Рјечник

sr Чишћење куће   »   eo Dompurigado

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [dek ok]

Dompurigado

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Данас је субота. H---aŭ -s-----aba-o. Hodiaŭ estas sabato. H-d-a- e-t-s s-b-t-. -------------------- Hodiaŭ estas sabato. 0
Данас имамо времена. Hod-aŭ--i-h---s---mp-n. Hodiaŭ ni havas tempon. H-d-a- n- h-v-s t-m-o-. ----------------------- Hodiaŭ ni havas tempon. 0
Данас чистимо стан. H---a- n- ----g--as -a--o-ej--. Hodiaŭ ni purigadas la loĝejon. H-d-a- n- p-r-g-d-s l- l-ĝ-j-n- ------------------------------- Hodiaŭ ni purigadas la loĝejon. 0
Ја чистим купатило. M- --r-g-d-- -- --n--mb--n. Mi purigadas la banĉambron. M- p-r-g-d-s l- b-n-a-b-o-. --------------------------- Mi purigadas la banĉambron. 0
Мој муж пере ауто. M-a---zo l---- la aŭ-o-. Mia edzo lavas la aŭton. M-a e-z- l-v-s l- a-t-n- ------------------------ Mia edzo lavas la aŭton. 0
Деца перу бицикла. La infa-oj pur---da- l- ------ojn. La infanoj purigadas la biciklojn. L- i-f-n-j p-r-g-d-s l- b-c-k-o-n- ---------------------------------- La infanoj purigadas la biciklojn. 0
Бака залива цвеће. A-inj---kvu----l- f--r-jn. Avinjo akvumas la florojn. A-i-j- a-v-m-s l- f-o-o-n- -------------------------- Avinjo akvumas la florojn. 0
Деца поспремају дечију собу. L- in--n-j ordig-s--a i----ĉ-m-r-n. La infanoj ordigas la infanĉambron. L- i-f-n-j o-d-g-s l- i-f-n-a-b-o-. ----------------------------------- La infanoj ordigas la infanĉambron. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M-a --z- -r--g-s sian skri--t-b-o-. Mia edzo ordigas sian skribotablon. M-a e-z- o-d-g-s s-a- s-r-b-t-b-o-. ----------------------------------- Mia edzo ordigas sian skribotablon. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. M--eni-as-l--la-ot--on--n la--avmaŝi-on. Mi enigas la lavotaĵon en la lavmaŝinon. M- e-i-a- l- l-v-t-ĵ-n e- l- l-v-a-i-o-. ---------------------------------------- Mi enigas la lavotaĵon en la lavmaŝinon. 0
Ја простирем веш. M----e--as -a-sek-g---n--a-i-aĵon. Mi etendas la sekigotan lavitaĵon. M- e-e-d-s l- s-k-g-t-n l-v-t-ĵ-n- ---------------------------------- Mi etendas la sekigotan lavitaĵon. 0
Ја пеглам веш. Mi-gla-a--l- lav--a-o-. Mi gladas la lavitaĵon. M- g-a-a- l- l-v-t-ĵ-n- ----------------------- Mi gladas la lavitaĵon. 0
Прозори су прљави. La --nes---j es-a- m--p-raj. La fenestroj estas malpuraj. L- f-n-s-r-j e-t-s m-l-u-a-. ---------------------------- La fenestroj estas malpuraj. 0
Под је прљав. La ---n-o e--a----lp-r-. La planko estas malpura. L- p-a-k- e-t-s m-l-u-a- ------------------------ La planko estas malpura. 0
Посуђе је прљаво. La v-z-r- -s--- malpu--. La vazaro estas malpura. L- v-z-r- e-t-s m-l-u-a- ------------------------ La vazaro estas malpura. 0
Ко чисти прозоре? K-u-puri-ada--la -en--t----? Kiu purigadas la fenestrojn? K-u p-r-g-d-s l- f-n-s-r-j-? ---------------------------- Kiu purigadas la fenestrojn? 0
Ко усисава прашину? K-u po-vo---a-? Kiu polvosuĉas? K-u p-l-o-u-a-? --------------- Kiu polvosuĉas? 0
Ко пере посуђе? Ki- -av-- la v---ro-? Kiu lavas la vazaron? K-u l-v-s l- v-z-r-n- --------------------- Kiu lavas la vazaron? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!