Рјечник

sr Везници 2   »   hr Veznici 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [devedeset i pet]

Veznici 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Од када она не ради више? Od-k--a --a -i------r-d-? O- k--- o-- v--- n- r---- O- k-d- o-a v-š- n- r-d-? ------------------------- Od kada ona više ne radi? 0
Од њене удаје? Od----n- -d--e? O- n---- u----- O- n-e-e u-a-e- --------------- Od njene udaje? 0
Да, она не ради више од када се удала. D---on- -iš- n- --di-----a-a--e-u-a--. D-- o-- v--- n- r--- o- k--- s- u----- D-, o-a v-š- n- r-d- o- k-d- s- u-a-a- -------------------------------------- Da, ona više ne radi od kada se udala. 0
Од када се удала, она не ради више. O---ada--e-u--l-----š- ne--adi. O- k--- s- u----- v--- n- r---- O- k-d- s- u-a-a- v-š- n- r-d-. ------------------------------- Od kada se udala, više ne radi. 0
Од када се они познају, срећни су. O--k-d- -e ---n--u- ------ --. O- k--- s- p------- s----- s-- O- k-d- s- p-z-a-u- s-e-n- s-. ------------------------------ Od kada se poznaju, sretni su. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Od ka-- ---------c-- iz---e --eđ-. O- k--- i---- d----- i----- r----- O- k-d- i-a-u d-e-u- i-l-z- r-e-e- ---------------------------------- Od kada imaju djecu, izlaze rjeđe. 0
Када ће она телефонирати? Kad- ona---le---i-a? K--- o-- t---------- K-d- o-a t-l-f-n-r-? -------------------- Kada ona telefonira? 0
За време вожње? Z---r-je-- ----j-? Z- v------ v------ Z- v-i-e-e v-ž-j-? ------------------ Za vrijeme vožnje? 0
Да, док вози ауто. D-,---k--o-i-a-t-. D-- d-- v--- a---- D-, d-k v-z- a-t-. ------------------ Da, dok vozi auto. 0
Она телефонира док вози ауто. On- --l--o-ira-dok--ozi--u--. O-- t--------- d-- v--- a---- O-a t-l-f-n-r- d-k v-z- a-t-. ----------------------------- Ona telefonira dok vozi auto. 0
Она гледа телевизију док пегла. Ona---e-- -ele-i-iju d-k --a--. O-- g---- t--------- d-- g----- O-a g-e-a t-l-v-z-j- d-k g-a-a- ------------------------------- Ona gleda televiziju dok glača. 0
Она слуша музику док ради задатке. O-a -lu----l-z---d----j-ša-a --d---e. O-- s---- g----- d-- r------ z------- O-a s-u-a g-a-b- d-k r-e-a-a z-d-t-e- ------------------------------------- Ona sluša glazbu dok rješava zadatke. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Ja ne v-d---ni-t--k-d-ne--osim --o---e. J- n- v---- n---- k-- n- n---- n------- J- n- v-d-m n-š-a k-d n- n-s-m n-o-a-e- --------------------------------------- Ja ne vidim ništa kad ne nosim naočale. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Ne----umi--m ništa -a- je----zba--a-- g-asna. N- r-------- n---- k-- j- g----- t--- g------ N- r-z-m-j-m n-š-a k-d j- g-a-b- t-k- g-a-n-. --------------------------------------------- Ne razumijem ništa kad je glazba tako glasna. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. N- os---a--m-ri-- ka---am--r-h-a--n. N- o------ m----- k-- s-- p--------- N- o-j-ć-m m-r-s- k-d s-m p-e-l-đ-n- ------------------------------------ Ne osjećam mirise kad sam prehlađen. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. M- uzim-m---ak--- а-- -iš--p-d-. M- u------ t----- а-- k--- p---- M- u-i-a-o t-k-i- а-о k-š- p-d-. -------------------------------- Mi uzimamo taksi, аkо kiša pada. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Ak--dob-je---na-l--u--ić----m- -a puto--nje--k- s-ij-ta. A-- d------- n- l---- i-- ć--- n- p-------- о-- s------- A-o d-b-j-m- n- l-t-, i-i ć-m- n- p-t-v-n-e о-o s-i-e-a- -------------------------------------------------------- Ako dobijemo na lotu, ići ćemo na putovanje оko svijeta. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Ako--n u-k-r- -e d---, -o--t-ćemo s -elo-. A-- o- u----- n- d---- p---- ć--- s j----- A-o o- u-k-r- n- d-đ-, p-č-t ć-m- s j-l-m- ------------------------------------------ Ako on uskoro ne dođe, počet ćemo s jelom. 0

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.