Рјечник

sr На аеродрому   »   hr Na aerodromu

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Ht---------la-bi-------v--a-i--e- z--At-n-. H--- / H----- b-- r---------- l-- z- A----- H-i- / H-j-l- b-h r-z-r-i-a-i l-t z- A-e-u- ------------------------------------------- Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. 0
Да ли је то директан лет? D- li -- -o -zra--- le-? D- l- j- t- i------ l--- D- l- j- t- i-r-v-n l-t- ------------------------ Da li je to izravan let? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Mo-im -jes-- -- ----or----a -epu-a--. M---- m----- d- p------- z- n-------- M-l-m m-e-t- d- p-o-o-a- z- n-p-š-č-. ------------------------------------- Molim mjesto do prozora, za nepušače. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Ht---/-htje-- --h --t-r-iti s---- re-ervaciju. H--- / h----- b-- p-------- s---- r----------- H-i- / h-j-l- b-h p-t-r-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- ---------------------------------------------- Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Hti- - ht--l--bih sto-n---t---voj- -------cij-. H--- / h----- b-- s--------- s---- r----------- H-i- / h-j-l- b-h s-o-n-r-t- s-o-u r-z-r-a-i-u- ----------------------------------------------- Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. H----- h-j-l--b-- --om---n-ti ---ju---z--vac-j-. H--- / h----- b-- p---------- s---- r----------- H-i- / h-j-l- b-h p-o-i-e-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- ------------------------------------------------ Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. 0
Када полеће следећи авион за Рим? K-da--o--je-- -lje-eći -rak-pl-v-z- R-m? K--- p------- s------- z-------- z- R--- K-d- p-l-j-ć- s-j-d-ć- z-a-o-l-v z- R-m- ---------------------------------------- Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? 0
Јесу ли слободна још два места? J-s--li---o-o-----oš dva --e-ta? J--- l- s------- j-- d-- m------ J-s- l- s-o-o-n- j-š d-a m-e-t-? -------------------------------- Jesu li slobodna još dva mjesta? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Ne------o-još-s-mo-j------lobo-n- -je-t-. N-- i---- j-- s--- j---- s------- m------ N-, i-a-o j-š s-m- j-d-o s-o-o-n- m-e-t-. ----------------------------------------- Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. 0
Када слећемо? Ka-a--li-e-e--? K--- s--------- K-d- s-i-e-e-o- --------------- Kada slijećemo? 0
Када смо тамо? K-da-sm- t--o? K--- s-- t---- K-d- s-o t-m-? -------------- Kada smo tamo? 0
Када вози аутобус у центар града? K-d---ozi-autobus-u --nt---gr-da? K--- v--- a------ u c----- g----- K-d- v-z- a-t-b-s u c-n-a- g-a-a- --------------------------------- Kada vozi autobus u centar grada? 0
Да ли је то Ваш кофер? Da ----e to--a- kofe-? D- l- j- t- V-- k----- D- l- j- t- V-š k-f-r- ---------------------- Da li je to Vaš kofer? 0
Да ли је то Ваша ташна? D--li-j--to -aša-t--ba? D- l- j- t- V--- t----- D- l- j- t- V-š- t-r-a- ----------------------- Da li je to Vaša torba? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? D- li--e -o V-ša -rtl----? D- l- j- t- V--- p-------- D- l- j- t- V-š- p-t-j-g-? -------------------------- Da li je to Vaša prtljaga? 0
Колико пртљага могу понети? Ko---- p--l---a ---u---nij-ti? K----- p------- m--- p-------- K-l-k- p-t-j-g- m-g- p-n-j-t-? ------------------------------ Koliko prtljaga mogu ponijeti? 0
Двадесет кила. Dv---se---i-a. D------- k---- D-a-e-e- k-l-. -------------- Dvadeset kila. 0
Шта, само двадесет кила? Š-o, -----dv--es-t-k---? Š--- s--- d------- k---- Š-o- s-m- d-a-e-e- k-l-? ------------------------ Što, samo dvadeset kila? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.