Рјечник

sr нешто желети   »   bs nešto željeti

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sedamdeset]

nešto željeti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Желите ли пушити? Ž-l--e--- -uš---? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti? 0
Желите ли играти? Ž--i-- l---le--t-? Ž_____ l_ p_______ Ž-l-t- l- p-e-a-i- ------------------ Želite li plesati? 0
Желите ли шетати? Ž-l--- -- --ta--? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati? 0
Ја желим пушити. Ja ž-----p-š---. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti. 0
Желиш ли цигарету? Že--- li-cig---t-? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu? 0
Он жели ватру. O- -el----t-u. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru. 0
Ја желим нешто пити. J--ž--i- ne-to -i-i. J_ ž____ n____ p____ J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti. 0
Ја желим нешто јести. Ja ----m-ne-to j--t-. J_ ž____ n____ j_____ J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti. 0
Ја се желим мало одморити. Ja s---el-m-m-l- --mo----. J_ s_ ž____ m___ o________ J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ja Vas -e-im-n-š---p--at-. J_ V__ ž____ n____ p______ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ja --s---l-- -- nešto-za-o---i. J_ V__ ž____ z_ n____ z________ J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. J---a--ž-li- na-n---o-pozv-t-. J_ V__ ž____ n_ n____ p_______ J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati. 0
Шта желите, молим? Š---ž-----, mo---? Š__ ž______ m_____ Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim? 0
Желите ли кафу? Ž-l--e-li---f-? Ž_____ l_ k____ Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu? 0
Или радије желите чај? I---radije -e-it- č-j? I__ r_____ ž_____ č___ I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj? 0
Ми се желимо возити кући. Mi se -e--mo voziti-kući. M_ s_ ž_____ v_____ k____ M- s- ž-l-m- v-z-t- k-ć-. ------------------------- Mi se želimo voziti kući. 0
Желите ли ви такси? Želi-- -- ---t-ks-? Ž_____ l_ v_ t_____ Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi? 0
Они желе телефонирати. On- -el--t-lef---r--i. O__ ž___ t____________ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + босански (1-100) МП3 босански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.