Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   sq Dje – sot – nesёr

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dhjetё]

Dje – sot – nesёr

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Јуче је била субота. D-- -shte e----unё. D-- i---- e s------ D-e i-h-e e s-t-n-. ------------------- Dje ishte e shtunё. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Dje i-ha-nё -i-e--. D-- i--- n- k------ D-e i-h- n- k-n-m-. ------------------- Dje isha nё kinema. 0
Филм је био интересантан. Fi--i--s--e-i-t-re--n-. F---- i---- i---------- F-l-i i-h-e i-t-r-s-n-. ----------------------- Filmi ishte interesant. 0
Данас је недеља. So---s-tё e d-el-. S-- ё---- e d----- S-t ё-h-ё e d-e-ё- ------------------ Sot ёshtё e dielё. 0
Данас не радим. S-- -u----noj. S-- n-- p----- S-t n-k p-n-j- -------------- Sot nuk punoj. 0
Остајем код куће. P- rr- nё--h--pi. P- r-- n- s------ P- r-i n- s-t-p-. ----------------- Po rri nё shtёpi. 0
Сутра је понедељак. Nesёr-ёsh-- - h---. N---- ё---- e h---- N-s-r ё-h-ё e h-n-. ------------------- Nesёr ёshtё e hёnё. 0
Сутра поново радим. Nes-r-d--tё --no- -ёr--r-. N---- d- t- p---- p------- N-s-r d- t- p-n-j p-r-ё-i- -------------------------- Nesёr do tё punoj pёrsёri. 0
Ја радим у бироу. U-ё--un-j--ё-zyrё. U-- p---- n- z---- U-ё p-n-j n- z-r-. ------------------ Unё punoj nё zyrё. 0
Ко је то? Ku----s--ё k-? K--- ё---- k-- K-s- ё-h-ё k-? -------------- Kush ёshtё ky? 0
То је Петaр. Ky ёsh-ё--et---. K- ё---- P------ K- ё-h-ё P-t-r-. ---------------- Ky ёshtё Peteri. 0
Петар је студент. Pet--i--s-t---t-dent. P----- ё---- s------- P-t-r- ё-h-ё s-u-e-t- --------------------- Peteri ёshtё student. 0
Ко је то? Ku-----h-ё k--? K--- ё---- k--- K-s- ё-h-ё k-o- --------------- Kush ёshtё kjo? 0
То је Марта. K---ё--tё---r--. K-- ё---- M----- K-o ё-h-ё M-r-a- ---------------- Kjo ёshtё Marta. 0
Марта је секретарица. Ma--- ё-h-ё ----et--e. M---- ё---- s--------- M-r-a ё-h-ё s-k-e-a-e- ---------------------- Marta ёshtё sekretare. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe--- d-- Ma-t- ---ё s----. P---- d-- M---- j--- s----- P-t-i d-e M-r-a j-n- s-o-ё- --------------------------- Petri dhe Marta janё shokё. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe-r--ёs--ё ---k- ----r-ё-. P---- ё---- s---- i M------ P-t-i ё-h-ё s-o-u i M-r-ё-. --------------------------- Petri ёshtё shoku i Martёs. 0
Марта је Петрова пријатељица. M---a ё-htё s-oqja - ----r--. M---- ё---- s----- e P------- M-r-a ё-h-ё s-o-j- e P-t-r-t- ----------------------------- Marta ёshtё shoqja e Peterit. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!