Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   hr Jučer – danas – sutra

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Јуче је била субота. J--e---e-bi----ubota. J---- j- b--- s------ J-č-r j- b-l- s-b-t-. --------------------- Jučer je bila subota. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Jučer -a- bi--/-b--a u-ki-u. J---- s-- b-- / b--- u k---- J-č-r s-m b-o / b-l- u k-n-. ---------------------------- Jučer sam bio / bila u kinu. 0
Филм је био интересантан. F-lm-j- bi---n---e-an-an. F--- j- b-- i------------ F-l- j- b-o i-t-r-s-n-a-. ------------------------- Film je bio interesantan. 0
Данас је недеља. Dan-s--- n----lja. D---- j- n-------- D-n-s j- n-d-e-j-. ------------------ Danas je nedjelja. 0
Данас не радим. D-nas ne rad--. D---- n- r----- D-n-s n- r-d-m- --------------- Danas ne radim. 0
Остајем код куће. Os-aj----oma. O------ d---- O-t-j-m d-m-. ------------- Ostajem doma. 0
Сутра је понедељак. S--ra j- p-----elj-k. S---- j- p----------- S-t-a j- p-n-d-e-j-k- --------------------- Sutra je ponedjeljak. 0
Сутра поново радим. S---- pono-no rad-m. S---- p------ r----- S-t-a p-n-v-o r-d-m- -------------------- Sutra ponovno radim. 0
Ја радим у бироу. Ja r-di- ---re-u. J- r---- u u----- J- r-d-m u u-e-u- ----------------- Ja radim u uredu. 0
Ко је то? T-- -e--o? T-- j- t-- T-o j- t-? ---------- Tko je to? 0
То је Петaр. T--je ----r. T- j- P----- T- j- P-t-r- ------------ To je Petar. 0
Петар је студент. Pe------ --udent. P---- j- s------- P-t-r j- s-u-e-t- ----------------- Petar je student. 0
Ко је то? Tk---e-t-? T-- j- t-- T-o j- t-? ---------- Tko je to? 0
То је Марта. T--je -ar-a. T- j- M----- T- j- M-r-a- ------------ To je Marta. 0
Марта је секретарица. Ma--a -----j-i--. M---- j- t------- M-r-a j- t-j-i-a- ----------------- Marta je tajnica. 0
Петар и Марта су пријатељи. P-t---- --r-a-su--r---telj-. P---- i M---- s- p---------- P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-j-. ---------------------------- Petar i Marta su prijatelji. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe--- -e M-r--- pr-j-telj. P---- j- M----- p--------- P-t-r j- M-r-i- p-i-a-e-j- -------------------------- Petar je Martin prijatelj. 0
Марта је Петрова пријатељица. M-r-a----Petrov- ---jatelji--. M---- j- P------ p------------ M-r-a j- P-t-o-a p-i-a-e-j-c-. ------------------------------ Marta je Petrova prijateljica. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!