Рјечник

sr нешто желети   »   bs nešto željeti

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sedamdeset]

nešto željeti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Желите ли пушити? Že---- l- p-----? Želite li pušiti? 0
Желите ли играти? Že---- l- p------? Želite li plesati? 0
Желите ли шетати? Že---- l- š-----? Želite li šetati? 0
Ја желим пушити. Ja ž---- p-----. Ja želim pušiti. 0
Желиш ли цигарету? Že--- l- c-------? Želiš li cigaretu? 0
Он жели ватру. On ž--- v----. On želi vatru. 0
Ја желим нешто пити. Ja ž---- n---- p---. Ja želim nešto piti. 0
Ја желим нешто јести. Ja ž---- n---- j----. Ja želim nešto jesti. 0
Ја се желим мало одморити. Ja s- ž---- m--- o-------. Ja se želim malo odmoriti. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ja V-- ž---- n---- p-----. Ja Vas želim nešto pitati. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ja V-- ž---- z- n---- z-------. Ja Vas želim za nešto zamoliti. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Ja V-- ž---- n- n---- p------. Ja Vas želim na nešto pozvati. 0
Шта желите, молим? Št- ž------ m----? Šta želite, molim? 0
Желите ли кафу? Že---- l- k---? Želite li kafu? 0
Или радије желите чај? Il- r----- ž----- č--? Ili radije želite čaj? 0
Ми се желимо возити кући. Mi s- ž----- v----- k---. Mi se želimo voziti kući. 0
Желите ли ви такси? Že---- l- v- t----? Želite li vi taksi? 0
Они желе телефонирати. On- ž--- t-----------. Oni žele telefonirati. 0

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.