Рјечник

sr Чишћење куће   »   pl Sprzątanie domu

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osiemnaście]

Sprzątanie domu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Данас је субота. D-i-----j--t-s--o--. D------ j--- s------ D-i-i-j j-s- s-b-t-. -------------------- Dzisiaj jest sobota. 0
Данас имамо времена. D--s-aj-m--y---as. D------ m--- c---- D-i-i-j m-m- c-a-. ------------------ Dzisiaj mamy czas. 0
Данас чистимо стан. D--si-j---rz-t-m--mi--zk-n-e. D------ s-------- m---------- D-i-i-j s-r-ą-a-y m-e-z-a-i-. ----------------------------- Dzisiaj sprzątamy mieszkanie. 0
Ја чистим купатило. (Ja----r-ąt-m-ł-z----ę. (--- S------- ł-------- (-a- S-r-ą-a- ł-z-e-k-. ----------------------- (Ja) Sprzątam łazienkę. 0
Мој муж пере ауто. M-j-m-ż--y-- -amo-hód. M-- m-- m--- s-------- M-j m-ż m-j- s-m-c-ó-. ---------------------- Mój mąż myje samochód. 0
Деца перу бицикла. Dz-ec- c---z-zą--owe--. D----- c------- r------ D-i-c- c-y-z-z- r-w-r-. ----------------------- Dzieci czyszczą rowery. 0
Бака залива цвеће. B----- -o--ew--k--a-y. B----- p------ k------ B-b-i- p-d-e-a k-i-t-. ---------------------- Babcia podlewa kwiaty. 0
Деца поспремају дечију собу. Dz---- --rz-ta-ą-po-ój-dz----ęc-. D----- s-------- p---- d--------- D-i-c- s-r-ą-a-ą p-k-j d-i-c-ę-y- --------------------------------- Dzieci sprzątają pokój dziecięcy. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M-j m-----b--por-ą--- na -w-----iu---. M-- m-- r--- p------- n- s---- b------ M-j m-ż r-b- p-r-ą-e- n- s-o-m b-u-k-. -------------------------------------- Mój mąż robi porządek na swoim biurku. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. (J-- --ła-a- pr-n-e d--p-alk-. (--- W------ p----- d- p------ (-a- W-ł-d-m p-a-i- d- p-a-k-. ------------------------------ (Ja) Wkładam pranie do pralki. 0
Ја простирем веш. (-a)-W--s-a- prani-. (--- W------ p------ (-a- W-e-z-m p-a-i-. -------------------- (Ja) Wieszam pranie. 0
Ја пеглам веш. (-a) Pra---ę-p--n--. (--- P------ p------ (-a- P-a-u-ę p-a-i-. -------------------- (Ja) Prasuję pranie. 0
Прозори су прљави. O-na-s---r---e. O--- s- b------ O-n- s- b-u-n-. --------------- Okna są brudne. 0
Под је прљав. P---og- --s--b----a. P------ j--- b------ P-d-o-a j-s- b-u-n-. -------------------- Podłoga jest brudna. 0
Посуђе је прљаво. N--z--ia są b---n-. N------- s- b------ N-c-y-i- s- b-u-n-. ------------------- Naczynia są brudne. 0
Ко чисти прозоре? K-o--my-- ok--? K-- u---- o---- K-o u-y-e o-n-? --------------- Kto umyje okna? 0
Ко усисава прашину? K-o odkurz-? K-- o------- K-o o-k-r-y- ------------ Kto odkurzy? 0
Ко пере посуђе? Kto----m--- nac-yn-a? K-- p------ n-------- K-o p-z-y-a n-c-y-i-? --------------------- Kto pozmywa naczynia? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!