Рјечник

sr Радити   »   bs Raditi

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [pedeset i pet]

Raditi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски босански Игра Више
Шта сте по занимању? Št--ste -o --niman-u? Š-- s-- p- z--------- Š-a s-e p- z-n-m-n-u- --------------------- Šta ste po zanimanju? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-j m-- j-------n-manj--d-k-or. M-- m-- j- p- z-------- d------ M-j m-ž j- p- z-n-m-n-u d-k-o-. ------------------------------- Moj muž je po zanimanju doktor. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Ja -a-i- p--- --d--g--r--ena --- -edic-n--- s--tra. J- r---- p--- r----- v------ k-- m--------- s------ J- r-d-m p-l- r-d-o- v-e-e-a k-o m-d-c-n-k- s-s-r-. --------------------------------------------------- Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. 0
Ускоро ћемо добити пензију. U-k-ro-ćem----b--i -e--i--. U----- ć--- d----- p------- U-k-r- ć-m- d-b-t- p-n-i-u- --------------------------- Uskoro ćemo dobiti penziju. 0
Али су порези високи. A-i-s- --r-z- v-s---. A-- s- p----- v------ A-i s- p-r-z- v-s-k-. --------------------- Ali su porezi visoki. 0
И здравствено осигурање је високо. I zd----t-en--o-i--r-n---j-----ok-. I z---------- o--------- j- v------ I z-r-v-t-e-o o-i-u-a-j- j- v-s-k-. ----------------------------------- I zdravstveno osiguranje je visoko. 0
Шта желиш једном постати? Št- ž-li--j--no- ----a-i? Š-- ž---- j----- p------- Š-a ž-l-š j-d-o- p-s-a-i- ------------------------- Šta želiš jednom postati? 0
Ја желим постати инжењер. Ja-že--m--o-t-t- --že--e-. J- ž---- p------ i-------- J- ž-l-m p-s-a-i i-ž-n-e-. -------------------------- Ja želim postati inženjer. 0
Желим да студирам на универзитету. Že--m--tudi-ati -a u-i--rzite-u. Ž---- s-------- n- u------------ Ž-l-m s-u-i-a-i n- u-i-e-z-t-t-. -------------------------------- Želim studirati na univerzitetu. 0
Ја сам приправник. J--s---p-ipr-v-ik. J- s-- p---------- J- s-m p-i-r-v-i-. ------------------ Ja sam pripravnik. 0
Ја не зарађујем много. J- ----a---u-em--no-o. J- n- z-------- m----- J- n- z-r-đ-j-m m-o-o- ---------------------- Ja ne zarađujem mnogo. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. O-rađuj-m ---p-avn--k----a--u-i--str-n--v-. O-------- p----------- s--- u i------------ O-r-đ-j-m p-i-r-v-i-k- s-a- u i-o-t-a-s-v-. ------------------------------------------- Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. 0
Ово је мој шеф. O-- je-moj--e-. O-- j- m-- š--- O-o j- m-j š-f- --------------- Ovo je moj šef. 0
Имам драге колеге. Im----rage--ol---. I--- d---- k------ I-a- d-a-e k-l-g-. ------------------ Imam drage kolege. 0
У подне увек идемо у кантину. U---dne idemo uvij-k --kan---u. U p---- i---- u----- u k------- U p-d-e i-e-o u-i-e- u k-n-i-u- ------------------------------- U podne idemo uvijek u kantinu. 0
Ја тражим радно место. J---ražim-r--n- --es--. J- t----- r---- m------ J- t-a-i- r-d-o m-e-t-. ----------------------- Ja tražim radno mjesto. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ja s-m-već g--in- -a---n--a-o-l-n ---a. J- s-- v-- g----- d--- n--------- / --- J- s-m v-ć g-d-n- d-n- n-z-p-s-e- / --. --------------------------------------- Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. 0
У овој земљи има превише незапослених. U o--- ---l-i--ma pu-- -eza---len-h. U o--- z----- i-- p--- n------------ U o-o- z-m-j- i-a p-n- n-z-p-s-e-i-. ------------------------------------ U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?