Рјечник

sr Прошлост 2   »   hr Prošlost 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? J-si--i ---a- / -o-----zva-i--it-u pom--? J--- l- m---- / m----- z---- h---- p----- J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i h-t-u p-m-ć- ----------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Jes---i--ora- / mor-l- -v-ti -ij--nik-? J--- l- m---- / m----- z---- l--------- J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i l-j-č-i-a- --------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati liječnika? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? J- si-li ------/---r-la zva---p-lici--? J- s- l- m---- / m----- z---- p-------- J- s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i p-l-c-j-? --------------------------------------- Je si li morao / morala zvati policiju? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Im--e--- b--- telefon-? --rav--sam-ga imao-/ im--a. I---- l- b--- t-------- U----- s-- g- i--- / i----- I-a-e l- b-o- t-l-f-n-? U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- --------------------------------------------------- Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. I-at- -i-a-res-- -p-avo sa--j---ma--- i-al-. I---- l- a------ U----- s-- j- i--- / i----- I-a-e l- a-r-s-? U-r-v- s-m j- i-a- / i-a-a- -------------------------------------------- Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. I-----l---l------da--Upra-o s-m -a-im-o / -mala. I---- l- p--- g----- U----- s-- g- i--- / i----- I-a-e l- p-a- g-a-a- U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- ------------------------------------------------ Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Je--i--oš-o-t-č-o--a ------e?-N--- -o-ao d-ći--o--- -a vr-jeme. J- l- d---- t---- n- v------- N--- m---- d--- t---- n- v------- J- l- d-š-o t-č-o n- v-i-e-e- N-j- m-g-o d-ć- t-č-o n- v-i-e-e- --------------------------------------------------------------- Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Je--- n-ša---u-?---------ao-na-- --t. J- l- n---- p--- N--- m---- n--- p--- J- l- n-š-o p-t- N-j- m-g-o n-ć- p-t- ------------------------------------- Je li našao put? Nije mogao naći put. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. J- l- t---a-u--o?-Ni-- m- m---- r-zu---ti. J- l- t- r------- N--- m- m---- r--------- J- l- t- r-z-m-o- N-j- m- m-g-o r-z-m-e-i- ------------------------------------------ Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Z-št- ---i--ogao --m-g-----ć- to--o--a-vr--e--? Z---- n--- m---- / m---- d--- t---- n- v------- Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a d-ć- t-č-o n- v-i-e-e- ----------------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Zašt- --si--og-o - -ogla-n--- ---? Z---- n--- m---- / m---- n--- p--- Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a n-ć- p-t- ---------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla naći put? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Z--to g--ni-i -o-ao -----l- -----j-t-? Z---- g- n--- m---- / m---- r--------- Z-š-o g- n-s- m-g-o / m-g-a r-z-m-e-i- -------------------------------------- Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. N--a---o-ao / mo-l- --ći ---no n- -r-je-e je---ije ---io-ni-edan a---bus. N---- m---- / m---- d--- t---- n- v------ j-- n--- v---- n------ a------- N-s-m m-g-o / m-g-a d-ć- t-č-o n- v-i-e-e j-r n-j- v-z-o n-j-d-n a-t-b-s- ------------------------------------------------------------------------- Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. N--a------o /-mog---n----pu----r--i-am-i--o --a-----d-. N---- m---- / m---- n--- p-- j-- n---- i--- p--- g----- N-s-m m-g-o / m-g-a n-ć- p-t j-r n-s-m i-a- p-a- g-a-a- ------------------------------------------------------- Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. N---- ---m-ga----m-gl- r-z-----i -er-j- glazb- --l---r--l-sna. N---- g- m---- / m---- r-------- j-- j- g----- b--- p--------- N-s-m g- m-g-o / m-g-a r-z-m-e-i j-r j- g-a-b- b-l- p-e-l-s-a- -------------------------------------------------------------- Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. 0
Ја сам морао / морала узети такси. M---- ---or-la sam-u-------ks-. M---- / m----- s-- u---- t----- M-r-o / m-r-l- s-m u-e-i t-k-i- ------------------------------- Morao / morala sam uzeti taksi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. M-ra- / m-ra-a--a---up--- -la- -ra--. M---- / m----- s-- k----- p--- g----- M-r-o / m-r-l- s-m k-p-t- p-a- g-a-a- ------------------------------------- Morao / morala sam kupiti plan grada. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Mo-a- /-mor--a-sa--i--l-----i r---o. M---- / m----- s-- i--------- r----- M-r-o / m-r-l- s-m i-k-j-č-t- r-d-o- ------------------------------------ Morao / morala sam isključiti radio. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!