Рјечник

sr Чишћење куће   »   it Pulizie di casa

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [diciotto]

Pulizie di casa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Данас је субота. Og-- è--abato. O___ è s______ O-g- è s-b-t-. -------------- Oggi è sabato. 0
Данас имамо времена. Oggi-ab-ia-o-tempo. O___ a______ t_____ O-g- a-b-a-o t-m-o- ------------------- Oggi abbiamo tempo. 0
Данас чистимо стан. Og-- p--i-----’-ppa-ta-----. O___ p______ l______________ O-g- p-l-a-o l-a-p-r-a-e-t-. ---------------------------- Oggi puliamo l’appartamento. 0
Ја чистим купатило. I--pu---co il-ba---. I_ p______ i_ b_____ I- p-l-s-o i- b-g-o- -------------------- Io pulisco il bagno. 0
Мој муж пере ауто. M-o-mar-t------s---l-----c-i---/-l-au--. M__ m_____ p______ l_ m_______ / l______ M-o m-r-t- p-l-s-e l- m-c-h-n- / l-a-t-. ---------------------------------------- Mio marito pulisce la macchina / l’auto. 0
Деца перу бицикла. I --mb----pu-isco-------icicle---. I b______ p________ l_ b__________ I b-m-i-i p-l-s-o-o l- b-c-c-e-t-. ---------------------------------- I bambini puliscono le biciclette. 0
Бака залива цвеће. La--onn- a--af--- i--iori. L_ n____ a_______ i f_____ L- n-n-a a-n-f-i- i f-o-i- -------------------------- La nonna annaffia i fiori. 0
Деца поспремају дечију собу. I -ambi-i---tt----i- -r--n---a---ro-s--nz-. I b______ m______ i_ o_____ l_ l___ s______ I b-m-i-i m-t-o-o i- o-d-n- l- l-r- s-a-z-. ------------------------------------------- I bambini mettono in ordine la loro stanza. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M-o ma-it- mette -n ordi---l- su------va--a. M__ m_____ m____ i_ o_____ l_ s__ s_________ M-o m-r-t- m-t-e i- o-d-n- l- s-a s-r-v-n-a- -------------------------------------------- Mio marito mette in ordine la sua scrivania. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. M--t--l--b--nc-e-i---ell- --v---i-e. M____ l_ b_________ n____ l_________ M-t-o l- b-a-c-e-i- n-l-a l-v-t-i-e- ------------------------------------ Metto la biancheria nella lavatrice. 0
Ја простирем веш. S--nd- il-bucat-. S_____ i_ b______ S-e-d- i- b-c-t-. ----------------- Stendo il bucato. 0
Ја пеглам веш. S-i-o l- b-a-----ia. S____ l_ b__________ S-i-o l- b-a-c-e-i-. -------------------- Stiro la biancheria. 0
Прозори су прљави. Le -in-s--- s--- s-or--e. L_ f_______ s___ s_______ L- f-n-s-r- s-n- s-o-c-e- ------------------------- Le finestre sono sporche. 0
Под је прљав. Il pav-m-nto-è-sp-rc-. I_ p________ è s______ I- p-v-m-n-o è s-o-c-. ---------------------- Il pavimento è sporco. 0
Посуђе је прљаво. L- --o-ig-i- s--o-sp--ch-. L_ s________ s___ s_______ L- s-o-i-l-e s-n- s-o-c-e- -------------------------- Le stoviglie sono sporche. 0
Ко чисти прозоре? Chi pu----e l--fi------? C__ p______ l_ f________ C-i p-l-s-e l- f-n-s-r-? ------------------------ Chi pulisce le finestre? 0
Ко усисава прашину? Ch----o-v-ra--- C-i -ass- --a--ira--lv-re? C__ s________ / C__ p____ l_______________ C-i s-o-v-r-? / C-i p-s-a l-a-p-r-p-l-e-e- ------------------------------------------ Chi spolvera? / Chi passa l’aspirapolvere? 0
Ко пере посуђе? C-i---va---p--t--? C__ l___ i p______ C-i l-v- i p-a-t-? ------------------ Chi lava i piatti? 0

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!