Рјечник

sr Припреме за пут   »   hr Pripreme za put

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Mora------i-ati--aš --vč--! M---- s-------- n-- k------ M-r-š s-a-i-a-i n-š k-v-e-! --------------------------- Moraš spakirati naš kovčeg! 0
Не смеш ништа заборавити! Ne s---eš --š-a-z-b-ravi-i! N- s----- n---- z---------- N- s-i-e- n-š-a z-b-r-v-t-! --------------------------- Ne smiješ ništa zaboraviti! 0
Треба ти велики кофер! T-eb-š ve-iki ko--r! T----- v----- k----- T-e-a- v-l-k- k-f-r- -------------------- Trebaš veliki kofer! 0
Не заборави пасош! Ne----or-v--put--n-c-! N- z------- p--------- N- z-b-r-v- p-t-v-i-u- ---------------------- Ne zaboravi putovnicu! 0
Не заборави авионску карту! Ne -ab---vi a----sk----r-u! N- z------- a------- k----- N- z-b-r-v- a-i-n-k- k-r-u- --------------------------- Ne zaboravi avionsku kartu! 0
Не заборави путне чекове! Ne-za-ora----utne če--v-! N- z------- p---- č------ N- z-b-r-v- p-t-e č-k-v-! ------------------------- Ne zaboravi putne čekove! 0
Понеси крему за сунчање. Po---i -r-m---a -un-anj-. P----- k---- z- s-------- P-n-s- k-e-u z- s-n-a-j-. ------------------------- Ponesi kremu za sunčanje. 0
Понеси наочаре за сунце. Pon--i-s-------na-ča-e. P----- s------ n------- P-n-s- s-n-a-e n-o-a-e- ----------------------- Ponesi sunčane naočale. 0
Понеси шешир за сунце. Po---i----i---a -u---. P----- š---- z- s----- P-n-s- š-š-r z- s-n-e- ---------------------- Ponesi šešir za sunce. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? H--eš ----on--et----t-ka--u? H---- l- p------- a--------- H-ć-š l- p-n-j-t- a-t-k-r-u- ---------------------------- Hoćeš li ponijeti autokartu? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? H--e--li-p--i-et- t--ist--k- v--i-? H---- l- p------- t--------- v----- H-ć-š l- p-n-j-t- t-r-s-i-k- v-d-č- ----------------------------------- Hoćeš li ponijeti turistički vodič? 0
Хоћеш ли понети кишобран? H-ćeš li p-n---t- ----br--? H---- l- p------- k-------- H-ć-š l- p-n-j-t- k-š-b-a-? --------------------------- Hoćeš li ponijeti kišobran? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. M-sl- -- -lače--košul--- ---a--. M---- n- h----- k------- č------ M-s-i n- h-a-e- k-š-l-e- č-r-p-. -------------------------------- Misli na hlače, košulje, čarape. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Mi-l------r--ate,--emen-, sa---. M---- n- k------- r------ s----- M-s-i n- k-a-a-e- r-m-n-, s-k-e- -------------------------------- Misli na kravate, remene, sakoe. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Misl- -a -id-a----sp-vaćice ----jice. M---- n- p------- s-------- i m------ M-s-i n- p-d-a-e- s-a-a-i-e i m-j-c-. ------------------------------------- Misli na pidžame, spavaćice i majice. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Trebaš-c---l-- sa--a-e-i --zm-. T----- c------ s------ i č----- T-e-a- c-p-l-, s-n-a-e i č-z-e- ------------------------------- Trebaš cipele, sandale i čizme. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. T--b-š---ra---e- --p---i-ška-ice -a-n--t-. T----- m-------- s---- i š------ z- n----- T-e-a- m-r-m-c-, s-p-n i š-a-i-e z- n-k-e- ------------------------------------------ Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Tre--- --š-l-- če---c- -- z--- --pa--u -- z---. T----- č------ č------ z- z--- i p---- z- z---- T-e-a- č-š-l-, č-t-i-u z- z-b- i p-s-u z- z-b-. ----------------------------------------------- Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.