Рјечник

sr Чишћење куће   »   uk Прибирання в домі

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [вісімнадцять]

18 [visimnadtsyatʹ]

Прибирання в домі

[Prybyrannya v domi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Данас је субота. С-ог-д-----бо-а. С------- с------ С-о-о-н- с-б-т-. ---------------- Сьогодні субота. 0
Sʹoh---i-s--ot-. S------- s------ S-o-o-n- s-b-t-. ---------------- Sʹohodni subota.
Данас имамо времена. С-о----і ми м---о --с. С------- м- м---- ч--- С-о-о-н- м- м-є-о ч-с- ---------------------- Сьогодні ми маємо час. 0
Sʹo--dn---y--a-e-o c--s. S------- m- m----- c---- S-o-o-n- m- m-y-m- c-a-. ------------------------ Sʹohodni my mayemo chas.
Данас чистимо стан. Сьо-о-н- ми п--би-а--о--ва-----. С------- м- п--------- к-------- С-о-о-н- м- п-и-и-а-м- к-а-т-р-. -------------------------------- Сьогодні ми прибираємо квартиру. 0
S---o--i-my --y-----e-o -va-----. S------- m- p---------- k-------- S-o-o-n- m- p-y-y-a-e-o k-a-t-r-. --------------------------------- Sʹohodni my prybyrayemo kvartyru.
Ја чистим купатило. Я пр---р---ва----к-мн-ту. Я п------- в---- к------- Я п-и-и-а- в-н-у к-м-а-у- ------------------------- Я прибираю ванну кімнату. 0
YA-p--b----u -an------n---. Y- p-------- v---- k------- Y- p-y-y-a-u v-n-u k-m-a-u- --------------------------- YA prybyrayu vannu kimnatu.
Мој муж пере ауто. М-й--о--вік---є-а-том-бі-ь. М-- ч------ м-- а---------- М-й ч-л-в-к м-є а-т-м-б-л-. --------------------------- Мій чоловік миє автомобіль. 0
Mi-- c----------y--a---mo-i-ʹ. M--- c------- m--- a---------- M-y- c-o-o-i- m-y- a-t-m-b-l-. ------------------------------ Miy̆ cholovik myye avtomobilʹ.
Деца перу бицикла. Д-т- ----------ло-ипе-и. Д--- ч------ в---------- Д-т- ч-с-я-ь в-л-с-п-д-. ------------------------ Діти чистять велосипеди. 0
D--y -hys-yat- --l-s-ped-. D--- c-------- v---------- D-t- c-y-t-a-ʹ v-l-s-p-d-. -------------------------- Dity chystyatʹ velosypedy.
Бака залива цвеће. Баб-с- -о----- к--т-. Б----- п------ к----- Б-б-с- п-л-в-є к-і-и- --------------------- Бабуся поливає квіти. 0
Ba-us-a po-yva-e --i--. B------ p------- k----- B-b-s-a p-l-v-y- k-i-y- ----------------------- Babusya polyvaye kvity.
Деца поспремају дечију собу. Діти-пр----аю-ь---т---------т-. Д--- п--------- д----- к------- Д-т- п-и-и-а-т- д-т-ч- к-м-а-у- ------------------------------- Діти прибирають дитячу кімнату. 0
D--y -------yu-ʹ dyt-a--- kimn-t-. D--- p---------- d------- k------- D-t- p-y-y-a-u-ʹ d-t-a-h- k-m-a-u- ---------------------------------- Dity prybyrayutʹ dytyachu kimnatu.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Мі- ч--ов-к при--рає --ій--ис-м-ви--сті-. М-- ч------ п------- с--- п-------- с---- М-й ч-л-в-к п-и-и-а- с-і- п-с-м-в-й с-і-. ----------------------------------------- Мій чоловік прибирає свій письмовий стіл. 0
M-y---holo--k p--by--y--s-i-̆ -ysʹ--v--- ---l. M--- c------- p-------- s---- p--------- s---- M-y- c-o-o-i- p-y-y-a-e s-i-̆ p-s-m-v-y- s-i-. ---------------------------------------------- Miy̆ cholovik prybyraye sviy̆ pysʹmovyy̆ stil.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Я к-а-у -і-и--- в -рал-н- ----ну. Я к---- б------ в п------ м------ Я к-а-у б-л-з-у в п-а-ь-у м-ш-н-. --------------------------------- Я кладу білизну в пральну машину. 0
Y--kl-d- --lyzn- v ---lʹ-- ma----u. Y- k---- b------ v p------ m------- Y- k-a-u b-l-z-u v p-a-ʹ-u m-s-y-u- ----------------------------------- YA kladu bilyznu v pralʹnu mashynu.
Ја простирем веш. Я--і----біли-ну. Я в---- б------- Я в-ш-ю б-л-з-у- ---------------- Я вішаю білизну. 0
Y- v----yu b-l-z--. Y- v------ b------- Y- v-s-a-u b-l-z-u- ------------------- YA vishayu bilyznu.
Ја пеглам веш. Я -ра-ую біл----. Я п----- б------- Я п-а-у- б-л-з-у- ----------------- Я прасую білизну. 0
Y---ra--y----l-zn-. Y- p------ b------- Y- p-a-u-u b-l-z-u- ------------------- YA prasuyu bilyznu.
Прозори су прљави. В--н--б-удн-. В---- б------ В-к-а б-у-н-. ------------- Вікна брудні. 0
V-k-- b--d-i. V---- b------ V-k-a b-u-n-. ------------- Vikna brudni.
Под је прљав. П-дл-га ---д--. П------ б------ П-д-о-а б-у-н-. --------------- Підлога брудна. 0
Pi-loha --u--a. P------ b------ P-d-o-a b-u-n-. --------------- Pidloha brudna.
Посуђе је прљаво. По-уд--р----й. П---- б------- П-с-д б-у-н-й- -------------- Посуд брудний. 0
P---- bru--yy̆. P---- b-------- P-s-d b-u-n-y-. --------------- Posud brudnyy̆.
Ко чисти прозоре? Х-о--иє---к-а? Х-- м-- в----- Х-о м-є в-к-а- -------------- Хто миє вікна? 0
K--o -y-e-vi---? K--- m--- v----- K-t- m-y- v-k-a- ---------------- Khto myye vikna?
Ко усисава прашину? Х-- -и-o-оси-ь? Х-- п---------- Х-о п-л-с-с-т-? --------------- Хто пилoсосить? 0
K--o---loso--t-? K--- p---------- K-t- p-l-s-s-t-? ---------------- Khto pylososytʹ?
Ко пере посуђе? Хто м-є ---у-? Х-- м-- п----- Х-о м-є п-с-д- -------------- Хто миє посуд? 0
Kh-- -y---posu-? K--- m--- p----- K-t- m-y- p-s-d- ---------------- Khto myye posud?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!