Рјечник

sr Воће и животне намирнице   »   da Frugt og fødevarer

15 [петнаест]

Воће и животне намирнице

Воће и животне намирнице

15 [femten]

Frugt og fødevarer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја имам јагоду. J------ -t j---b-r. J-- h-- e- j------- J-g h-r e- j-r-b-r- ------------------- Jeg har et jordbær. 0
Ја имам киви и лубеницу. Je--har -- k--i--g e- --l-n. J-- h-- e- k--- o- e- m----- J-g h-r e- k-w- o- e- m-l-n- ---------------------------- Jeg har en kiwi og en melon. 0
Ја имам поморанџу и грејпфрут. Jeg -ar en -p--ls-- og ---gr-p--r---. J-- h-- e- a------- o- e- g---------- J-g h-r e- a-p-l-i- o- e- g-a-e-r-g-. ------------------------------------- Jeg har en appelsin og en grapefrugt. 0
Ја имам јабуку и један манго. J-g h----- ---- og -n--ango. J-- h-- e- æ--- o- e- m----- J-g h-r e- æ-l- o- e- m-n-o- ---------------------------- Jeg har et æble og en mango. 0
Ја имам банану и ананас. Jeg -ar e---an-n-og--n -na--s. J-- h-- e- b---- o- e- a------ J-g h-r e- b-n-n o- e- a-a-a-. ------------------------------ Jeg har en banan og en ananas. 0
Ја правим воћну салату. J---la-e- fru---ala-. J-- l---- f---------- J-g l-v-r f-u-t-a-a-. --------------------- Jeg laver frugtsalat. 0
Ја једем тост. J-g---i-er -n--ki-- ri-te---r--. J-- s----- e- s---- r----- b---- J-g s-i-e- e- s-i-e r-s-e- b-ø-. -------------------------------- Jeg spiser en skive ristet brød. 0
Ја једем тост с путером. J-g ----------s--v---is-e--br-- --d-sm-r. J-- s----- e- s---- r----- b--- m-- s---- J-g s-i-e- e- s-i-e r-s-e- b-ø- m-d s-ø-. ----------------------------------------- Jeg spiser en skive ristet brød med smør. 0
Ја једем тост с путером и мармеладом. Jeg-sp-se-----sk-v--r-st-t ---d-med-s----o-----mela-e. J-- s----- e- s---- r----- b--- m-- s--- o- m--------- J-g s-i-e- e- s-i-e r-s-e- b-ø- m-d s-ø- o- m-r-e-a-e- ------------------------------------------------------ Jeg spiser en skive ristet brød med smør og marmelade. 0
Ја једем сендвич. J-g s-is-r -n--an-wich. J-- s----- e- s-------- J-g s-i-e- e- s-n-w-c-. ----------------------- Jeg spiser en sandwich. 0
Ја једем сендвич с маргарином. Je---piser -n sa-d-ic- --d marg-----. J-- s----- e- s------- m-- m--------- J-g s-i-e- e- s-n-w-c- m-d m-r-a-i-e- ------------------------------------- Jeg spiser en sandwich med margarine. 0
Ја једем сендвич с маргарином и парадајзом. J-------er -n--a-dw-ch m-d ----ar-ne -- tom--. J-- s----- e- s------- m-- m-------- o- t----- J-g s-i-e- e- s-n-w-c- m-d m-r-a-i-e o- t-m-t- ---------------------------------------------- Jeg spiser en sandwich med margarine og tomat. 0
Ми требамо хлебa и пиринча. Vi h-r b-u- fo----ød-o---is. V- h-- b--- f-- b--- o- r--- V- h-r b-u- f-r b-ø- o- r-s- ---------------------------- Vi har brug for brød og ris. 0
Ми требамо рибу и стекове. Vi -ar b--g-for--i----g-b-ffe-. V- h-- b--- f-- f--- o- b------ V- h-r b-u- f-r f-s- o- b-f-e-. ------------------------------- Vi har brug for fisk og bøffer. 0
Ми требамо пицу и шпагете. Vi -a--brug ----piz-- o- -p--hett-. V- h-- b--- f-- p---- o- s--------- V- h-r b-u- f-r p-z-a o- s-a-h-t-i- ----------------------------------- Vi har brug for pizza og spaghetti. 0
Шта још требамо? Hva----r -i ---------ug fo-? H--- h-- v- e----- b--- f--- H-a- h-r v- e-l-r- b-u- f-r- ---------------------------- Hvad har vi ellers brug for? 0
Ми требамо шаргарепу и парадајз за супу. Vi-h-r----g-fo----ler---er -----mate- --l s--pen. V- h-- b--- f-- g--------- o- t------ t-- s------ V- h-r b-u- f-r g-l-r-d-e- o- t-m-t-r t-l s-p-e-. ------------------------------------------------- Vi har brug for gulerødder og tomater til suppen. 0
Где је супермаркет? Hvo- e- d----t -upe-ma-ked? H--- e- d-- e- s----------- H-o- e- d-r e- s-p-r-a-k-d- --------------------------- Hvor er der et supermarked? 0

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!
Да ли си знао?
Грузијски говори око 4 милиона људи. Грузијски језик спада у јужнокавкаске језике. Пише се властитим системом знакова, грузијском абецедом. То писмо има 33 слова. Имају исти редослед као у грчкој абецеди. Грузијско писмо је настало вероватно из арамејског. За грузијски су типични многи консонанти који могу следити један за другим. Зато странци имају проблема код изговора неких грузијских речи. Ни граматика није баш једноставна. Она садржи много елемената којих нема ни у једном другом језику. Грузијски језички фонд говори пуно о хисторији Кавказа. Садржи пуно речи које су преузете из других језика. Као што су на пример грчки, перзијски, арапски, руски и турски. Посебност грузијског језика је ипак његова дуга традиција… Грузијски спада у најстарије живе језике једне културе на земљи!