Рјечник

sr Чишћење куће   »   he ‫ניקוי הבית‬

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

‫18 [שמונה עשרה]‬

18 [shmoneh essreh]

‫ניקוי הבית‬

[niqui habait]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Данас је субота. ‫-------ם -בת-‬ ‫---- י-- ש---- ‫-י-ם י-ם ש-ת-‬ --------------- ‫היום יום שבת.‬ 0
h-yom---m-s-ab-t. h---- y-- s------ h-y-m y-m s-a-a-. ----------------- hayom yom shabat.
Данас имамо времена. ‫-יום י- לנ- --ן-‬ ‫---- י- ל-- ז---- ‫-י-ם י- ל-ו ז-ן-‬ ------------------ ‫היום יש לנו זמן.‬ 0
h---m yes----nu ---n. h---- y--- l--- z---- h-y-m y-s- l-n- z-a-. --------------------- hayom yesh lanu zman.
Данас чистимо стан. ‫ה-ו--א-ח-ו-מ-ק-- א- -----‬ ‫---- א---- מ---- א- ה----- ‫-י-ם א-ח-ו מ-ק-ם א- ה-י-.- --------------------------- ‫היום אנחנו מנקים את הבית.‬ 0
ha-o- -n---u-----q-m -- --bai-. h---- a----- m------ e- h------ h-y-m a-a-n- m-n-q-m e- h-b-i-. ------------------------------- hayom anaxnu menaqim et habait.
Ја чистим купатило. ‫אנ- -נק-----חדר--אמבט-ה-‬ ‫--- מ--- א- ח-- ה-------- ‫-נ- מ-ק- א- ח-ר ה-מ-ט-ה-‬ -------------------------- ‫אני מנקה את חדר האמבטיה.‬ 0
a-i-m--a--h-men---- e- xada---a'a---tia-. a-- m-------------- e- x---- h----------- a-i m-n-q-h-m-n-q-h e- x-d-r h-'-m-a-i-h- ----------------------------------------- ani menaqeh/menaqah et xadar ha'ambatiah.
Мој муж пере ауто. ‫ב--- ר--ץ -- ה-כונ--.‬ ‫---- ר--- א- ה-------- ‫-ע-י ר-ח- א- ה-כ-נ-ת-‬ ----------------------- ‫בעלי רוחץ את המכונית.‬ 0
b-'a-i ro---s e--h---k-oni-. b----- r----- e- h---------- b-'-l- r-x-t- e- h-m-k-o-i-. ---------------------------- ba'ali roxets et hamekhonit.
Деца перу бицикла. ‫-י--י- -נ--ם ---ה--פ-י-ם-‬ ‫------ מ---- א- ה--------- ‫-י-ד-ם מ-ק-ם א- ה-ו-נ-י-.- --------------------------- ‫הילדים מנקים את האופניים.‬ 0
h---lad-- --------e---a-o-a-a-m. h-------- m------ e- h---------- h-y-l-d-m m-n-q-m e- h-'-f-n-i-. -------------------------------- hayeladim menaqim et ha'ofanaim.
Бака залива цвеће. ‫--תא-משק- -- -פ----.‬ ‫---- מ--- א- ה------- ‫-ב-א מ-ק- א- ה-ר-י-.- ---------------------- ‫סבתא משקה את הפרחים.‬ 0
s---a-----qah--t ha-r--im. s---- m------ e- h-------- s-v-a m-s-q-h e- h-p-a-i-. -------------------------- savta mashqah et hapraxim.
Деца поспремају дечију собу. ‫ה--די--מסד-----ת-חדר -י-----‬ ‫------ מ----- א- ח-- ה------- ‫-י-ד-ם מ-ד-י- א- ח-ר ה-ל-י-.- ------------------------------ ‫הילדים מסדרים את חדר הילדים.‬ 0
ha-e-adi-----a-r---et ---a- ha--ladi-. h-------- m------- e- x---- h--------- h-y-l-d-m m-s-d-i- e- x-d-r h-y-l-d-m- -------------------------------------- hayeladim mesadrim et xadar hayeladim.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. ‫בע-י --ד--א- שולח- -כ-----ש-ו-‬ ‫---- מ--- א- ש---- ה----- ש---- ‫-ע-י מ-ד- א- ש-ל-ן ה-ת-ב- ש-ו-‬ -------------------------------- ‫בעלי מסדר את שולחן הכתיבה שלו.‬ 0
b-'--- --s-der -- -hu--a----k-ivah-s-e-o. b----- m------ e- s------ h------- s----- b-'-l- m-s-d-r e- s-u-x-n h-k-i-a- s-e-o- ----------------------------------------- ba'ali mesader et shulxan haktivah shelo.
Ја стављам веш у машину за прање веша. ‫-נ- -ם-/-- ----כבי-ה-במכו-- ----ה-‬ ‫--- ש- / ה א- ה----- ב----- כ------ ‫-נ- ש- / ה א- ה-ב-ס- ב-כ-נ- כ-י-ה-‬ ------------------------------------ ‫אני שם / ה את הכביסה במכונת כביסה.‬ 0
a-i -sam/s---eh--t --k-is----im--o--- kvisah. a-- s---------- e- h------- b-------- k------ a-i s-a-/-s-m-h e- h-k-i-a- b-m-h-n-t k-i-a-. --------------------------------------------- ani ssam/ssameh et hakvisah bimkhonat kvisah.
Ја простирем веш. ‫א---תו-ה -----ב-סה-‬ ‫--- ת--- א- ה------- ‫-נ- ת-ל- א- ה-ב-ס-.- --------------------- ‫אני תולה את הכביסה.‬ 0
a-- toleh/to--h et -ak-i-a-. a-- t---------- e- h-------- a-i t-l-h-t-l-h e- h-k-i-a-. ---------------------------- ani toleh/tolah et hakvisah.
Ја пеглам веш. ‫--י -ג-- - צת -- ---ד---הנק----‬ ‫--- מ--- / צ- א- ה----- ה------- ‫-נ- מ-ה- / צ- א- ה-ג-י- ה-ק-י-.- --------------------------------- ‫אני מגהץ / צת את הבגדים הנקיים.‬ 0
a-i megah-ts/---ahe--e--et ---ga-i---an-qii-. a-- m------------------ e- h------- h-------- a-i m-g-h-t-/-e-a-e-s-t e- h-b-a-i- h-n-q-i-. --------------------------------------------- ani megahets/megahetset et habgadim haneqiim.
Прозори су прљави. ‫ה-לונ-- מ--כלכ-ם-‬ ‫------- מ--------- ‫-ח-ו-ו- מ-ו-ל-י-.- ------------------- ‫החלונות מלוכלכים.‬ 0
ha-a-on-t me-u---ak-i-. h-------- m------------ h-x-l-n-t m-l-k-l-k-i-. ----------------------- haxalonot melukhlakhim.
Под је прљав. ‫הרצ-- מל---כ-.‬ ‫----- מ-------- ‫-ר-פ- מ-ו-ל-ת-‬ ---------------- ‫הרצפה מלוכלכת.‬ 0
ha---s--h-me-ukhl-k--t. h-------- m------------ h-r-t-p-h m-l-k-l-k-e-. ----------------------- haritspah melukhlekhet.
Посуђе је прљаво. ‫הכ--ם--לו--כים-‬ ‫----- מ--------- ‫-כ-י- מ-ו-ל-י-.- ----------------- ‫הכלים מלוכלכים.‬ 0
h-ke--m-----k--akhi-. h------ m------------ h-k-l-m m-l-k-l-k-i-. --------------------- hakelim melukhlakhim.
Ко чисти прозоре? ‫----נקה א- הח-ו-ות?‬ ‫-- מ--- א- ה-------- ‫-י מ-ק- א- ה-ל-נ-ת-‬ --------------------- ‫מי מנקה את החלונות?‬ 0
mi--e----h et --xa--not? m- m------ e- h--------- m- m-n-q-h e- h-x-l-n-t- ------------------------ mi menaqeh et haxalonot?
Ко усисава прашину? ‫מ- ש----א-ק-‬ ‫-- ש--- א---- ‫-י ש-א- א-ק-‬ -------------- ‫מי שואב אבק?‬ 0
mi-s--'ev-a-aq? m- s----- a---- m- s-o-e- a-a-? --------------- mi sho'ev avaq?
Ко пере посуђе? ‫מ- -ו----- ה-ל-ם?‬ ‫-- ש--- א- ה------ ‫-י ש-ט- א- ה-ל-ם-‬ ------------------- ‫מי שוטף את הכלים?‬ 0
mi-s--tef-e--h-kel--? m- s----- e- h------- m- s-o-e- e- h-k-l-m- --------------------- mi shotef et hakelim?

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!