Рјечник

sr Чишћење куће   »   am ቤት ጽዳት

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [አስራ ስምንት]

18 [አስራ ስምንት]

ቤት ጽዳት

[የቤት ጽዳት]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Данас је субота. ዛሬ ቅ-- ነ-። ዛሬ ቅዳሜ ነው። 0
የ-- ጽ-- የቤ- ጽ-ት የቤት ጽዳት የ-ት ጽ-ት -------
Данас имамо времена. ዛሬ እ- ጊ- አ--። ዛሬ እኛ ጊዜ አለን። 0
ዛ- ቅ-- ነ-። ዛሬ ቅ-- ነ-። ዛሬ ቅዳሜ ነው። ዛ- ቅ-ሜ ነ-። ---------።
Данас чистимо стан. ዛሬ እ- ቤ- እ-----። ዛሬ እኛ ቤት እናፀዳለን። 0
ዛ- ቅ-- ነ-። ዛሬ ቅ-- ነ-። ዛሬ ቅዳሜ ነው። ዛ- ቅ-ሜ ነ-። ---------።
Ја чистим купатило. እኔ መ---- ቤ-- እ---- ነ-። እኔ መታጠቢያ ቤቱን እያፀዳው ነው። 0
ዛ- እ- ጊ- አ--። ዛሬ እ- ጊ- አ--። ዛሬ እኛ ጊዜ አለን። ዛ- እ- ጊ- አ-ን። ------------።
Мој муж пере ауто. የእ- ባ- መ-- እ--- ነው የእኔ ባል መኪና እያጠበ ነው 0
ዛ- እ- ጊ- አ--። ዛሬ እ- ጊ- አ--። ዛሬ እኛ ጊዜ አለን። ዛ- እ- ጊ- አ-ን። ------------።
Деца перу бицикла. ልጆ- ሳ----- እ--- ና--። ልጆቹ ሳይክሎችን እያፀዱ ናቸው። 0
ዛ- እ- ቤ- እ-----። ዛሬ እ- ቤ- እ-----። ዛሬ እኛ ቤት እናፀዳለን። ዛ- እ- ቤ- እ-ፀ-ለ-። ---------------።
Бака залива цвеће. ሴት አ-- አ---- ው- እ---- ነ-። ሴት አያቴ አበቦቹን ውሃ እያጠጣች ነው። 0
ዛ- እ- ቤ- እ-----። ዛሬ እ- ቤ- እ-----። ዛሬ እኛ ቤት እናፀዳለን። ዛ- እ- ቤ- እ-ፀ-ለ-። ---------------።
Деца поспремају дечију собу. ልጆ- የ---- ክ-- እ--- ና--። ልጆቹ የልጆችን ክፍል እያጸዱ ናቸው። 0
እ- መ---- ቤ-- እ---- ነ-። እኔ መ---- ቤ-- እ---- ነ-። እኔ መታጠቢያ ቤቱን እያፀዳው ነው። እ- መ-ጠ-ያ ቤ-ን እ-ፀ-ው ነ-። ---------------------።
Мој муж поспрема свој писаћи сто. ባሌ የ--- ጠ--- እ--- ነ-። ባሌ የራሱን ጠረዼዛ እያፀዳ ነው። 0
እ- መ---- ቤ-- እ---- ነ-። እኔ መ---- ቤ-- እ---- ነ-። እኔ መታጠቢያ ቤቱን እያፀዳው ነው። እ- መ-ጠ-ያ ቤ-ን እ-ፀ-ው ነ-። ---------------------።
Ја стављам веш у машину за прање веша. እኔ ል---- ማ--- ማ-- ው-- እ----- ነ-። እኔ ልብሶቹን ማጠቢያ ማሽን ውስጥ እያስገባው ነው። 0
የ-- ባ- መ-- እ--- ነ- የእ- ባ- መ-- እ--- ነው የእኔ ባል መኪና እያጠበ ነው የ-ኔ ባ- መ-ና እ-ጠ- ነ- ------------------
Ја простирем веш. እኔ ል-- እ---- ነ-። እኔ ልብስ እያሰጣው ነው። 0
የ-- ባ- መ-- እ--- ነ- የእ- ባ- መ-- እ--- ነው የእኔ ባል መኪና እያጠበ ነው የ-ኔ ባ- መ-ና እ-ጠ- ነ- ------------------
Ја пеглам веш. እኔ ል---- እ------ ነ-። እኔ ልብሶቹን እየተኮስኩኝ ነው። 0
ል-- ሳ----- እ--- ና--። ልጆ- ሳ----- እ--- ና--። ልጆቹ ሳይክሎችን እያፀዱ ናቸው። ል-ቹ ሳ-ክ-ች- እ-ፀ- ና-ው። -------------------።
Прозори су прљави. መስ--- ቆ-- ና--። መስኮቶቹ ቆሻሻ ናቸው። 0
ል-- ሳ----- እ--- ና--። ልጆ- ሳ----- እ--- ና--። ልጆቹ ሳይክሎችን እያፀዱ ናቸው። ል-ቹ ሳ-ክ-ች- እ-ፀ- ና-ው። -------------------።
Под је прљав. ወለ- ቆ-- ነ-። ወለሉ ቆሻሻ ነው። 0
ሴ- አ-- አ---- ው- እ---- ነ-። ሴት አ-- አ---- ው- እ---- ነ-። ሴት አያቴ አበቦቹን ውሃ እያጠጣች ነው። ሴ- አ-ቴ አ-ቦ-ን ው- እ-ጠ-ች ነ-። ------------------------።
Посуђе је прљаво. መመ--- እ-- ቆ-- ነ-። መመገቢያ እቃው ቆሻሻ ነው። 0
ሴ- አ-- አ---- ው- እ---- ነ-። ሴት አ-- አ---- ው- እ---- ነ-። ሴት አያቴ አበቦቹን ውሃ እያጠጣች ነው። ሴ- አ-ቴ አ-ቦ-ን ው- እ-ጠ-ች ነ-። ------------------------።
Ко чисти прозоре? መስ---- የ----- ማ- ነ-? መስኮቶቹን የሚያጸዳው ማን ነው? 0
ል-- የ---- ክ-- እ--- ና--። ልጆ- የ---- ክ-- እ--- ና--። ልጆቹ የልጆችን ክፍል እያጸዱ ናቸው። ል-ቹ የ-ጆ-ን ክ-ል እ-ጸ- ና-ው። ----------------------።
Ко усисава прашину? ወለ--- የ----- ማ- ነ-? ወለሉንስ የሚጠርገው ማን ነው? 0
ል-- የ---- ክ-- እ--- ና--። ልጆ- የ---- ክ-- እ--- ና--። ልጆቹ የልጆችን ክፍል እያጸዱ ናቸው። ል-ቹ የ-ጆ-ን ክ-ል እ-ጸ- ና-ው። ----------------------።
Ко пере посуђе? መመ--- እ---- የ----- ማ- ነ-? መመገቢያ እቃውንስ የሚያጥበው ማን ነው? 0
ባ- የ--- ጠ--- እ--- ነ-። ባሌ የ--- ጠ--- እ--- ነ-። ባሌ የራሱን ጠረዼዛ እያፀዳ ነው። ባ- የ-ሱ- ጠ-ዼ- እ-ፀ- ነ-። --------------------።

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!