Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   fa ‫دیروز – امروز – فردا‬

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

‫10 [ده]‬

10 [dah]

‫دیروز – امروز – فردا‬

[dirooz - emrooz - fardâ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Јуче је била субота. ‫دی-و- شنب- --د.‬ ‫_____ ش___ ب____ ‫-ی-و- ش-ب- ب-د-‬ ----------------- ‫دیروز شنبه بود.‬ 0
d-rooz---anb--bud. d_____ s_____ b___ d-r-o- s-a-b- b-d- ------------------ dirooz shanbe bud.
Јуче сам био / била у биоскопу. ‫--ر------ سینما ب-دم.‬ ‫_____ ‫__ س____ ب_____ ‫-ی-و- ‫-ن س-ن-ا ب-د-.- ----------------------- ‫دیروز ‫من سینما بودم.‬ 0
m---d--ooz s--em- b----. m__ d_____ s_____ b_____ m-n d-r-o- s-n-m- b-d-m- ------------------------ man dirooz sinemâ budam.
Филм је био интересантан. ‫--لم -البی--و--‬ ‫____ ج____ ب____ ‫-ی-م ج-ل-ی ب-د-‬ ----------------- ‫فیلم جالبی بود.‬ 0
fi--- -â-----b--. f____ j_____ b___ f-l-e j-l-b- b-d- ----------------- filme jâlebi bud.
Данас је недеља. ‫-مرو- -کشن-ه-ا---‬ ‫_____ ی_____ ا____ ‫-م-و- ی-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------- ‫امروز یکشنبه است.‬ 0
emro-- -e---hanbe--s-. e_____ y_________ a___ e-r-o- y-k-s-a-b- a-t- ---------------------- emrooz yek-shanbe ast.
Данас не радим. ‫-ن ام-و- ----ن--‌--م.‬ ‫__ ا____ ک__ ن_______ ‫-ن ا-ر-ز ک-ر ن-ی-ک-م-‬ ----------------------- ‫من امروز کار نمی‌کنم.‬ 0
man---ro-z--âr-----ko--m. m__ e_____ k__ n_________ m-n e-r-o- k-r n-m-k-n-m- ------------------------- man emrooz kâr nemikonam.
Остајем код куће. ‫-- --روز -ر---نه---‌--ن--------.‬ ‫__ ا____ د_ خ___ م_____ (_______ ‫-ن ا-ر-ز د- خ-ن- م-‌-ا-م (-س-م-.- ---------------------------------- ‫من امروز در خانه می‌مانم (هستم).‬ 0
ma--e--ooz--a--khâne---mâna-. m__ e_____ d__ k____ m_______ m-n e-r-o- d-r k-â-e m-m-n-m- ----------------------------- man emrooz dar khâne mimânam.
Сутра је понедељак. ‫---ا د---به ا-ت.‬ ‫____ د_____ ا____ ‫-ر-ا د-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫فردا دوشنبه است.‬ 0
f--d- ------n-e--st. f____ d________ a___ f-r-â d---h-n-e a-t- -------------------- fardâ do-shanbe ast.
Сутра поново радим. ‫-ن ---- ---اره کا- م---نم.‬ ‫__ ف___ د_____ ک__ م______ ‫-ن ف-د- د-ب-ر- ک-ر م-‌-ن-.- ---------------------------- ‫من فردا دوباره کار می‌کنم.‬ 0
ma- --rd- -obâ-- -â- mi-o-am. m__ f____ d_____ k__ m_______ m-n f-r-â d-b-r- k-r m-k-n-m- ----------------------------- man fardâ dobâre kâr mikonam.
Ја радим у бироу. ‫من د- اد-ر- -ا- -ی-ک---‬ ‫__ د_ ا____ ک__ م______ ‫-ن د- ا-ا-ه ک-ر م-‌-ن-.- ------------------------- ‫من در اداره کار می‌کنم.‬ 0
ma--d-r--dâ-- -âr --kon--. m__ d__ e____ k__ m_______ m-n d-r e-â-e k-r m-k-n-m- -------------------------- man dar edâre kâr mikonam.
Ко је то? ‫--- ---ت؟‬ ‫___ ک_____ ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
o-----t? o_ k____ o- k-s-? -------- oo kist?
То је Петaр. ‫ا-ن--ی-ر است-‬ ‫___ پ___ ا____ ‫-ی- پ-ت- ا-ت-‬ --------------- ‫این پیتر است.‬ 0
oo----er ast. o_ p____ a___ o- p-t-r a-t- ------------- oo peter ast.
Петар је студент. ‫--ت---ا---و -س-.‬ ‫____ د_____ ا____ ‫-ی-ر د-ن-ج- ا-ت-‬ ------------------ ‫پیتر دانشجو است.‬ 0
peter dâ-e-h-u ---. p____ d_______ a___ p-t-r d-n-s-j- a-t- ------------------- peter dâneshju ast.
Ко је то? ‫این-کی-ت-‬ ‫___ ک_____ ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
oo ki--? o_ k____ o- k-s-? -------- oo kist?
То је Марта. ‫ا-- --رت- است-‬ ‫___ م____ ا____ ‫-ی- م-ر-ا ا-ت-‬ ---------------- ‫این مارتا است.‬ 0
o- m-r-----t. o_ m____ a___ o- m-r-â a-t- ------------- oo mârtâ ast.
Марта је секретарица. ‫-ا-تا---ش------‬ ‫_____ م___ ا____ ‫-ا-ت- م-ش- ا-ت-‬ ----------------- ‫مارتا منشی است.‬ 0
mârtâ-mo-----ast. m____ m_____ a___ m-r-â m-n-h- a-t- ----------------- mârtâ monshi ast.
Петар и Марта су пријатељи. ‫--تر و----تا -ا ---د-ست--س-ن--‬ ‫____ و م____ ب_ ه_ د___ ه______ ‫-ی-ر و م-ر-ا ب- ه- د-س- ه-ت-د-‬ -------------------------------- ‫پیتر و مارتا با هم دوست هستند.‬ 0
p-te- va -ârtâ--â --- ---s- has----. p____ v_ m____ b_ h__ d____ h_______ p-t-r v- m-r-â b- h-m d-o-t h-s-a-d- ------------------------------------ peter va mârtâ bâ ham doost hastand.
Петар је Мартин пријатељ. ‫-یت--د--ت--س---ا--ا اس--‬ ‫____ د___ پ__ م____ ا____ ‫-ی-ر د-س- پ-ر م-ر-ا ا-ت-‬ -------------------------- ‫پیتر دوست پسر مارتا است.‬ 0
p---r-d-os- -e----e---rt--a-t. p____ d____ p______ m____ a___ p-t-r d-o-t p-s-r-e m-r-â a-t- ------------------------------ peter doost pesar-e mârtâ ast.
Марта је Петрова пријатељица. ‫--رتا -وس- --ت--------س-.‬ ‫_____ د___ د___ پ___ ا____ ‫-ا-ت- د-س- د-ت- پ-ت- ا-ت-‬ --------------------------- ‫مارتا دوست دختر پیتر است.‬ 0
m-r----o--t d-----r-e-pete- -st. m____ d____ d________ p____ a___ m-r-â d-o-t d-c-t-r-e p-t-r a-t- -------------------------------- mârtâ doost dochtar-e peter ast.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!