Рјечник

sr Придеви 2   »   hr Pridjevi 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. I--m---a-u h----n- n- s--i. I--- p---- h------ n- s---- I-a- p-a-u h-l-i-u n- s-b-. --------------------------- Imam plavu haljinu na sebi. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. I--- -r-en---a-j--u na --b-. I--- c----- h------ n- s---- I-a- c-v-n- h-l-i-u n- s-b-. ---------------------------- Imam crvenu haljinu na sebi. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. Ima---e--nu -a-jinu-n---ebi. I--- z----- h------ n- s---- I-a- z-l-n- h-l-i-u n- s-b-. ---------------------------- Imam zelenu haljinu na sebi. 0
Ја купујем црну торбу. Kupu--m--rn- -or-u. K------ c--- t----- K-p-j-m c-n- t-r-u- ------------------- Kupujem crnu torbu. 0
Ја купујем смеђу торбу. K--uje- sm--- t-r--. K------ s---- t----- K-p-j-m s-e-u t-r-u- -------------------- Kupujem smeđu torbu. 0
Ја купујем белу торбу. Ku-u-em -ij--------u. K------ b----- t----- K-p-j-m b-j-l- t-r-u- --------------------- Kupujem bijelu torbu. 0
Ја требам ново ауто. Tr-b-m---------. T----- n-- a---- T-e-a- n-v a-t-. ---------------- Trebam nov auto. 0
Ја требам брзо ауто. Tr---- b-- -uto. T----- b-- a---- T-e-a- b-z a-t-. ---------------- Trebam brz auto. 0
Ја требам удобан ауто. T---am ---ban-----. T----- u----- a---- T-e-a- u-o-a- a-t-. ------------------- Trebam udoban auto. 0
Тамо горе станује једна стара жена. T-mo-g-r-----n-----edna-s---a --na. T--- g--- s------ j---- s---- ž---- T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. Ta-- --r- s-an--- j-----deb-la-že--. T--- g--- s------ j---- d----- ž---- T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Tam--dol-- --an-j----d---z---iže---- ž-na. T--- d---- s------ j---- z---------- ž---- T-m- d-l-e s-a-u-e j-d-a z-a-i-e-j-a ž-n-. ------------------------------------------ Tamo dolje stanuje jedna znatiželjna žena. 0
Наши гости су били драги људи. Na-- gos-i s-------d---i-lju--. N--- g---- s- b--- d---- l----- N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi. 0
Наши гости су били културни људи. N----g-s------bili -r-sto-n----u--. N--- g---- s- b--- p-------- l----- N-š- g-s-i s- b-l- p-i-t-j-i l-u-i- ----------------------------------- Naši gosti su bili pristojni ljudi. 0
Наши гости су били интересантни људи. N-ši------ ---b-l- --ni--j-vi---u-i. N--- g---- s- b--- z--------- l----- N-š- g-s-i s- b-l- z-n-m-j-v- l-u-i- ------------------------------------ Naši gosti su bili zanimljivi ljudi. 0
Ја имам драгу децу. Imam---agu d-e-u. I--- d---- d----- I-a- d-a-u d-e-u- ----------------- Imam dragu djecu. 0
Али комшије имају безобразну децу. Ali--u-j-di -m--u-be--br--nu-d--c-. A-- s------ i---- b--------- d----- A-i s-s-e-i i-a-u b-z-b-a-n- d-e-u- ----------------------------------- Ali susjedi imaju bezobraznu djecu. 0
Јесу ли Ваша деца добра? J--u l--V----d-e-a dobr-? J--- l- V--- d---- d----- J-s- l- V-š- d-e-a d-b-a- ------------------------- Jesu li Vaša djeca dobra? 0

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.