Рјечник

sr Чишћење куће   »   em House cleaning

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [eighteen]

House cleaning

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Данас је субота. To--- i---at-r-a-. T---- i- S-------- T-d-y i- S-t-r-a-. ------------------ Today is Saturday. 0
Данас имамо времена. W---ave-t-m--t--a-. W- h--- t--- t----- W- h-v- t-m- t-d-y- ------------------- We have time today. 0
Данас чистимо стан. We---- c---ni-- t-- --ar-m--t-to--y. W- a-- c------- t-- a-------- t----- W- a-e c-e-n-n- t-e a-a-t-e-t t-d-y- ------------------------------------ We are cleaning the apartment today. 0
Ја чистим купатило. I ---clean-n----e b-t-r---. I a- c------- t-- b-------- I a- c-e-n-n- t-e b-t-r-o-. --------------------------- I am cleaning the bathroom. 0
Мој муж пере ауто. M- hus-and----w--hin---he ca-. M- h------ i- w------ t-- c--- M- h-s-a-d i- w-s-i-g t-e c-r- ------------------------------ My husband is washing the car. 0
Деца перу бицикла. Th--chi---en a-e c-e---n----e---c---e-. T-- c------- a-- c------- t-- b-------- T-e c-i-d-e- a-e c-e-n-n- t-e b-c-c-e-. --------------------------------------- The children are cleaning the bicycles. 0
Бака залива цвеће. G-----a -s---ter--------flowe--. G------ i- w------- t-- f------- G-a-d-a i- w-t-r-n- t-e f-o-e-s- -------------------------------- Grandma is watering the flowers. 0
Деца поспремају дечију собу. T-e children---e c-----n------h----i----n’--room. T-- c------- a-- c------- u- t-- c--------- r---- T-e c-i-d-e- a-e c-e-n-n- u- t-e c-i-d-e-’- r-o-. ------------------------------------------------- The children are cleaning up the children’s room. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M- h-sban---s--idyi-- u--h-- desk. M- h------ i- t------ u- h-- d---- M- h-s-a-d i- t-d-i-g u- h-s d-s-. ---------------------------------- My husband is tidying up his desk. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. I-----u----g--h---a-ndr- ---t-e wa-hi-g --chi--. I a- p------ t-- l------ i- t-- w------ m------- I a- p-t-i-g t-e l-u-d-y i- t-e w-s-i-g m-c-i-e- ------------------------------------------------ I am putting the laundry in the washing machine. 0
Ја простирем веш. I am --n-in- -p-t-e la-----. I a- h------ u- t-- l------- I a- h-n-i-g u- t-e l-u-d-y- ---------------------------- I am hanging up the laundry. 0
Ја пеглам веш. I am --o-i----he---o---s. I a- i------ t-- c------- I a- i-o-i-g t-e c-o-h-s- ------------------------- I am ironing the clothes. 0
Прозори су прљави. T-e-w-n--ws--re--irty. T-- w------ a-- d----- T-e w-n-o-s a-e d-r-y- ---------------------- The windows are dirty. 0
Под је прљав. The--lo---i- d--ty. T-- f---- i- d----- T-e f-o-r i- d-r-y- ------------------- The floor is dirty. 0
Посуђе је прљаво. Th--di-h-s-a-- dir-y. T-- d----- a-- d----- T-e d-s-e- a-e d-r-y- --------------------- The dishes are dirty. 0
Ко чисти прозоре? W-o-w--h-s --e --nd---? W-- w----- t-- w------- W-o w-s-e- t-e w-n-o-s- ----------------------- Who washes the windows? 0
Ко усисава прашину? Who----s--h- vac-u--n-? W-- d--- t-- v--------- W-o d-e- t-e v-c-u-i-g- ----------------------- Who does the vacuuming? 0
Ко пере посуђе? Wh- --es---e dish--? W-- d--- t-- d------ W-o d-e- t-e d-s-e-? -------------------- Who does the dishes? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!