Рјечник

sr Куповина   »   hr Kupovina

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Ја желим купити поклон. Že-im k-pi-------on. Ž---- k----- p------ Ž-l-m k-p-t- p-k-o-. -------------------- Želim kupiti poklon. 0
Али ништа превише скупо. A----ni------evi-----up-. A--- n---- p------ s----- A-i- n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------- Ali, ništa previše skupo. 0
Имате ли можда ташну? M-žd---u-n- --rb-cu? M---- r---- t------- M-ž-a r-č-u t-r-i-u- -------------------- Možda ručnu torbicu? 0
Коју боју желите? K-ju b-ju --li--? K--- b--- ž------ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite? 0
Црну, браон или белу? Crn-, --e-- -li -i--l-? C---- s---- i-- b------ C-n-, s-e-u i-i b-j-l-? ----------------------- Crnu, smeđu ili bijelu? 0
Велику или малу? V--ik- -l---alu? V----- i-- m---- V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu? 0
Могу ли видети ову? Mo-- li ---j----ovu? M--- l- v------ o--- M-g- l- v-d-e-i o-u- -------------------- Mogu li vidjeti ovu? 0
Је ли од коже? Je-l--o-a o--k--e? J- l- o-- o- k---- J- l- o-a o- k-ž-? ------------------ Je li ona od kože? 0
Или је од вештачког материјала? Ili -e-----m--tnog--ateri---a? I-- j- o- u------- m---------- I-i j- o- u-j-t-o- m-t-r-j-l-? ------------------------------ Ili je od umjetnog materijala? 0
Наравно, од коже. N-r-v-o--о- -o--. N------- о- k---- N-r-v-o- о- k-ž-. ----------------- Naravno, оd kože. 0
То је нарочито добар квалитет. T- j- --s---o -obra-k-a-ite--. T- j- p------ d---- k--------- T- j- p-s-b-o d-b-a k-a-i-e-a- ------------------------------ To je posebno dobra kvaliteta. 0
А ташна је заиста повољна. A--ij--a r-č-e ---b--- -e -t-ar-o---v--jna. A c----- r---- t------ j- s------ p-------- A c-j-n- r-č-e t-r-i-e j- s-v-r-o p-v-l-n-. ------------------------------------------- A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. 0
Ова ми се допада. S-i------s-. S---- m- s-- S-i-a m- s-. ------------ Sviđa mi se. 0
Ову ћу узети. Uz---ć- --. U--- ć- j-- U-e- ć- j-. ----------- Uzet ću je. 0
Могу ли је евентуално заменити? M--u-li------en-ua-n- -am-jenit-? M--- l- j- e--------- z---------- M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-j-n-t-? --------------------------------- Mogu li je eventualno zamijeniti? 0
Подразумева се. Podr-zum-je-- s-. P------------ s-- P-d-a-u-i-e-a s-. ----------------- Podrazumijeva se. 0
Запаковаћемо је као поклон. Upa----t -em---- -ao--o-lon. U------- ć--- j- k-- p------ U-a-i-a- ć-m- j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Upakirat ćemo jе kao poklon. 0
Тамо преко је благајна. T----p-e-- -e --a-aj--. T--- p---- j- b-------- T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.