Рјечник

sr Радити   »   bs Raditi

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [pedeset i pet]

Raditi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Шта сте по занимању? Št--s-e-p--------n-u? Š__ s__ p_ z_________ Š-a s-e p- z-n-m-n-u- --------------------- Šta ste po zanimanju? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mo- m-- -e-p- -a-iman-u-dok---. M__ m__ j_ p_ z________ d______ M-j m-ž j- p- z-n-m-n-u d-k-o-. ------------------------------- Moj muž je po zanimanju doktor. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. J--r---m-po-- r-dnog --e-ena--ao me-ic--s-a se--ra. J_ r____ p___ r_____ v______ k__ m_________ s______ J- r-d-m p-l- r-d-o- v-e-e-a k-o m-d-c-n-k- s-s-r-. --------------------------------------------------- Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. 0
Ускоро ћемо добити пензију. U--oro--em- do--t- -enziju. U_____ ć___ d_____ p_______ U-k-r- ć-m- d-b-t- p-n-i-u- --------------------------- Uskoro ćemo dobiti penziju. 0
Али су порези високи. Ali -u po---i-v---k-. A__ s_ p_____ v______ A-i s- p-r-z- v-s-k-. --------------------- Ali su porezi visoki. 0
И здравствено осигурање је високо. I-----v-t-e-o--sig-ran-e je-v---ko. I z__________ o_________ j_ v______ I z-r-v-t-e-o o-i-u-a-j- j- v-s-k-. ----------------------------------- I zdravstveno osiguranje je visoko. 0
Шта желиш једном постати? Št--ž-l-š -ed----posta--? Š__ ž____ j_____ p_______ Š-a ž-l-š j-d-o- p-s-a-i- ------------------------- Šta želiš jednom postati? 0
Ја желим постати инжењер. Ja--e--m-po--at----ž-nje-. J_ ž____ p______ i________ J- ž-l-m p-s-a-i i-ž-n-e-. -------------------------- Ja želim postati inženjer. 0
Желим да студирам на универзитету. Ž-l-m---u-i-at- -a u-i-----t---. Ž____ s________ n_ u____________ Ž-l-m s-u-i-a-i n- u-i-e-z-t-t-. -------------------------------- Želim studirati na univerzitetu. 0
Ја сам приправник. J----m---ip--vn-k. J_ s__ p__________ J- s-m p-i-r-v-i-. ------------------ Ja sam pripravnik. 0
Ја не зарађујем много. Ja-n- za--đujem--n--o. J_ n_ z________ m_____ J- n- z-r-đ-j-m m-o-o- ---------------------- Ja ne zarađujem mnogo. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Odrađ-j-m pr-p-a---č---s--ž-- --os----st-u. O________ p___________ s___ u i____________ O-r-đ-j-m p-i-r-v-i-k- s-a- u i-o-t-a-s-v-. ------------------------------------------- Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. 0
Ово је мој шеф. O---j--mo- š--. O__ j_ m__ š___ O-o j- m-j š-f- --------------- Ovo je moj šef. 0
Имам драге колеге. I--m-d-ag--k--ege. I___ d____ k______ I-a- d-a-e k-l-g-. ------------------ Imam drage kolege. 0
У подне увек идемо у кантину. U p------demo-uv---k-- kantin-. U p____ i____ u_____ u k_______ U p-d-e i-e-o u-i-e- u k-n-i-u- ------------------------------- U podne idemo uvijek u kantinu. 0
Ја тражим радно место. Ja t-a-i--radn- -j---o. J_ t_____ r____ m______ J- t-a-i- r-d-o m-e-t-. ----------------------- Ja tražim radno mjesto. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ja-s-m-v---g--in--dana-n--ap--l-n-/--a. J_ s__ v__ g_____ d___ n_________ / -__ J- s-m v-ć g-d-n- d-n- n-z-p-s-e- / --. --------------------------------------- Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. 0
У овој земљи има превише незапослених. U---oj z-ml-i-------no n-zap---e---. U o___ z_____ i__ p___ n____________ U o-o- z-m-j- i-a p-n- n-z-p-s-e-i-. ------------------------------------ U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?