Рјечник

sr Чишћење куће   »   kk Үй тазалау

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [он сегіз]

18 [on segiz]

Үй тазалау

Üy tazalaw

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Данас је субота. Б-г----е--і. Б____ с_____ Б-г-н с-н-і- ------------ Бүгін сенбі. 0
B-g-- -e---. B____ s_____ B-g-n s-n-i- ------------ Bügin senbi.
Данас имамо времена. Бүгін-б--ді--уақыт--ы- --р. Б____ б_____ у________ б___ Б-г-н б-з-і- у-қ-т-м-з б-р- --------------------------- Бүгін біздің уақытымыз бар. 0
Bü-i--b---iñ waq--ımız ba-. B____ b_____ w________ b___ B-g-n b-z-i- w-q-t-m-z b-r- --------------------------- Bügin bizdiñ waqıtımız bar.
Данас чистимо стан. Бүг-- -------е-ді-т-залаймы-. Б____ б__ п______ т__________ Б-г-н б-з п-т-р-і т-з-л-й-ы-. ----------------------------- Бүгін біз пәтерді тазалаймыз. 0
Bügi---iz-p---rdi t-z---ym-z. B____ b__ p______ t__________ B-g-n b-z p-t-r-i t-z-l-y-ı-. ----------------------------- Bügin biz päterdi tazalaymız.
Ја чистим купатило. Мен-жу-н-ты--б-л-ен--т---------. М__ ж_______ б______ т__________ М-н ж-ы-а-ы- б-л-е-і т-з-л-й-ы-. -------------------------------- Мен жуынатын бөлмені тазалаймын. 0
M-n------tı---öl-eni --z-l-ymın. M__ j_______ b______ t__________ M-n j-ı-a-ı- b-l-e-i t-z-l-y-ı-. -------------------------------- Men jwınatın bölmeni tazalaymın.
Мој муж пере ауто. К-йе--м-маши--н- -уа--. К______ м_______ ж_____ К-й-у-м м-ш-н-н- ж-а-ы- ----------------------- Күйеуім машинаны жуады. 0
K---------ş----ı j-a-ı. K______ m_______ j_____ K-y-w-m m-ş-n-n- j-a-ı- ----------------------- Küyewim maşïnanı jwadı.
Деца перу бицикла. Б-л-ла--в-ло---е- таза-а---. Б______ в________ т_________ Б-л-л-р в-л-с-п-д т-з-л-й-ы- ---------------------------- Балалар велосипед тазалайды. 0
Ba------v--o-ïp-d ta-ala--ı. B______ v________ t_________ B-l-l-r v-l-s-p-d t-z-l-y-ı- ---------------------------- Balalar velosïped tazalaydı.
Бака залива цвеће. Әж- -ү---рді ---а-ады. Ә__ г_______ с________ Ә-е г-л-е-д- с-ғ-р-д-. ---------------------- Әже гүлдерді суғарады. 0
Äje-gü--er-i-s--a----. Ä__ g_______ s________ Ä-e g-l-e-d- s-ğ-r-d-. ---------------------- Äje gülderdi swğaradı.
Деца поспремају дечију собу. Ба-а--р--ала-а- -ө---с-----н----. Б______ б______ б_______ ж_______ Б-л-л-р б-л-л-р б-л-е-і- ж-н-й-ы- --------------------------------- Балалар балалар бөлмесін жинайды. 0
B---l-- b-lala--bölm-sin---nay-ı. B______ b______ b_______ j_______ B-l-l-r b-l-l-r b-l-e-i- j-n-y-ı- --------------------------------- Balalar balalar bölmesin jïnaydı.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. К--еуім ----і--ж--у --тел-н -------. К______ ө_____ ж___ ү______ ж_______ К-й-у-м ө-і-і- ж-з- ү-т-л-н ж-н-й-ы- ------------------------------------ Күйеуім өзінің жазу үстелін жинайды. 0
Kü-ewi--ö---iñ-ja---üstelin j-n----. K______ ö_____ j___ ü______ j_______ K-y-w-m ö-i-i- j-z- ü-t-l-n j-n-y-ı- ------------------------------------ Küyewim öziniñ jazw üstelin jïnaydı.
Ја стављам веш у машину за прање веша. М-н--і- маш----а ки----еш--тер-і с--амын. М__ к__ м_______ к______________ с_______ М-н к-р м-ш-н-ғ- к-і---е-е-т-р-і с-л-м-н- ----------------------------------------- Мен кір машинаға киім-кешектерді саламын. 0
M----i- ---ïna-a---im---ş---erd- -alam-n. M__ k__ m_______ k______________ s_______ M-n k-r m-ş-n-ğ- k-i---e-e-t-r-i s-l-m-n- ----------------------------------------- Men kir maşïnağa kïim-keşekterdi salamın.
Ја простирем веш. Мен------аям--. М__ к__ ж______ М-н к-р ж-я-ы-. --------------- Мен кір жаямын. 0
Me- -i- jay-m-n. M__ k__ j_______ M-n k-r j-y-m-n- ---------------- Men kir jayamın.
Ја пеглам веш. Мен кі--үт-кт-й-і-. М__ к__ ү__________ М-н к-р ү-і-т-й-і-. ------------------- Мен кір үтіктеймін. 0
M-----r--t-k---min. M__ k__ ü__________ M-n k-r ü-i-t-y-i-. ------------------- Men kir ütikteymin.
Прозори су прљави. Те--з---- к--. Т________ к___ Т-р-з-л-р к-р- -------------- Терезелер кір. 0
T--e-e--r---r. T________ k___ T-r-z-l-r k-r- -------------- Terezeler kir.
Под је прљав. Ед-н -і-. Е___ к___ Е-е- к-р- --------- Еден кір. 0
Eden---r. E___ k___ E-e- k-r- --------- Eden kir.
Посуђе је прљаво. Ы--с-аяқ кі-. Ы_______ к___ Ы-ы---я- к-р- ------------- Ыдыс-аяқ кір. 0
Id-s-a-aq -i-. I________ k___ I-ı---y-q k-r- -------------- Idıs-ayaq kir.
Ко чисти прозоре? К-- те-е--н--ж--д-? К__ т_______ ж_____ К-м т-р-з-н- ж-а-ы- ------------------- Кім терезені жуады? 0
K-m---r---n- --a-ı? K__ t_______ j_____ K-m t-r-z-n- j-a-ı- ------------------- Kim terezeni jwadı?
Ко усисава прашину? К----а----ғы--е---аза---ды? К__ ш___________ т_________ К-м ш-ң-о-ғ-ш-е- т-з-л-й-ы- --------------------------- Кім шаңсорғышпен тазалайды? 0
Ki--şa--or--ş--n t----a-dı? K__ ş___________ t_________ K-m ş-ñ-o-ğ-ş-e- t-z-l-y-ı- --------------------------- Kim şañsorğışpen tazalaydı?
Ко пере посуђе? К-м-ыды- -у-ды? К__ ы___ ж_____ К-м ы-ы- ж-а-ы- --------------- Кім ыдыс жуады? 0
K-m--dı----a-ı? K__ ı___ j_____ K-m ı-ı- j-a-ı- --------------- Kim ıdıs jwadı?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + казахстански (1-100) МП3 казахстански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!