Рјечник

sr Воће и животне намирнице   »   hr Voće i živežne namirnice

15 [петнаест]

Воће и животне намирнице

Воће и животне намирнице

15 [petnaest]

Voće i živežne namirnice

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Ја имам јагоду. I-a------d-. I___ j______ I-a- j-g-d-. ------------ Imam jagodu. 0
Ја имам киви и лубеницу. I--m k-v--i-luben-cu. I___ k___ i l________ I-a- k-v- i l-b-n-c-. --------------------- Imam kivi i lubenicu. 0
Ја имам поморанџу и грејпфрут. Ima- ---anč- - -r--p. I___ n______ i g_____ I-a- n-r-n-u i g-e-p- --------------------- Imam naranču i grejp. 0
Ја имам јабуку и један манго. Imam ---------m-ng-. I___ j_____ i m_____ I-a- j-b-k- i m-n-o- -------------------- Imam jabuku i mango. 0
Ја имам банану и ананас. Ima- ---a-u-i ----a-. I___ b_____ i a______ I-a- b-n-n- i a-a-a-. --------------------- Imam bananu i ananas. 0
Ја правим воћну салату. Pr---m-voć-- ----tu. P_____ v____ s______ P-a-i- v-ć-u s-l-t-. -------------------- Pravim voćnu salatu. 0
Ја једем тост. J--e--tost. J____ t____ J-d-m t-s-. ----------- Jedem tost. 0
Ја једем тост с путером. Jedem--os--s-m--la--m. J____ t___ s m________ J-d-m t-s- s m-s-a-e-. ---------------------- Jedem tost s maslacem. 0
Ја једем тост с путером и мармеладом. J--em-to-t-s-masl-ce--- ma---l--o-. J____ t___ s m_______ i m__________ J-d-m t-s- s m-s-a-e- i m-r-e-a-o-. ----------------------------------- Jedem tost s maslacem i marmeladom. 0
Ја једем сендвич. J-d-m -endvi-. J____ s_______ J-d-m s-n-v-č- -------------- Jedem sendvič. 0
Ја једем сендвич с маргарином. J-d-m --n---č------ga-i-om. J____ s______ s m__________ J-d-m s-n-v-č s m-r-a-i-o-. --------------------------- Jedem sendvič s margarinom. 0
Ја једем сендвич с маргарином и парадајзом. Jed-m -endv-č - --r--r--o- i-r-j---o-. J____ s______ s m_________ i r________ J-d-m s-n-v-č s m-r-a-i-o- i r-j-i-o-. -------------------------------------- Jedem sendvič s margarinom i rajčicom. 0
Ми требамо хлебa и пиринча. T--ba-- kr--- ----ž-. T______ k____ i r____ T-e-a-o k-u-a i r-ž-. --------------------- Trebamo kruha i riže. 0
Ми требамо рибу и стекове. Tre--mo -i-u i o-r--k-. T______ r___ i o_______ T-e-a-o r-b- i o-r-s-e- ----------------------- Trebamo ribu i odreske. 0
Ми требамо пицу и шпагете. T---a-----zzu i -----te. T______ p____ i š_______ T-e-a-o p-z-u i š-a-e-e- ------------------------ Trebamo pizzu i špagete. 0
Шта још требамо? Š-- -oš --ebamo? Š__ j__ t_______ Š-o j-š t-e-a-o- ---------------- Što još trebamo? 0
Ми требамо шаргарепу и парадајз за супу. T----mo mrk---i--a-č-c---a--u--. T______ m____ i r______ z_ j____ T-e-a-o m-k-u i r-j-i-u z- j-h-. -------------------------------- Trebamo mrkvu i rajčicu za juhu. 0
Где је супермаркет? Gdje -- s----mark-t? G___ j_ s___________ G-j- j- s-p-r-a-k-t- -------------------- Gdje je supermarket? 0

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!
Да ли си знао?
Грузијски говори око 4 милиона људи. Грузијски језик спада у јужнокавкаске језике. Пише се властитим системом знакова, грузијском абецедом. То писмо има 33 слова. Имају исти редослед као у грчкој абецеди. Грузијско писмо је настало вероватно из арамејског. За грузијски су типични многи консонанти који могу следити један за другим. Зато странци имају проблема код изговора неких грузијских речи. Ни граматика није баш једноставна. Она садржи много елемената којих нема ни у једном другом језику. Грузијски језички фонд говори пуно о хисторији Кавказа. Садржи пуно речи које су преузете из других језика. Као што су на пример грчки, перзијски, арапски, руски и турски. Посебност грузијског језика је ипак његова дуга традиција… Грузијски спада у најстарије живе језике једне културе на земљи!