Рјечник

sr Чишћење куће   »   hr Čišćenje kuće

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osamnaest]

Čišćenje kuće

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Данас је субота. D--a-------bot-. D---- j- s------ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danas je subota. 0
Данас имамо времена. D--as imamo vre---a. D---- i---- v------- D-n-s i-a-o v-e-e-a- -------------------- Danas imamo vremena. 0
Данас чистимо стан. D-------s-imo s-a-. D---- č------ s---- D-n-s č-s-i-o s-a-. ------------------- Danas čistimo stan. 0
Ја чистим купатило. Ja--is--- k-pao-ic-. J- č----- k--------- J- č-s-i- k-p-o-i-u- -------------------- Ja čistim kupaonicu. 0
Мој муж пере ауто. M-- -u- p-re----o. M-- m-- p--- a---- M-j m-ž p-r- a-t-. ------------------ Moj muž pere auto. 0
Деца перу бицикла. D-eca-č-s-e-b-cikl-. D---- č---- b------- D-e-a č-s-e b-c-k-e- -------------------- Djeca čiste bicikle. 0
Бака залива цвеће. B-----a-ijev- cvij---. B--- z------- c------- B-k- z-l-j-v- c-i-e-e- ---------------------- Baka zalijeva cvijeće. 0
Деца поспремају дечију собу. D-ec- pospremaju--ječ-u --b-. D---- p--------- d----- s---- D-e-a p-s-r-m-j- d-e-j- s-b-. ----------------------------- Djeca pospremaju dječju sobu. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Moj--u--po--re-a-s-oj --s-----tol. M-- m-- p------- s--- p----- s---- M-j m-ž p-s-r-m- s-o- p-s-ć- s-o-. ---------------------------------- Moj muž posprema svoj pisaći stol. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. S--vl--- rub-je-- p-----cu. S------- r----- u p-------- S-a-l-a- r-b-j- u p-r-l-c-. --------------------------- Stavljam rublje u perilicu. 0
Ја простирем веш. Vj---m---blj-. V----- r------ V-e-a- r-b-j-. -------------- Vješam rublje. 0
Ја пеглам веш. G-ača- ------. G----- r------ G-a-a- r-b-j-. -------------- Glačam rublje. 0
Прозори су прљави. Proz--- -u prlj---. P------ s- p------- P-o-o-i s- p-l-a-i- ------------------- Prozori su prljavi. 0
Под је прљав. Po- j-----jav. P-- j- p------ P-d j- p-l-a-. -------------- Pod je prljav. 0
Посуђе је прљаво. P-s--e -- p--j-vo. P----- j- p------- P-s-đ- j- p-l-a-o- ------------------ Posuđe je prljavo. 0
Ко чисти прозоре? Tko ---t--p-oz-r-? T-- č---- p------- T-o č-s-i p-o-o-e- ------------------ Tko čisti prozore? 0
Ко усисава прашину? T-o -si---a-p-aš-nu? T-- u------ p------- T-o u-i-a-a p-a-i-u- -------------------- Tko usisava prašinu? 0
Ко пере посуђе? T-- ---e suđe? T-- p--- s---- T-o p-r- s-đ-? -------------- Tko pere suđe? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!