Рјечник

sr Ћаскање 3   »   hr Ćaskanje 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Пушите ли? Pu-i---li? P_____ l__ P-š-t- l-? ---------- Pušite li? 0
Пре да. Pr--- d-. P____ d__ P-i-e d-. --------- Prije da. 0
Али сада више не пушим. A---s--- viš- ne-p---m. A__ s___ v___ n_ p_____ A-i s-d- v-š- n- p-š-m- ----------------------- Ali sada više ne pušim. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? Smeta--i--a--a---j--pušim? S____ l_ V__ a__ j_ p_____ S-e-a l- V-m a-o j- p-š-m- -------------------------- Smeta li Vam ako ja pušim? 0
Не, апсолутно не. Ne,-a-so--t-o---. N__ a________ n__ N-, a-s-l-t-o n-. ----------------- Ne, apsolutno ne. 0
Не смета ми. N---m--a m-. N_ s____ m__ N- s-e-a m-. ------------ Ne smeta mi. 0
Хоћете ли попити нешто? Ho-ete l---op-ti -e---? H_____ l_ p_____ n_____ H-ć-t- l- p-p-t- n-š-o- ----------------------- Hoćete li popiti nešto? 0
Један коњак? J-----k---ak? J____ k______ J-d-n k-n-a-? ------------- Jedan konjak? 0
Не, радије пиво. N-, --d--- -ivo. N__ r_____ p____ N-, r-d-j- p-v-. ---------------- Ne, radije pivo. 0
Путујете ли много? Pu-uj--e--i-----o? P_______ l_ m_____ P-t-j-t- l- m-o-o- ------------------ Putujete li mnogo? 0
Да, већином су то пословна путовања. D-- v------ -u to posl-v-a---tovan-a. D__ v______ s_ t_ p_______ p_________ D-, v-ć-n-m s- t- p-s-o-n- p-t-v-n-a- ------------------------------------- Da, većinom su to poslovna putovanja. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. A-i--a-a --- ---j---- go-i----- o----u. A__ s___ s__ o____ n_ g________ o______ A-i s-d- s-o o-d-e n- g-d-š-j-m o-m-r-. --------------------------------------- Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. 0
Каква врућина! K--v--v-----a! K____ v_______ K-k-a v-u-i-a- -------------- Kakva vrućina! 0
Да, данас је стварно вруће. D-- -a--- j--st-arno---u-e. D__ d____ j_ s______ v_____ D-, d-n-s j- s-v-r-o v-u-e- --------------------------- Da, danas je stvarno vruće. 0
Хајдемо на балкон. H-j------a--a-kon. H______ n_ b______ H-j-e-o n- b-l-o-. ------------------ Hajdemo na balkon. 0
Сутра ће овде бити забава. S-t-a će o-----b--- -a--va. S____ ć_ o____ b___ z______ S-t-a ć- o-d-e b-t- z-b-v-. --------------------------- Sutra će ovdje biti zabava. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Ho-e----- - -i doći? H_____ l_ i V_ d____ H-ć-t- l- i V- d-ć-? -------------------- Hoćete li i Vi doći? 0
Да, ми смо такође позвани. Da- -i smo-t-k-đ------v-n-. D__ m_ s__ t______ p_______ D-, m- s-o t-k-đ-r p-z-a-i- --------------------------- Da, mi smo također pozvani. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…