Рјечник

sr Чишћење куће   »   ka სახლის დალაგება

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [თვრამეტი]

18 [tvramet\'i]

სახლის დალაგება

[sakhlis dalageba]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Данас је субота. დ-ე- -ა-ა-ი-. დღეს შაბათია. დ-ე- შ-ბ-თ-ა- ------------- დღეს შაბათია. 0
dghes --a-a-i-. dghes shabatia. d-h-s s-a-a-i-. --------------- dghes shabatia.
Данас имамо времена. დ-ეს --ო გ---ვს. დღეს დრო გვაქვს. დ-ე- დ-ო გ-ა-ვ-. ---------------- დღეს დრო გვაქვს. 0
dg----d-- g-----. dghes dro gvakvs. d-h-s d-o g-a-v-. ----------------- dghes dro gvakvs.
Данас чистимо стан. დ-ეს ---ა- -ალ-----. დღეს ბინას ვალაგებთ. დ-ე- ბ-ნ-ს ვ-ლ-გ-ბ-. -------------------- დღეს ბინას ვალაგებთ. 0
d-h-s b---s -al-g-bt. dghes binas valagebt. d-h-s b-n-s v-l-g-b-. --------------------- dghes binas valagebt.
Ја чистим купатило. მე-ვ-მენდ---აზა-ას. მე ვწმენდ აბაზანას. მ- ვ-მ-ნ- ა-ა-ა-ა-. ------------------- მე ვწმენდ აბაზანას. 0
me v-s-men- abaz-n--. me vts'mend abazanas. m- v-s-m-n- a-a-a-a-. --------------------- me vts'mend abazanas.
Мој муж пере ауто. ჩე-ი ქ---- რე-ხა-ს მანქან--. ჩემი ქმარი რეცხავს მანქანას. ჩ-მ- ქ-ა-ი რ-ც-ა-ს მ-ნ-ა-ა-. ---------------------------- ჩემი ქმარი რეცხავს მანქანას. 0
c-em-----ri-r-ts-ha-s-m-nk---s. chemi kmari retskhavs mankanas. c-e-i k-a-i r-t-k-a-s m-n-a-a-. ------------------------------- chemi kmari retskhavs mankanas.
Деца перу бицикла. ბავშვ--- -მე--ე--ვე-ოსი--დ--ს. ბავშვები წმენდენ ველოსიპედებს. ბ-ვ-ვ-ბ- წ-ე-დ-ნ ვ-ლ-ს-პ-დ-ბ-. ------------------------------ ბავშვები წმენდენ ველოსიპედებს. 0
b---hve---ts'm-n-en vel-si-'e-e--. bavshvebi ts'menden velosip'edebs. b-v-h-e-i t-'-e-d-n v-l-s-p-e-e-s- ---------------------------------- bavshvebi ts'menden velosip'edebs.
Бака залива цвеће. ბე--ა ---ავს ყვ-ვ--ებ-. ბებია რწყავს ყვავილებს. ბ-ბ-ა რ-ყ-ვ- ყ-ა-ი-ე-ს- ----------------------- ბებია რწყავს ყვავილებს. 0
beb-a rt-'q-vs -va-i--bs. bebia rts'qavs qvavilebs. b-b-a r-s-q-v- q-a-i-e-s- ------------------------- bebia rts'qavs qvavilebs.
Деца поспремају дечију собу. ბა------ -ა---შვო-ო---ს-ალა----ნ. ბავშვები საბავშვო ოთახს ალაგებენ. ბ-ვ-ვ-ბ- ს-ბ-ვ-ვ- ო-ა-ს ა-ა-ე-ე-. --------------------------------- ბავშვები საბავშვო ოთახს ალაგებენ. 0
b-------i-s-------o otakh---l-geben. bavshvebi sabavshvo otakhs alageben. b-v-h-e-i s-b-v-h-o o-a-h- a-a-e-e-. ------------------------------------ bavshvebi sabavshvo otakhs alageben.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. ჩე-ი-ქ-ა-- -ავ------ერ -აგ-დ---ა-აგ-ბს. ჩემი ქმარი თავის საწერ მაგიდას ალაგებს. ჩ-მ- ქ-ა-ი თ-ვ-ს ს-წ-რ მ-გ-დ-ს ა-ა-ე-ს- --------------------------------------- ჩემი ქმარი თავის საწერ მაგიდას ალაგებს. 0
chemi--mar--ta--- -ats-e- -----a- a-a---s. chemi kmari tavis sats'er magidas alagebs. c-e-i k-a-i t-v-s s-t-'-r m-g-d-s a-a-e-s- ------------------------------------------ chemi kmari tavis sats'er magidas alagebs.
Ја стављам веш у машину за прање веша. მე -დე--სა-ეც-ს-ს----ხ მ-ნ---ა-ი. მე ვდებ სარეცხს სარეცხ მანქანაში. მ- ვ-ე- ს-რ-ც-ს ს-რ-ც- მ-ნ-ა-ა-ი- --------------------------------- მე ვდებ სარეცხს სარეცხ მანქანაში. 0
me-vd-- s--e----s s----skh----ka--s--. me vdeb saretskhs saretskh mankanashi. m- v-e- s-r-t-k-s s-r-t-k- m-n-a-a-h-. -------------------------------------- me vdeb saretskhs saretskh mankanashi.
Ја простирем веш. მ--ვ-ენ თეთ---ლს. მე ვფენ თეთრეულს. მ- ვ-ე- თ-თ-ე-ლ-. ----------------- მე ვფენ თეთრეულს. 0
me vp-- --t--uls. me vpen tetreuls. m- v-e- t-t-e-l-. ----------------- me vpen tetreuls.
Ја пеглам веш. მე ვ---ოე- ---რეულ-. მე ვაუთოებ თეთრეულს. მ- ვ-უ-ო-ბ თ-თ-ე-ლ-. -------------------- მე ვაუთოებ თეთრეულს. 0
me v--t-eb-t-t---l-. me vautoeb tetreuls. m- v-u-o-b t-t-e-l-. -------------------- me vautoeb tetreuls.
Прозори су прљави. ფ-ნ-რები----ყ-ა-ი-. ფანჯრები ჭუჭყიანია. ფ-ნ-რ-ბ- ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ------------------- ფანჯრები ჭუჭყიანია. 0
pan--eb----'u-h'--a-i-. panjrebi ch'uch'qiania. p-n-r-b- c-'-c-'-i-n-a- ----------------------- panjrebi ch'uch'qiania.
Под је прљав. ია--კ- -უჭ--ა-ია. იატაკი ჭუჭყიანია. ი-ტ-კ- ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ----------------- იატაკი ჭუჭყიანია. 0
i-t-a-'i -h-u-h'qian--. iat'ak'i ch'uch'qiania. i-t-a-'- c-'-c-'-i-n-a- ----------------------- iat'ak'i ch'uch'qiania.
Посуђе је прљаво. ჭუ-ჭე-- -უ-------. ჭურჭელი ჭუჭყიანია. ჭ-რ-ე-ი ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ------------------ ჭურჭელი ჭუჭყიანია. 0
c--ur----l- --'----q---ia. ch'urch'eli ch'uch'qiania. c-'-r-h-e-i c-'-c-'-i-n-a- -------------------------- ch'urch'eli ch'uch'qiania.
Ко чисти прозоре? ვინ-წმენდ--ფ-----ბ-? ვინ წმენდს ფანჯრებს? ვ-ნ წ-ე-დ- ფ-ნ-რ-ბ-? -------------------- ვინ წმენდს ფანჯრებს? 0
vin-t----nds --n-re-s? vin ts'mends panjrebs? v-n t-'-e-d- p-n-r-b-? ---------------------- vin ts'mends panjrebs?
Ко усисава прашину? ვინ ი---- მ----- -ტვე--ასრ--ით? ვინ იღებს მტვერს მტვერსასრუტით? ვ-ნ ი-ე-ს მ-ვ-რ- მ-ვ-რ-ა-რ-ტ-თ- ------------------------------- ვინ იღებს მტვერს მტვერსასრუტით? 0
vin -g-e-- -t----s --'v----s-u-'it? vin ighebs mt'vers mt'versasrut'it? v-n i-h-b- m-'-e-s m-'-e-s-s-u-'-t- ----------------------------------- vin ighebs mt'vers mt'versasrut'it?
Ко пере посуђе? ვ-ნ---ც-ა-ს-------ს? ვინ რეცხავს ჭურჭელს? ვ-ნ რ-ც-ა-ს ჭ-რ-ე-ს- -------------------- ვინ რეცხავს ჭურჭელს? 0
v-n-r-----a-s-c--urc-'--s? vin retskhavs ch'urch'els? v-n r-t-k-a-s c-'-r-h-e-s- -------------------------- vin retskhavs ch'urch'els?

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!