Рјечник

sr Читати и писати   »   hr Čitati i pisati

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [šest]

Čitati i pisati

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски хрватски Игра Више
Ja читам. Ja č----. Ja čitam. 0
Ја читам једно слово. Ja č---- j---- s----. Ja čitam jedno slovo. 0
Ја читам једну реч. Ja č---- j---- r----. Ja čitam jednu riječ. 0
Ја читам једну реченицу. Ja č---- j---- r-------. Ja čitam jednu rečenicu. 0
Ја читам једно писмо. Ja č---- j---- p----. Ja čitam jedno pismo. 0
Ја читам једну књигу. Ja č---- j---- k-----. Ja čitam jednu knjigu. 0
Ја читам. Ja č----. Ja čitam. 0
Ти читаш. Ti č----. Ti čitaš. 0
Он чита. On č---. On čita. 0
Ја пишем. Ja p----. Ja pišem. 0
Ја пишем једно слово. Ja p---- j---- s----. Ja pišem jedno slovo. 0
Ја пишем једну реч. Ja p---- j---- r----. Ja pišem jednu riječ. 0
Ја пишем једну реченицу. Ja p---- j---- r-------. Ja pišem jednu rečenicu. 0
Ја пишем једно писмо. Ja p---- j---- p----. Ja pišem jedno pismo. 0
Ја пишем једну књигу. Ja p---- j---- k-----. Ja pišem jednu knjigu. 0
Ја пишем. Ja p----. Ja pišem. 0
Ти пишеш. Ti p----. Ti pišeš. 0
Он пише. On p---. On piše. 0

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!