Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   hr Zavisne rečenice sa li

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Ne z--- d- l- o- m--- v---. Ne znam da li on mene voli. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ne z--- d- l- ć- s- o- v------. Ne znam da li će se on vratiti. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ne z--- d- l- ć- m- n------. Ne znam da li će me nazvati. 0
Да ли ме он ипак воли? Da l- o- m--- i--- v---? Da li on mene ipak voli? 0
Да ли ће се он вратити? Da l- ć- s- o- i--- v------? Da li će se on ipak vratiti? 0
Да ли ће ме он позвати? Da l- ć- m- o- i--- n------? Da li će me on ipak nazvati? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Pi--- s- d- l- o- m---- n- m---. Pitam se da li on misli na mene. 0
Питам се да ли он има другу. Pi--- s- d- l- o- i-- d----. Pitam se da li on ima drugu. 0
Питам се да ли он лаже. Pi--- s- d- l- o- l---. Pitam se da li on laže. 0
Мисли ли он ипак на мене? Mi--- l- o- i--- n- m---? Misli li on ipak na mene? 0
Има ли он ипак неку другу? Im- l- o- i--- n--- d----? Ima li on ipak neku drugu? 0
Говори ли он ипак истину? Go---- l- o- i--- i-----? Govori li on ipak istinu? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Ni--- s------ v--- l- o- m--- z-----. Nisam sigurna voli li on mene zaista. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Ni--- s------ h--- l- m- o- p-----. Nisam sigurna hoće li mi on pisati. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Ni--- s------ h- ć- l- m- o- o------. Nisam sigurna ho će li me on oženiti. 0
Да ли ме он стварно воли? Da l- o- m--- s------ v---? Da li on mene stvarno voli? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Da l- ć- m- i--- p-----? Da li će mi ipak pisati? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Da l- ć- m- i--- o------? Da li će me ipak oženiti? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...