Рјечник

sr Чишћење куће   »   ad Унэр гъэкъэбзэн

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [пшIыкIуи]

18 [pshIykIui]

Унэр гъэкъэбзэн

[Unjer gjekjebzjen]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Данас је субота. Не-- ш-----. Непэ шэмбэт. 0
N---- s--------. Ne--- s--------. Nepje shjembjet. N-p-e s-j-m-j-t. ---------------.
Данас имамо времена. Не-- у----- т--. Непэ уахътэ тиI. 0
N---- u----- t--. Ne--- u----- t--. Nepje uahtje tiI. N-p-e u-h-j- t-I. ----------------.
Данас чистимо стан. Не-- т- ф------ т----------. Непэ тэ фэтэрыр тэгъэкъабзэ. 0
N---- t-- f-------- t-----------. Ne--- t-- f-------- t-----------. Nepje tje fjetjeryr tjegjekabzje. N-p-e t-e f-e-j-r-r t-e-j-k-b-j-. --------------------------------.
Ја чистим купатило. Сэ г----------- с----------. Сэ гъэпскIыпIэр сэгъэкъабзэ. 0
S-- g------------ s-----------. Sj- g------------ s-----------. Sje gjepskIypIjer sjegjekabzje. S-e g-e-s-I-p-j-r s-e-j-k-b-j-. ------------------------------.
Мој муж пере ауто. Си---------- м------ (к--) е-------. Сишъхьагъусэ машинэр (кур) етхьакIы. 0
S----'a----- m-------- (k--) e--'a---. Si---------- m-------- (k--) e-------. Sishh'agusje mashinjer (kur) eth'akIy. S-s-h'a-u-j- m-s-i-j-r (k-r) e-h'a-I-. -----'-----------------(---)----'----.
Деца перу бицикла. КI----- к-------------- а----------. КIалэмэ кушъхьэфачъэхэр агъэкъабзэх. 0
K-------- k----'j----------- a----------. KI------- k----------------- a----------. KIaljemje kushh'jefachjehjer agjekabzjeh. K-a-j-m-e k-s-h'j-f-c-j-h-e- a-j-k-b-j-h. ---------------'------------------------.
Бака залива цвеће. На-- к---------- п-- а---------. Нанэ къэгъагъэмэ псы акIегъахъо. 0
N---- k---------- p-- a-------. Na--- k---------- p-- a-------. Nanje kjegagjemje psy akIegaho. N-n-e k-e-a-j-m-e p-y a-I-g-h-. ------------------------------.
Деца поспремају дечију собу. КI----------- к---------- у--- к---------. КIэлэцIыкIумэ кIэлэцIыкIу унэр къызэIуахы. 0
K--------------- k------------ u---- k---------. KI-------------- k------------ u---- k---------. KIjeljecIykIumje kIjeljecIykIu unjer kyzjeIuahy. K-j-l-e-I-k-u-j- k-j-l-e-I-k-u u-j-r k-z-e-u-h-. -----------------------------------------------.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Си---------- з-------- с----- (I----) к---------. Сишъхьагъусэ зыщытхэрэ столыр (Iанэр) къызэIуехы. 0
S----'a----- z------------ s----- (I-----) k---------. Si---------- z------------ s----- (I-----) k---------. Sishh'agusje zyshhythjerje stolyr (Ianjer) kyzjeIuehy. S-s-h'a-u-j- z-s-h-t-j-r-e s-o-y- (I-n-e-) k-z-e-u-h-. -----'----------------------------(------)-----------.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Сэ г------- м------ г-------- д---------. Сэ гыкIэлъэ машинэм гыкIынхэр дэсэлъхьэх. 0
S-- g-------- m-------- g--------- d-------'j--. Sj- g-------- m-------- g--------- d-----------. Sje gykIjelje mashinjem gykIynhjer djesjelh'jeh. S-e g-k-j-l-e m-s-i-j-m g-k-y-h-e- d-e-j-l-'j-h. -------------------------------------------'---.
Ја простирем веш. Сэ г---------- п-------. Сэ гыкIыгъэхэр пысэлъэх. 0
S-- g----------- p--------. Sj- g----------- p--------. Sje gykIygjehjer pysjeljeh. S-e g-k-y-j-h-e- p-s-e-j-h. --------------------------.
Ја пеглам веш. Сэ г--------- у- а-------. Сэ гыкIыгъэмэ ут атесэдзэ. 0
S-- g---------- u- a---------. Sj- g---------- u- a---------. Sje gykIygjemje ut atesjedzje. S-e g-k-y-j-m-e u- a-e-j-d-j-. -----------------------------.
Прозори су прљави. Шъ-------------- ш----. Шъхьангъупчъэхэр шIоих. 0
S--'a------------ s-----. Sh--------------- s-----. Shh'angupchjehjer shIoih. S-h'a-g-p-h-e-j-r s-I-i-. ---'--------------------.
Под је прљав. Дж------- ш---. Джэхашъор шIои. 0
D---------- s----. Dz--------- s----. Dzhjehashor shIoi. D-h-e-a-h-r s-I-i. -----------------.
Посуђе је прљаво. Шы------ ш----. Шыкъухэр шIоих. 0
S-------- s-----. Sh------- s-----. Shykuhjer shIoih. S-y-u-j-r s-I-i-. ----------------.
Ко чисти прозоре? Хэ-- ш--------------- з----------? Хэта шъхьангъупчъэхэр зытхьакIрэр? 0
H---- s--'a------------ z---'a------? Hj--- s---------------- z-----------? Hjeta shh'angupchjehjer zyth'akIrjer? H-e-a s-h'a-g-p-h-e-j-r z-t-'a-I-j-r? ---------'------------------'-------?
Ко усисава прашину? Хэ-- с------ а--------? Хэта сапэхэр атезыхрэр? 0
H---- s-------- a---------? Hj--- s-------- a---------? Hjeta sapjehjer atezyhrjer? H-e-a s-p-e-j-r a-e-y-r-e-? --------------------------?
Ко пере посуђе? Хэ-- ш------- з----------? Хэта шыкъухэр зытхьакIрэр? 0
H---- s-------- z---'a------? Hj--- s-------- z-----------? Hjeta shykuhjer zyth'akIrjer? H-e-a s-y-u-j-r z-t-'a-I-j-r? --------------------'-------?

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!