------------------- Петэр – сябар Марты. 0
Pet-- –-sy-----Mart-. P____ – s_____ M_____ P-t-r – s-a-a- M-r-y- --------------------- Peter – syabar Marty.
Марта је Петрова пријатељица. М-----– ся--оўк--П-т--а. М____ – с_______ П______ М-р-а – с-б-о-к- П-т-р-. ------------------------ Марта – сяброўка Петэра. 0
Mart--–-s-----u-a -et-ra. M____ – s________ P______ M-r-a – s-a-r-u-a P-t-r-. ------------------------- Marta – syabrouka Petera.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!