Рјечник

sr Спорт   »   hr Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [četrdeset i devet]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Бавиш ли се спортом? B-vi---i s- spo-t--? B---- l- s- s------- B-v-š l- s- s-o-t-m- -------------------- Baviš li se sportom? 0
Да, морам се кретати. Da---o-a--se kr---t-. D-- m---- s- k------- D-, m-r-m s- k-e-a-i- --------------------- Da, moram se kretati. 0
Идем у једно спортско удружење. I--m - j-d-o s---t-k- --r-že---. I--- u j---- s------- u--------- I-e- u j-d-o s-o-t-k- u-r-ž-n-e- -------------------------------- Idem u jedno sportsko udruženje. 0
Ми играмо фудбал. Ig-a-o-no-omet. I----- n------- I-r-m- n-g-m-t- --------------- Igramo nogomet. 0
Понекад пливамо. Po----d-pli---o. P------ p------- P-n-k-d p-i-a-o- ---------------- Ponekad plivamo. 0
Или возимо бицикл. Ili---z-m------kl. I-- v----- b------ I-i v-z-m- b-c-k-. ------------------ Ili vozimo bicikl. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. U n-šem-gradu-ima---g-me--i s---ion. U n---- g---- i-- n-------- s------- U n-š-m g-a-u i-a n-g-m-t-i s-a-i-n- ------------------------------------ U našem gradu ima nogometni stadion. 0
Има такође и базен са сауном. Ima---k--er---baz-- sa -a-nom. I-- t------ i b---- s- s------ I-a t-k-đ-r i b-z-n s- s-u-o-. ------------------------------ Ima također i bazen sa saunom. 0
И има терен за голф. I-----te--------o-f. I i-- t---- z- g---- I i-a t-r-n z- g-l-. -------------------- I ima teren za golf. 0
Шта има на телевизији? Št- ima n--t--ev-----? Š-- i-- n- t---------- Š-o i-a n- t-l-v-z-j-? ---------------------- Što ima na televiziji? 0
Управо траје фудбалска утакмица. Up-a------j- n-gom--na----km---. U----- t---- n-------- u-------- U-r-v- t-a-e n-g-m-t-a u-a-m-c-. -------------------------------- Upravo traje nogometna utakmica. 0
Немачки тим игра против енглеског. Njemačk---om--d-i--a p-o--- en-----e. N------- m----- i--- p----- e-------- N-e-a-k- m-m-a- i-r- p-o-i- e-g-e-k-. ------------------------------------- Njemačka momčad igra protiv engleske. 0
Ко ће победити? Tko-ć- p---j-d-ti? T-- ć- p---------- T-o ć- p-b-j-d-t-? ------------------ Tko će pobijediti? 0
Немам појма. Nema--pojm-. N---- p----- N-m-m p-j-a- ------------ Nemam pojma. 0
Тренутно је нерешено. Trenu-no je n-rij-š-no. T------- j- n---------- T-e-u-n- j- n-r-j-š-n-. ----------------------- Trenutno je neriješeno. 0
Судија је из Белгије. Suda---e--- Be--ije. S---- j- i- B------- S-d-c j- i- B-l-i-e- -------------------- Sudac je iz Belgije. 0
Сада се изводи једанаестерац. S-da-s- -zv-d- je------t-ra-. S--- s- i----- j------------- S-d- s- i-v-d- j-d-n-e-t-r-c- ----------------------------- Sada se izvodi jedanaesterac. 0
Го! Један према нула! Go-! -ed-n p-em--n--a! G--- J---- p---- n---- G-l- J-d-n p-e-a n-l-! ---------------------- Gol! Jedan prema nula! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!