Рјечник

sr Куповина   »   hr Kupovina

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Ја желим купити поклон. Želi---u--ti p-k--n. Ž____ k_____ p______ Ž-l-m k-p-t- p-k-o-. -------------------- Želim kupiti poklon. 0
Али ништа превише скупо. A-i, ni--a---ev-š- s----. A___ n____ p______ s_____ A-i- n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------- Ali, ništa previše skupo. 0
Имате ли можда ташну? Mo-d- ru-nu-to-bic-? M____ r____ t_______ M-ž-a r-č-u t-r-i-u- -------------------- Možda ručnu torbicu? 0
Коју боју желите? Koju b-j- ž-li-e? K___ b___ ž______ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite? 0
Црну, браон или белу? C---, sme-- -li---je-u? C____ s____ i__ b______ C-n-, s-e-u i-i b-j-l-? ----------------------- Crnu, smeđu ili bijelu? 0
Велику или малу? V-li-u -l--malu? V_____ i__ m____ V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu? 0
Могу ли видети ову? M--- -- -i---t--ovu? M___ l_ v______ o___ M-g- l- v-d-e-i o-u- -------------------- Mogu li vidjeti ovu? 0
Је ли од коже? Je li on---d----e? J_ l_ o__ o_ k____ J- l- o-a o- k-ž-? ------------------ Je li ona od kože? 0
Или је од вештачког материјала? I-i----od--mj-t--- -a-eri---a? I__ j_ o_ u_______ m__________ I-i j- o- u-j-t-o- m-t-r-j-l-? ------------------------------ Ili je od umjetnog materijala? 0
Наравно, од коже. N---vn-, ----ož-. N_______ о_ k____ N-r-v-o- о- k-ž-. ----------------- Naravno, оd kože. 0
То је нарочито добар квалитет. To -----seb-o ---r---v-----ta. T_ j_ p______ d____ k_________ T- j- p-s-b-o d-b-a k-a-i-e-a- ------------------------------ To je posebno dobra kvaliteta. 0
А ташна је заиста повољна. A-----na-ruč-e----b-ce je -----n- --vol--a. A c_____ r____ t______ j_ s______ p________ A c-j-n- r-č-e t-r-i-e j- s-v-r-o p-v-l-n-. ------------------------------------------- A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. 0
Ова ми се допада. S-iđ---i s-. S____ m_ s__ S-i-a m- s-. ------------ Sviđa mi se. 0
Ову ћу узети. Uzet ----e. U___ ć_ j__ U-e- ć- j-. ----------- Uzet ću je. 0
Могу ли је евентуално заменити? M--u ----e --en-ua-no -----eni--? M___ l_ j_ e_________ z__________ M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-j-n-t-? --------------------------------- Mogu li je eventualno zamijeniti? 0
Подразумева се. P--ra--m--e-----. P____________ s__ P-d-a-u-i-e-a s-. ----------------- Podrazumijeva se. 0
Запаковаћемо је као поклон. Up------ ćemo -е-k-----k-on. U_______ ć___ j_ k__ p______ U-a-i-a- ć-m- j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Upakirat ćemo jе kao poklon. 0
Тамо преко је благајна. T-m--------j- bl-----a. T___ p____ j_ b________ T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.