Рјечник

sr Чишћење куће   »   be Прыбіранне ў доме

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [васемнаццаць]

18 [vasemnatstsats’]

Прыбіранне ў доме

[Prybіranne u dome]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Данас је субота. С--н- су----. С---- с------ С-н-я с-б-т-. ------------- Сёння субота. 0
S--n---su----. S----- s------ S-n-y- s-b-t-. -------------- Sennya subota.
Данас имамо времена. С---я-----с--сц- -ол-ны-ч--. С---- ў н-- ё--- в----- ч--- С-н-я ў н-с ё-ц- в-л-н- ч-с- ---------------------------- Сёння ў нас ёсць вольны час. 0
Sen--- - n-s-yos--’ --l’n---ha-. S----- u n-- y----- v----- c---- S-n-y- u n-s y-s-s- v-l-n- c-a-. -------------------------------- Sennya u nas yosts’ vol’ny chas.
Данас чистимо стан. Сё-н- -- п----ра-м ---ватэ-ы. С---- м- п-------- у к------- С-н-я м- п-ы-і-а-м у к-а-э-ы- ----------------------------- Сёння мы прыбіраем у кватэры. 0
Sennya-my-prybіr--- - kvate--. S----- m- p-------- u k------- S-n-y- m- p-y-і-a-m u k-a-e-y- ------------------------------ Sennya my prybіraem u kvatery.
Ја чистим купатило. Я пры-ір-юс--ў в-н-ым п--оі. Я п--------- ў в----- п----- Я п-ы-і-а-с- ў в-н-ы- п-к-і- ---------------------------- Я прыбіраюся ў ванным пакоі. 0
Y-----bіrayusy------nny- p-ko-. Y- p----------- u v----- p----- Y- p-y-і-a-u-y- u v-n-y- p-k-і- ------------------------------- Ya prybіrayusya u vannym pakoі.
Мој муж пере ауто. Мо--муж-мы------ну. М-- м-- м-- м------ М-й м-ж м-е м-ш-н-. ------------------- Мой муж мые машыну. 0
Moy muz---y- mas--nu. M-- m--- m-- m------- M-y m-z- m-e m-s-y-u- --------------------- Moy muzh mye mashynu.
Деца перу бицикла. Дз-ц- мы-ць-в-л--iп-ды. Д---- м---- в---------- Д-е-і м-ю-ь в-л-с-п-д-. ----------------------- Дзеці мыюць веласiпеды. 0
Dz--sі--y----’ -e---i-edy. D----- m------ v---------- D-e-s- m-y-t-’ v-l-s-p-d-. -------------------------- Dzetsі myyuts’ velasipedy.
Бака залива цвеће. Ба--ля--ал--а- -в--к-. Б----- п------ к------ Б-б-л- п-л-в-е к-е-к-. ---------------------- Бабуля палівае кветкі. 0
Ba-u--a---------k---kі. B------ p------ k------ B-b-l-a p-l-v-e k-e-k-. ----------------------- Babulya palіvae kvetkі.
Деца поспремају дечију собу. Дзе-і ---бір--цца-ў д-іц-ч-м--а--і. Д---- п---------- ў д------- п----- Д-е-і п-ы-і-а-ц-а ў д-і-я-ы- п-к-і- ----------------------------------- Дзеці прыбіраюцца ў дзіцячым пакоі. 0
D-etsі-pr-bіrayu-s--a-- -z-ts----y--p-ko-. D----- p------------- u d---------- p----- D-e-s- p-y-і-a-u-s-s- u d-і-s-a-h-m p-k-і- ------------------------------------------ Dzetsі prybіrayutstsa u dzіtsyachym pakoі.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. М-- --ж-пр-б-р-е--- -а-п-сьм---м -т---. М-- м-- п---------- н- п-------- с----- М-й м-ж п-ы-і-а-ц-а н- п-с-м-в-м с-а-е- --------------------------------------- Мой муж прыбіраецца на пісьмовым стале. 0
M------h-----іraet-tsa--a-p-s’---ym --a--. M-- m--- p------------ n- p-------- s----- M-y m-z- p-y-і-a-t-t-a n- p-s-m-v-m s-a-e- ------------------------------------------ Moy muzh prybіraetstsa na pіs’movym stale.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Я--ладу ----зну ў--р-л-н-ю--ашыну. Я к---- б------ ў п------- м------ Я к-а-у б-л-з-у ў п-а-ь-у- м-ш-н-. ---------------------------------- Я кладу бялізну ў пральную машыну. 0
Y--k-a-u--yalіzn- u--r-l-n-------hy--. Y- k---- b------- u p-------- m------- Y- k-a-u b-a-і-n- u p-a-’-u-u m-s-y-u- -------------------------------------- Ya kladu byalіznu u pral’nuyu mashynu.
Ја простирем веш. Я р--вешва--бя---ну. Я р-------- б------- Я р-з-е-в-ю б-л-з-у- -------------------- Я развешваю бялізну. 0
Y- r------v-yu -y--і--u. Y- r---------- b-------- Y- r-z-e-h-a-u b-a-і-n-. ------------------------ Ya razveshvayu byalіznu.
Ја пеглам веш. Я -ра-ую-б-лізн-. Я п----- б------- Я п-а-у- б-л-з-у- ----------------- Я прасую бялізну. 0
Ya--ra--yu ----іznu. Y- p------ b-------- Y- p-a-u-u b-a-і-n-. -------------------- Ya prasuyu byalіznu.
Прозори су прљави. В---ы-б-удныя. В---- б------- В-к-ы б-у-н-я- -------------- Вокны брудныя. 0
Vo--- -----yy-. V---- b-------- V-k-y b-u-n-y-. --------------- Vokny brudnyya.
Под је прљав. П-длога -р-д-ая. П------ б------- П-д-о-а б-у-н-я- ---------------- Падлога брудная. 0
P--l--a -rudn--a. P------ b-------- P-d-o-a b-u-n-y-. ----------------- Padloga brudnaya.
Посуђе је прљаво. По-у- -ру-н-. П---- б------ П-с-д б-у-н-. ------------- Посуд брудны. 0
P-su- -ru---. P---- b------ P-s-d b-u-n-. ------------- Posud brudny.
Ко чисти прозоре? Х-о п---е-в-к--? Х-- п---- в----- Х-о п-м-е в-к-ы- ---------------- Хто памые вокны? 0
Kht------e --k--? K--- p---- v----- K-t- p-m-e v-k-y- ----------------- Khto pamye vokny?
Ко усисава прашину? Хто --дз- п-ла-осі--? Х-- б---- п---------- Х-о б-д-е п-л-с-с-ц-? --------------------- Хто будзе пыласосіць? 0
K--- -u--e -yl-sos--s’? K--- b---- p----------- K-t- b-d-e p-l-s-s-t-’- ----------------------- Khto budze pylasosіts’?
Ко пере посуђе? Хт- па-ые-----д? Х-- п---- п----- Х-о п-м-е п-с-д- ---------------- Хто памые посуд? 0
Kht- pamye -o-u-? K--- p---- p----- K-t- p-m-e p-s-d- ----------------- Khto pamye posud?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!