Рјечник

sr Воће и животне намирнице   »   tr Meyve ve gıda maddeleri

15 [петнаест]

Воће и животне намирнице

Воће и животне намирнице

15 [on beş]

Meyve ve gıda maddeleri

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Ја имам јагоду. Ben-m-bi-----e-i--var. B____ b__ ç______ v___ B-n-m b-r ç-l-ğ-m v-r- ---------------------- Benim bir çileğim var. 0
Ја имам киви и лубеницу. Beni---ir-k-vim--e-b-- k--un-- -a-. B____ b__ k____ v_ b__ k______ v___ B-n-m b-r k-v-m v- b-r k-v-n-m v-r- ----------------------------------- Benim bir kivim ve bir kavunum var. 0
Ја имам поморанџу и грејпфрут. B--i--b-r por--kalı---e-b-- g---fu--u- -a-. B____ b__ p_________ v_ b__ g_________ v___ B-n-m b-r p-r-a-a-ı- v- b-r g-e-f-r-u- v-r- ------------------------------------------- Benim bir portakalım ve bir greyfurtum var. 0
Ја имам јабуку и један манго. B---m -ir --m-m----bir--an-om va-. B____ b__ e____ v_ b__ m_____ v___ B-n-m b-r e-m-m v- b-r m-n-o- v-r- ---------------------------------- Benim bir elmam ve bir mangom var. 0
Ја имам банану и ананас. Beni---i--m-zum -e bir -na-ası- v--. B____ b__ m____ v_ b__ a_______ v___ B-n-m b-r m-z-m v- b-r a-a-a-ı- v-r- ------------------------------------ Benim bir muzum ve bir ananasım var. 0
Ја правим воћну салату. Ben -eyve sala-as- -a------m. B__ m____ s_______ y_________ B-n m-y-e s-l-t-s- y-p-y-r-m- ----------------------------- Ben meyve salatası yapıyorum. 0
Ја једем тост. B-n b---t-st ---oru-. B__ b__ t___ y_______ B-n b-r t-s- y-y-r-m- --------------------- Ben bir tost yiyorum. 0
Ја једем тост с путером. B-n -e-ey--l- ----to-t-y---r-m. B__ t________ b__ t___ y_______ B-n t-r-y-ğ-ı b-r t-s- y-y-r-m- ------------------------------- Ben tereyağlı bir tost yiyorum. 0
Ја једем тост с путером и мармеладом. Ben-t-re-ağ-ı--e--armela--ı---r -ost---yo---. B__ t________ v_ m_________ b__ t___ y_______ B-n t-r-y-ğ-ı v- m-r-e-a-l- b-r t-s- y-y-r-m- --------------------------------------------- Ben tereyağlı ve marmelatlı bir tost yiyorum. 0
Ја једем сендвич. B-- bi--s---ö-i--yi-oru-. B__ b__ s_______ y_______ B-n b-r s-n-ö-i- y-y-r-m- ------------------------- Ben bir sandöviç yiyorum. 0
Ја једем сендвич с маргарином. Ben-ma--arin-i b-- -andövi- -iy---m. B__ m_________ b__ s_______ y_______ B-n m-r-a-i-l- b-r s-n-ö-i- y-y-r-m- ------------------------------------ Ben margarinli bir sandöviç yiyorum. 0
Ја једем сендвич с маргарином и парадајзом. B-- -arga--nl- ve--o--te----bi---a------ ---o--m. B__ m_________ v_ d________ b__ s_______ y_______ B-n m-r-a-i-l- v- d-m-t-s-i b-r s-n-ö-i- y-y-r-m- ------------------------------------------------- Ben margarinli ve domatesli bir sandöviç yiyorum. 0
Ми требамо хлебa и пиринча. E--ek v- pi-in---i--iya-ımız -ar. E____ v_ p______ i__________ v___ E-m-k v- p-r-n-e i-t-y-c-m-z v-r- --------------------------------- Ekmek ve pirince ihtiyacımız var. 0
Ми требамо рибу и стекове. Ba--k v--bif--------i-a-ı-ız ---. B____ v_ b______ i__________ v___ B-l-k v- b-f-e-e i-t-y-c-m-z v-r- --------------------------------- Balık ve bifteğe ihtiyacımız var. 0
Ми требамо пицу и шпагете. Pi-za v---p-get---e ih---acı-ı- ---. P____ v_ s_________ i__________ v___ P-z-a v- s-a-e-t-y- i-t-y-c-m-z v-r- ------------------------------------ Pizza ve spagettiye ihtiyacımız var. 0
Шта још требамо? Ba-ka-n--e ih-iyac--ı--var? B____ n___ i__________ v___ B-ş-a n-y- i-t-y-c-m-z v-r- --------------------------- Başka neye ihtiyacımız var? 0
Ми требамо шаргарепу и парадајз за супу. Ço--a---in --v-ç-v- -o-a-e-- -hti--cımı- var. Ç____ i___ h____ v_ d_______ i__________ v___ Ç-r-a i-i- h-v-ç v- d-m-t-s- i-t-y-c-m-z v-r- --------------------------------------------- Çorba için havuç ve domatese ihtiyacımız var. 0
Где је супермаркет? Y---nd- -i----per--r-et-var--ı? Y______ b__ s__________ v__ m__ Y-k-n-a b-r s-p-r-a-k-t v-r m-? ------------------------------- Yakında bir süpermarket var mı? 0

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!
Да ли си знао?
Грузијски говори око 4 милиона људи. Грузијски језик спада у јужнокавкаске језике. Пише се властитим системом знакова, грузијском абецедом. То писмо има 33 слова. Имају исти редослед као у грчкој абецеди. Грузијско писмо је настало вероватно из арамејског. За грузијски су типични многи консонанти који могу следити један за другим. Зато странци имају проблема код изговора неких грузијских речи. Ни граматика није баш једноставна. Она садржи много елемената којих нема ни у једном другом језику. Грузијски језички фонд говори пуно о хисторији Кавказа. Садржи пуно речи које су преузете из других језика. Као што су на пример грчки, перзијски, арапски, руски и турски. Посебност грузијског језика је ипак његова дуга традиција… Грузијски спада у најстарије живе језике једне културе на земљи!